Rast cena ugostiteljskih usluga dvostruko nadmašio opštu inflaciju, dok je hrana poskupela 10,6 odsto prema podacima RZS

Republički zavod za statistiku objavio je da je inflacija u Srbiji pala na 2,2 odsto u avgustu 2026. godine u odnosu na avgust prošle godine. U istom periodu, cene u restoranima i hotelima porasle su 5,2 odsto, što je dvostruko brže od opšte inflacije. Cene proizvoda i usluga lične potrošnje, koje obuhvataju osnovne životne troškove, u avgustu su bile više za 2,2 odsto nego godinu dana ranije, dok su u odnosu na jul ove godine porasle za 0,5 odsto.

Posmatrano od početka godine, ukupno povećanje cena iznosi 3,0 odsto. Najizraženiji rast zabeležen je u sektorima transporta sa 1,7 odsto i rekreacije, sporta i kulture sa 1,3 odsto. Nameštaj, oprema za domaćinstvo i usluge lične nege, kao i socijalna zaštita i ostale usluge, poskupeli su za 0,9 odsto. Ove promene ukazuju na raznolike trendove među glavnim grupama potrošnje.

Inflacija u Srbiji i rast cena u restoranima

U grupi hrana i bezalkoholna pića, alkoholna pića i duvan, kao i restorani i hoteli, cene su porasle po 0,4 odsto u odnosu na prethodni mesec. Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva, kao i zdravlje, osiguranje i finansijske usluge zabeležili su rast od 0,3 odsto. Informisanje, komunikacije i obrazovanje beleže manji rast od 0,1 odsto. S druge strane, odeća i obuća pojeftinile su za 0,5 odsto.

Prema podacima RZS, cene ugostiteljskih usluga porasle su za 5,2 odsto u avgustu 2026. u poređenju sa avgustom 2025. godine. Ovaj rast cena u restoranima i hotelima je dvostruko viši od opšte inflacije, što ukazuje na specifične pritiske u ovom sektoru. Hrana u ugostiteljstvu poskupela je za 10,6 odsto, dok su gotova jela porasla za 8,9 odsto, variva za 8,7 odsto, a topla i hladna predjela za 6,5 odsto.

Rast cena pića i regionalne razlike

Alkoholna pića u ugostiteljskim objektima poskupela su za 5,5 odsto, dok su bezalkoholna pića zabeležila rast cena od 6,1 odsto. Prenoćišta su, za razliku od ostalih usluga, zabeležila blagi pad cena od 0,1 odsto.

U Vojvodini su ugostiteljske usluge poskupele više nego na republičkom nivou i to za 9,4 odsto. U istom periodu, hrana je u ovom regionu poskupela za 11,7 odsto, alkoholna pića za 7,0 odsto, bezalkoholna pića za 8,7 odsto, dok su prenoćišta skuplja za 2,3 odsto. Kao rezultat, troškovi izlaska i konzumacije u ugostiteljskim objektima u Vojvodini značajno su premašili prosek Srbije.

Ove promene pokazuju da inflacija u Srbiji usporava, ali pojedini sektori, posebno ugostiteljstvo, beleže nastavak rasta cena. Takođe, regionalne razlike dodatno utiču na opterećenje potrošača koji koriste ove usluge. Inflacija, kao mera ukupnog rasta cena na tržištu, i dalje ima direktan uticaj na životni standard građana, a praćenje sektorskih i regionalnih razlika postaje sve važnije za precizno sagledavanje ekonomske situacije.

Plate u zdravstvu i socijalnoj zaštiti dostižu 191.272 dinara, minimalac prelazi 600 evra, javni dug na 41,6 odsto BDP-a

Javni sektor u Srbiji dobiće povećanje plata od 8 odsto od 1. decembra, dok rast plata u socijalnoj zaštiti iznosi 12 odsto. Penzije će biti veće za 7,5 odsto, a prosečna penzija će prema projekciji dostići 520 evra u decembru 2026. godine. Ove podatke je saopštio Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, predstavljajući nove mere za unapređenje životnog standarda građana.

Detalji o rastu zarada i penzija

Plate u zdravstvu i socijalnoj zaštiti beleže značajan rast. Plata doktora specijaliste povećava se sa 67.540 dinara u 2012. godini na 191.272 dinara u decembru 2026. godine. Istovremeno, plata lekara opšte prakse porašće sa 53.931 na 152.759 dinara. Medicinske sestre treba da očekuju rast sa 32.454 na 103.234 dinara. Za vaspitače, socijalne radnike, specijalne pedagoge, psihologe i druge stručnjake u socijalnoj zaštiti, projektovana plata iznosi 125.687 dinara. Prosečna neto zarada u Srbiji ove godine može dostići 140.850 dinara. Vlada postavlja cilj da do kraja 2027. godine prosečna plata dostigne 1.400 evra. Minimalna neto zarada od 1. januara 2027. godine prvi put prelazi 600 evra. Povećanjem minimalca, pokriće minimalne potrošačke korpe iznosiće 117 odsto.

Makroekonomski pokazatelji i kreditni rejting Srbije

Javni dug Srbije iznosio je 41,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom kvartalu 2026. godine. Devizne rezerve, uključujući zlato, dostigle su 30,5 milijardi evra. Dinarska štednja građana porasla je na 247 milijardi dinara, dok je devizna štednja prešla 17 milijardi evra. Srbija je, prema prezentaciji, zemlja sa investicionim kreditnim rejtingom. Agencija S&P Global potvrdila je rejting BBB- sa stabilnim izgledima, dok Fitch Ratings dodeljuje rejting BB+ uz pozitivne izglede. Moody’s ocenjuje Srbiju sa Ba2 uz stabilne izglede. Broj zaposlenih povećan je na 2.355.353 u periodu januar-jul 2026. godine. Stopa nezaposlenosti smanjena je na 7,2 odsto. Osim toga, opterećenje na zarade smanjeno je na manje od 60 odsto tokom 2026. godine.

Implikacije za javni sektor i građane

Rast plata i penzija u javnom sektoru u Srbiji direktno utiče na životni standard velikog broja domaćinstava. Istovremeno, povećanje štednje i stabilan javni dug jačaju fiskalnu poziciju države. Povećanje plata i minimalca znači i veću potrošnju, što može doprineti rastu privredne aktivnosti. S druge strane, stabilnost deviznih rezervi i kreditnog rejtinga šalje pozitivan signal investitorima. Predsednik Aleksandar Vučić najavio je i održavanje vanrednih parlamentarnih izbora 25. oktobra, što može uticati na dalji ekonomski kurs.

Širi kontekst: istorijski rast plata i javne politike

Uporedo sa ovim merama, Srbija nastoji da održi fiskalnu stabilnost i poveća konkurentnost radne snage. Rast plata u javnom sektoru poslednjih godina bio je značajan, naročito u zdravstvu i obrazovanju. Fiskalna disciplina i rast deviznih rezervi omogućili su Vladi Srbije prostor za povećanje primanja. Dugoročno, ovakva politika može doprineti smanjenju odliva kadrova i jačanju domaće potrošnje, uz očuvanje stabilnosti javnih finansija.

Globalna cena nafte Brent dostigla 110 dolara po barelu, dok gorivo u Srbiji nastavlja da raste zbog visoke akcize i tržišnih faktora

Cena nafte Brent ponovo se približila nivou od 110 dolara po barelu, što predstavlja značajan rast u odnosu na kraj avgusta kada je iznosila oko 90 dolara. Iako trenutna cena nafte nije dostigla istorijski maksimum od 147,7 dolara iz jula 2008. godine, ili ovogodišnji rekord od 126,4 dolara iz aprila 2026, vozači u Srbiji suočavaju se sa rekordnim cenama goriva na domaćem tržištu. Prosečna cena Brenta za prethodnu nedelju iznosila je 99,5 dolara, što je povećanje od gotovo 7% u poređenju sa sedam dana ranije.

Razlozi za rast cena goriva u Srbiji

U Srbiji cena goriva nastavlja da obara rekorde svakog petka, uz poskupljenje od minimum jednog ili dva dinara. Ovakav trend posledica je nekoliko faktora, među kojima je najznačajnija i dalje visoka akciza, koja je smanjena na maksimalno dozvoljenih 20% prema zakonu, ali i referentne cene derivata na mediteranskom tržištu (PLATTS CIF Med). Na Mediteranu je cena dizela (ULSD 10 ppm) dostigla 1.450–1.460 dolara po toni, što predstavlja rast od 5–7% u odnosu na početak meseca. Kod benzina (premium petrol 95 10ppm) rast je bio znatno manji, pa se cene kreću između 1.260 i 1.280 dolara po toni.

Cena nafte Brent u regionu i uticaj na tržište

U regionu su cene goriva stabilizovane ili su zabeležile manji pad. U Hrvatskoj, od 8. do 15. septembra, litar eurosupera 95 košta 1,67 evra, dok je eurodizel 1,79 evra, bez promena tokom poslednje nedelje. U Crnoj Gori, super 95 je pojeftinio za dva centa na 1,72 evra, dok je eurodizel ostao na 1,87 evra. U Makedoniji, dizel je 1,54 evra, dok je benzin neznatno poskupeo na 1,53 evra. S druge strane, u Bosni i Hercegovini zabeleženo je povećanje cena: benzin sada košta 1,60 evra (+6,4 centa), a dizel 1,76 evra (+2,83 centa).

Administrativne mere i formiranje cena goriva

U Srbiji maloprodajne cene derivata određuju se prema Uredbi o ograničenju cena, koja je na snazi od februara 2022. godine i više puta produžavana, poslednji put do sredine oktobra. Cena se formira na osnovu prosečne veleprodajne cene koju utvrđuje Ministarstvo energetike i rudarstva, uz dodatak maloprodajne marže i PDV-a. Pri tome se ne uzima u obzir fabrička cena domaće rafinerije, koja trenutno ne radi već dva meseca, već prosek kotacija sa mediteranske berze. Privredni subjekti su dužni da nove maloprodajne cene primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj stranici Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.

Uticaj na potrošače i tržište goriva

I pored produženja umanjenja akcize od 20%, cene na pumpama u Srbiji ostaju visoke. Litar benzina BMB95 iznosi 205 dinara, dok je litar evrodizela 234 dinara. U martu, kada je prosečna nedeljna cena Brenta bila slična, litar benzina je koštao 188 dinara, a dizela 212 dinara. Kao rezultat, vozači u Srbiji izdvajaju znatno više za gorivo u poređenju sa ranijim periodima, što dodatno opterećuje potrošačke budžete. Očekuje se da će administrativne mere i dalje igrati ključnu ulogu u formiranju cena, dok globalna kretanja na tržištu nafte ostaju glavni faktor neizvesnosti za domaće tržište.