Stočari ističu visok kvalitet domaće hrane, a nova pravila zahtevaće dodatne sertifikate i nadzor nad upotrebom antibiotika

Evropska unija usvojiće od septembra naredne godine stroža pravila za izvoz proizvoda životinjskog porekla iz Srbije, posebno u segmentu kontrole upotrebe antibiotika u stočarstvu. Proizvođači iz Srbije moraće da ispune dodatne uslove i pribave nove sertifikate kako bi nastavili izvoz na tržište EU, prenosi se u zvaničnim najavama.

Predstavnici stočarskog sektora navode da domaći proizvođači već rade po visokim standardima i ne očekuju značajne prepreke. Nataša Jankov, proizvođač iz oblasti govedarstva, izjavila je: “Redovno kontrolišemo stoku i spremni smo za nova pravila. Važno je da proizvodi budu zdravi i pri uvozu i pri izvozu.” Slično mišljenje deli i Sofija Plavšić, koja takođe ističe kvalitet domaće hrane i navodi da njena farma proizvodi mleko za kompanije čiji proizvodi završavaju na evropskom tržištu.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić podvukao je da Srbija mora pratiti promene regulativa iz Evropske unije i da se domaća proizvodnja godinama prilagođava evropskim standardima. “Što se tiče promena regulativa u Evropi, svaki dan se nešto novo dešava. Mi moramo biti spremni na to. Srbija se drastično promenila u odnosu na prošlost, idemo u korak sa svetom i novim promenama. Mi smo zemlja koja mnogo više izvozi nego što uvozi proizvoda, a Evropska unija je tržište na koje najviše izvozimo”, izjavio je Glamočić.

Nova pravila Evropske unije deo su šire borbe protiv prekomerne upotrebe antibiotika u stočarskoj proizvodnji, sa ciljem da se obezbedi viši nivo bezbednosti hrane i usklađenost sa aktuelnim standardima na evropskom tržištu.

Domaći stočari smatraju da će primena novih regulativa proteći bez većih poteškoća, zahvaljujući već postojećim kontrolama i standardima koji se primenjuju u Srbiji.

Bugarski fond uz operativnu podršku u regionu i novi fond u pripremi skraćuje put do serije A za balkanske startape

Bugarski fond rizičnog kapitala LAUNCHub Ventures dobio je investiciju od 10 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), čime planira značajno da proširi aktivnosti na tržištu Zapadnog Balkana. Ova finansijska injekcija dolazi u trenutku kada je fond već investiciono prisutan u regionu, ali sada prvi put uvodi i lokalnu operativnu podršku, što najavljuje novi pridruženi partner Vedran Blagus, koji je prethodnih osam godina proveo u South Central Ventures.

Blagus ističe da je, sa novim fondom u pripremi, vreme za snažniji rast i da je cilj LAUNCHub-a da postane ključni investicioni partner za startape iz Hrvatske, Slovenije i Zapadnog Balkana. Dosadašnja saradnja sa LAUNCHub-om traje od 2017. godine, a kao najskoriji primer navodi seed investiciju u hrvatski AI security startap SplxAI iz marta 2025. godine, u kojoj je LAUNCHub predvodio rundu, dok je SC Ventures bio ko-investitor. SplxAI je iste godine preuzeo američki Zscaler, što je označeno kao jedan od najbržih i najznačajnijih izlaza u regionu.

Blagus naglašava da primer SplxAI pokazuje zrelost hrvatskog ekosistema, gde su i kompanije poput GlycanAge, Photomath, Rimac i Infobip postavile temelje za razvoj globalno konkurentnih firmi iz regiona. Međutim, i dalje je očigledan problem finansiranja rasta – osnivači često moraju putovati u Berlin, London ili SAD kako bi pristupili investicijama serije A, zbog nedostatka fondova iz CEE regiona spremnih da vode A i B runde.

LAUNCHub vidi svoju ulogu u povezivanju balkanskih startapa sa evropskim i američkim investitorima još u seed fazi, čime se lokalnim osnivačima skraćuje put do sledeće faze rasta. Blagus u novoj ulozi želi da izgradi snažan „deal flow“ u Hrvatskoj, Sloveniji i Zapadnom Balkanu, postajući prva kontakt tačka za startape pre nego što potraže kapital van regiona.

Kriterijumi za ulaganje u ranoj fazi su se promenili pod uticajem razvoja veštačke inteligencije: funkcionalan proizvod više nije dovoljan, a investitori traže jasnu tržišnu potvrdu, stvarne kupce i ranu retenciju. LAUNCHub se trenutno fokusira na AI bezbednost, AI-native infrastrukturu, zdravstvo, biotehnologiju i dugovečnost, kao i na B2B softver za evropski mid-market, uz poseban interes za regulisane industrije.

Ovim pristupom, LAUNCHub želi da dodatno učvrsti poziciju u regionu i pruži startapima iz Zapadnog Balkana brži i efikasniji pristup međunarodnim investicionim tokovima, sa ciljem da region postane prepoznat kao izvor inovacija i visokotehnoloških rešenja.

AI sistem u stokholmskom kafiću ugovorio trogodišnju struju i nabavio 6.000 salveta, što je izazvalo gubitak kontrole nad troškovima

Prvi evropski kafić kojim upravlja veštačka inteligencija, osnovan u Stokholmu i vođen Google sistemom Gemini, suočava se sa nizom operativnih i finansijskih poteškoća nakon više od mesec dana rada. „Digitalna menadžerka“ Mona donela je brojne nelogične odluke, uključujući naručivanje 3.000 pari rukavica i 6.000 salveta za kafić u kome radi samo jedan zaposleni, čime je brzo potrošen početni budžet od 200.000 švedskih kruna (oko 20.000 evra) koji je obezbedila startap kompanija Andon Labs iz San Franciska.

Sistem je pokazao ozbiljna ograničenja u upravljanju, naručujući jaja i paradajz-pire koji nisu na meniju, dok je hleb više puta zaboravljen, što je dovelo do privremenog povlačenja sendviča iz ponude. Mona je samostalno zaključila ugovor o električnoj energiji na tri godine, što je dodatno opteretilo finansije kafića. Osim problema sa nabavkom, veštačka inteligencija šalje poruke zaposlenima tokom noći i za vreme slobodnih dana, zanemarujući važnost ravnoteže između privatnog i poslovnog života, posebno značajnu u Švedskoj.

Iako AI sistemi poput ChatGPT-a mogu da odgovore na gotovo svako pitanje, eksperimenti u realnom poslovanju pokazuju da postoje brojna ograničenja kada je u pitanju upravljanje ljudima i resursima. Uprkos dosadašnjim greškama, kompanija Andon Labs planira da nastavi eksperiment, smatrajući ga važnim za testiranje buduće uloge veštačke inteligencije u poslovanju i etičkih pitanja koja se pojavljuju kada AI preuzima funkciju menadžera.