Niški aerodrom zabeležio rast avio-operacija i kargo prevoza, sa 52.803 putnika i 592.580 kg robe u avgustu

Aerodrom Konstantin Veliki u Nišu prevezao je 52.803 putnika u avgustu 2026. godine, što predstavlja rast od 12 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, prema zvaničnim podacima kompanije. Broj avio-operacija dostigao je rekordnih 548 u avgustu, dok je kargo saobraćaj porastao za 9 odsto i iznosio 592.580 kilograma prevezene robe.

Rast broja putnika i kargo saobraćaja

Kao rezultat povećanja broja letova i proširenja destinacija tokom letnjeg reda letenja, aerodrom je ostvario značajan napredak u oba segmenta poslovanja. U poređenju sa avgustom prethodne godine, broj putnika porastao je za 12 odsto, dok je prevezeno 592.580 kilograma robe, što je rast od 9 odsto. Ovaj rezultat potvrđuje da niški aerodrom beleži konstantan rast i u segmentu teretnog saobraćaja, što ga čini važnim logističkim čvorištem za jug Srbije. Letnji red letenja na snazi je do 24. oktobra, što znači da će povećana frekvencija letova doprineti održanju pozitivnog trenda.

Analiza tržišnih okolnosti i značaj za region

Ovakav rast broja putnika i kargo operacija na aerodromu Konstantin Veliki odražava širi trend oporavka avio-saobraćaja u Srbiji i regionu, nakon izazovnih godina za globalnu avijaciju. Povećanje broja avio-operacija na 548 u jednom mesecu ukazuje na proširenu ponudu destinacija i veću potražnju za avionskim prevozom iz Niša. Osim toga, rast kargo saobraćaja ima pozitivan uticaj na privredu juga Srbije, jer omogućava brži i efikasniji transport robe, što je ključno za regionalni izvoz i logistički sektor. U međuvremenu, aerodrom Konstantin Veliki nastavlja da unapređuje svoje kapacitete kako bi odgovorio na rastuće zahteve putnika i poslovnih partnera.

Rekordne operacije i nastavak rasta

Broj avio-operacija od 548 u avgustu predstavlja istorijski maksimum za niški aerodrom. Ovaj podatak svedoči o rastućoj ulozi aerodroma kao saobraćajnog čvorišta i doprinosi povećanju konkurentnosti regiona na avio-mapi Srbije. Pored toga, povećanje kargo prevoza od 9 odsto pokazuje stabilan rast logističkog sektora u Nišu. Letnji red letenja, koji traje do 24. oktobra, omogućava dodatni priliv putnika i tereta, što pozitivno utiče na rezultate poslovanja aerodroma. Kao rezultat, aerodrom Konstantin Veliki potvrđuje svoju poziciju ključne saobraćajne tačke za jug Srbije.

Porodice u Srbiji za školsku godinu izdvajaju od 29.000 do 40.000 dinara, uz dodatne izdatke za udžbenike i opremu

Početak školske godine u Srbiji donosi značajno opterećenje porodičnog budžeta, jer troškovi prvog septembra rastu iz godine u godinu. Prema okvirnoj računici, roditelji izdvajaju između 29.000 i 40.000 dinara po detetu za pripremu školske godine, pokazuju podaci iz analize tržišta. Ova suma ne uključuje sveske, odeću, obuću, opremu za fizičko vaspitanje i džeparac, što dodatno povećava ukupne troškove.

Troškovi đačkog pribora i opreme

Jedna od najvećih stavki u izdatku za prvi septembar je kvalitetan školski ranac, koji košta od 4.000 do 7.000 dinara, dok pojedini modeli dostižu i 10.000 dinara. Takođe, cena pernice varira od 2.000 do 4.000 dinara, a kompletan školski pribor, uključujući bojice, olovke i gumice, prema procenama ne može biti manji od 6.000 do 7.000 dinara po detetu. Na internet stranicama knjižara, obična sveska A5 formata košta od 50 dinara, dok šarene i sjajne sveske dostižu i 200 dinara. Velike sveske za matematiku prodaju se za najmanje 150 dinara. Zbog toga, roditelji za obavezne predmete moraju da kupe najmanje 13 svezaka po detetu, što značajno povećava ukupan iznos.

Odeća, oprema za fizičko i dodatni materijal

Osim osnovnog pribora, dodatni troškovi uključuju obnavljanje odeće i obuće, kao i kupovinu sportske opreme potrebne za časove fizičkog vaspitanja. Pravila nalažu belu majicu, helanke ili šorc i sportske čarape, što predstavlja obaveznu investiciju svake školske godine. Za časove likovnog i tehničkog vaspitanja, roditelji kupuju blokove, tempere, četkice i alat za tehničko crtanje. Jedan blok broj 5 košta oko 100 dinara, set tempera najmanje 300 dinara, a komplet četkica oko 100 dinara. Set za tehničko vaspitanje, koji uključuje šperploču, lepak, testerice i tehničke olovke, prema katalozima knjižara, iznosi oko 1.300 dinara.

Trošak udžbenika i lokalne olakšice

Najveća pojedinačna stavka je kupovina udžbenika, gde komplet za jedan razred i jedno dete košta od 15.000 do 20.000 dinara godišnje. U nekim gradovima, kao što je Beograd, roditelji dobijaju novčanu pomoć od 20.000 dinara za nabavku udžbenika za sve učenike. U Novi Sad i još nekoliko gradova pomoć se odnosi samo na đake prvake. Ipak, većina roditelja ovu stavku pokriva iz sopstvenog budžeta, jer slične olakšice u manjim opštinama nisu uobičajene. Kao rezultat toga, ukupan iznos koji roditelji izdvajaju za početak školske godine često prevazilazi početnu procenu.

Šira ekonomska slika i implikacije

Rast troškova prvog septembra pokazuje opšte trendove rasta životnih troškova u Srbiji. Porodice sa više školske dece suočene su sa značajnim pritiskom na budžet. Iako pojedine lokalne samouprave uvode olakšice, pomoć nije sistemski dostupna na nacionalnom nivou. Školska godina tako postaje period najvećih izdataka za mnoge roditelje, što se direktno odražava na potrošnju i planiranje ličnih finansija.

Zaduženost privrede, građana i preduzetnika porasla 1,2 odsto u odnosu na jul, uz rast gotovinskih i stambenih kredita

Ukupna kreditna zaduženost privrede, građana i preduzetnika dostigla je 4.757 milijardi dinara na kraju avgusta ove godine. Ovaj podatak objavilo je Udruženje banaka Srbije i odnosi se na sve korisnike kredita u bankarskom sektoru. U poređenju sa julom, zaduženost je porasla za 1,2 odsto, dok je na godišnjem nivou rast iznosio 15,7 odsto.

Krediti privrede i građana: detaljna struktura i dinamika rasta

Najveći deo ukupnih kredita odnosi se na pravna lica, čije su obaveze prema bankama iznosile oko 2.494 milijardi dinara. Zaduženost ovog segmenta porasla je za 1,1 odsto u odnosu na prethodni mesec, a u poređenju sa avgustom prošle godine beleži rast od 12,3 odsto. Preduzetnici su na kraju avgusta dugovali bankama 102,3 milijarde dinara, što je povećanje od 0,4 odsto u odnosu na jul. Istovremeno, građani su zabeležili rast ukupnog duga od 1,4 odsto, pa je njihova zaduženost dostigla 2.161 milijardu dinara. U odnosu na avgust 2025. godine, kreditna zaduženost građana porasla je za 19,9 odsto, s obzirom na to da je tada iznosila 1.802 milijarde dinara.

Rast gotovinskih, potrošačkih i stambenih kredita

Po nameni kredita, stanovništvo je povećalo zaduženost u svim kategorijama. Gotovinski krediti porasli su 1,2 odsto, potrošački 1,7 odsto, dok su stambeni krediti u avgustu bili veći za 1,6 odsto. Krediti za refinansiranje takođe su porasli za 1,6 odsto, a poljoprivredni krediti za 1,3 odsto. Kao rezultat, ukupna kreditna aktivnost pokazuje kontinuirani trend rasta, što ukazuje na snažnu tražnju za finansiranjem u privredi i kod građana.

Otplata kredita i dodatni pokazatelji sektora

Udeo kredita sa kašnjenjem u otplati ostao je nepromenjen na 1,8 odsto ukupnog portfolija, koliko je iznosio i u julu. To pokazuje stabilnost naplate u bankarskom sektoru, uprkos rastu ukupne zaduženosti. Ukupan broj lizing ugovora iznosio je 96.961, što potvrđuje značaj lizinga kao alternativnog oblika finansiranja. Stambeni krediti su činili 6,9 odsto ukupnog broja kredita stanovništvu, a iznos odobrenih pozajmica po tekućim računima građana dostigao je 46 milijardi dinara.

Tržišni i ekonomski kontekst rasta kreditiranja

Povećanje zaduženosti odražava rastuću potrebu za likvidnošću i investicijama kako kod privrednih subjekata, tako i kod stanovništva. Na tržištu je prisutan trend rasta potrošnje i tražnje za stambenim nekretninama, što se pozitivno odražava na sektor bankarstva. Uporedo sa tim, održanost niskog nivoa kredita u kašnjenju signalizira odgovorno kreditiranje i stabilnost sektora. Kao rezultat, bankarski sektor u Srbiji nastavlja da pruža snažnu podršku privredi i građanima kroz kreditne proizvode. Ovi pokazatelji potvrđuju ključnu ulogu finansijskih institucija u procesu ekspanzije domaće ekonomije.