Porodice u Srbiji za školsku godinu izdvajaju od 29.000 do 40.000 dinara, uz dodatne izdatke za udžbenike i opremu

Početak školske godine u Srbiji donosi značajno opterećenje porodičnog budžeta, jer troškovi prvog septembra rastu iz godine u godinu. Prema okvirnoj računici, roditelji izdvajaju između 29.000 i 40.000 dinara po detetu za pripremu školske godine, pokazuju podaci iz analize tržišta. Ova suma ne uključuje sveske, odeću, obuću, opremu za fizičko vaspitanje i džeparac, što dodatno povećava ukupne troškove.

Troškovi đačkog pribora i opreme

Jedna od najvećih stavki u izdatku za prvi septembar je kvalitetan školski ranac, koji košta od 4.000 do 7.000 dinara, dok pojedini modeli dostižu i 10.000 dinara. Takođe, cena pernice varira od 2.000 do 4.000 dinara, a kompletan školski pribor, uključujući bojice, olovke i gumice, prema procenama ne može biti manji od 6.000 do 7.000 dinara po detetu. Na internet stranicama knjižara, obična sveska A5 formata košta od 50 dinara, dok šarene i sjajne sveske dostižu i 200 dinara. Velike sveske za matematiku prodaju se za najmanje 150 dinara. Zbog toga, roditelji za obavezne predmete moraju da kupe najmanje 13 svezaka po detetu, što značajno povećava ukupan iznos.

Odeća, oprema za fizičko i dodatni materijal

Osim osnovnog pribora, dodatni troškovi uključuju obnavljanje odeće i obuće, kao i kupovinu sportske opreme potrebne za časove fizičkog vaspitanja. Pravila nalažu belu majicu, helanke ili šorc i sportske čarape, što predstavlja obaveznu investiciju svake školske godine. Za časove likovnog i tehničkog vaspitanja, roditelji kupuju blokove, tempere, četkice i alat za tehničko crtanje. Jedan blok broj 5 košta oko 100 dinara, set tempera najmanje 300 dinara, a komplet četkica oko 100 dinara. Set za tehničko vaspitanje, koji uključuje šperploču, lepak, testerice i tehničke olovke, prema katalozima knjižara, iznosi oko 1.300 dinara.

Trošak udžbenika i lokalne olakšice

Najveća pojedinačna stavka je kupovina udžbenika, gde komplet za jedan razred i jedno dete košta od 15.000 do 20.000 dinara godišnje. U nekim gradovima, kao što je Beograd, roditelji dobijaju novčanu pomoć od 20.000 dinara za nabavku udžbenika za sve učenike. U Novi Sad i još nekoliko gradova pomoć se odnosi samo na đake prvake. Ipak, većina roditelja ovu stavku pokriva iz sopstvenog budžeta, jer slične olakšice u manjim opštinama nisu uobičajene. Kao rezultat toga, ukupan iznos koji roditelji izdvajaju za početak školske godine često prevazilazi početnu procenu.

Šira ekonomska slika i implikacije

Rast troškova prvog septembra pokazuje opšte trendove rasta životnih troškova u Srbiji. Porodice sa više školske dece suočene su sa značajnim pritiskom na budžet. Iako pojedine lokalne samouprave uvode olakšice, pomoć nije sistemski dostupna na nacionalnom nivou. Školska godina tako postaje period najvećih izdataka za mnoge roditelje, što se direktno odražava na potrošnju i planiranje ličnih finansija.

Zaduženost privrede, građana i preduzetnika porasla 1,2 odsto u odnosu na jul, uz rast gotovinskih i stambenih kredita

Ukupna kreditna zaduženost privrede, građana i preduzetnika dostigla je 4.757 milijardi dinara na kraju avgusta ove godine. Ovaj podatak objavilo je Udruženje banaka Srbije i odnosi se na sve korisnike kredita u bankarskom sektoru. U poređenju sa julom, zaduženost je porasla za 1,2 odsto, dok je na godišnjem nivou rast iznosio 15,7 odsto.

Krediti privrede i građana: detaljna struktura i dinamika rasta

Najveći deo ukupnih kredita odnosi se na pravna lica, čije su obaveze prema bankama iznosile oko 2.494 milijardi dinara. Zaduženost ovog segmenta porasla je za 1,1 odsto u odnosu na prethodni mesec, a u poređenju sa avgustom prošle godine beleži rast od 12,3 odsto. Preduzetnici su na kraju avgusta dugovali bankama 102,3 milijarde dinara, što je povećanje od 0,4 odsto u odnosu na jul. Istovremeno, građani su zabeležili rast ukupnog duga od 1,4 odsto, pa je njihova zaduženost dostigla 2.161 milijardu dinara. U odnosu na avgust 2025. godine, kreditna zaduženost građana porasla je za 19,9 odsto, s obzirom na to da je tada iznosila 1.802 milijarde dinara.

Rast gotovinskih, potrošačkih i stambenih kredita

Po nameni kredita, stanovništvo je povećalo zaduženost u svim kategorijama. Gotovinski krediti porasli su 1,2 odsto, potrošački 1,7 odsto, dok su stambeni krediti u avgustu bili veći za 1,6 odsto. Krediti za refinansiranje takođe su porasli za 1,6 odsto, a poljoprivredni krediti za 1,3 odsto. Kao rezultat, ukupna kreditna aktivnost pokazuje kontinuirani trend rasta, što ukazuje na snažnu tražnju za finansiranjem u privredi i kod građana.

Otplata kredita i dodatni pokazatelji sektora

Udeo kredita sa kašnjenjem u otplati ostao je nepromenjen na 1,8 odsto ukupnog portfolija, koliko je iznosio i u julu. To pokazuje stabilnost naplate u bankarskom sektoru, uprkos rastu ukupne zaduženosti. Ukupan broj lizing ugovora iznosio je 96.961, što potvrđuje značaj lizinga kao alternativnog oblika finansiranja. Stambeni krediti su činili 6,9 odsto ukupnog broja kredita stanovništvu, a iznos odobrenih pozajmica po tekućim računima građana dostigao je 46 milijardi dinara.

Tržišni i ekonomski kontekst rasta kreditiranja

Povećanje zaduženosti odražava rastuću potrebu za likvidnošću i investicijama kako kod privrednih subjekata, tako i kod stanovništva. Na tržištu je prisutan trend rasta potrošnje i tražnje za stambenim nekretninama, što se pozitivno odražava na sektor bankarstva. Uporedo sa tim, održanost niskog nivoa kredita u kašnjenju signalizira odgovorno kreditiranje i stabilnost sektora. Kao rezultat, bankarski sektor u Srbiji nastavlja da pruža snažnu podršku privredi i građanima kroz kreditne proizvode. Ovi pokazatelji potvrđuju ključnu ulogu finansijskih institucija u procesu ekspanzije domaće ekonomije.

Krediti pravnim licima dostigli 2.494 milijarde dinara, dug stanovništva povećan 1,4 odsto na 2.151 milijardu dinara

Udruženje banaka Srbije saopštilo je da je kreditiranje privrede i stanovništva u avgustu 2026. godine zabeležilo rast od 1,2 odsto u odnosu na jul. Ukupna vrednost kredita iznosila je 4.757 milijardi dinara, navodi se u najnovijim podacima. Taj rezultat potvrđuje nastavak trenda blagog rasta kreditne aktivnosti na domaćem finansijskom tržištu.

Kretanje kreditiranja privrede i stanovništva

Od ukupnog iznosa kredita, krediti pravnim licima iznosili su približno 2.494 milijarde dinara. To predstavlja povećanje od 1,1 odsto u odnosu na prethodni mesec. Pozajmice preduzetnika u avgustu su porasle za 0,4 odsto i iznosile su oko 102,3 milijarde dinara. Kreditna zaduženost stanovništva povećana je za 1,4 odsto, dostigavši 2.151 milijardu dinara.

Među kreditima stanovništva, gotovinski krediti su uvećani za 1,2 odsto, dok su potrošački krediti porasli za 1,7 odsto. Stambeni krediti su zabeležili rast od 1,6 odsto, a zajmovi za refinansiranje takođe 1,6 odsto. Poljoprivredni krediti povećani su za 1,3 odsto. S druge strane, ova segmentacija pokazuje stabilnu potražnju za različitim vrstama bankarskih proizvoda među građanima.

Stabilnost otplate i trendovi lizing ugovora

Kada je reč o urednosti otplate, na kraju avgusta u kašnjenju je bilo 1,8 odsto ukupnih bankarskih pozajmica, što je isti nivo kao u julu. Ovaj podatak ukazuje na stabilnost kreditnog portfolija banaka i disciplinu otplate korisnika kredita.

U segmentu lizinga, tokom avgusta zaključeno je 4.882 ugovora. U poređenju sa julom, kada je sklopljeno 4.851 ugovor, vidi se blagi rast aktivnosti. Uporedo sa tim, broj lizing ugovora u avgustu 2025. godine bio je 4.951, što sugeriše blago smanjenje na godišnjem nivou.

Analiza tržišnih kretanja i značaj rasta kreditiranja privrede i stanovništva

Rast kreditiranja privrede i stanovništva u avgustu, iako neznatan, ukazuje na oprezan optimizam u domaćem finansijskom sektoru. Uporedo sa tim, stabilan nivo kašnjenja u otplati kredita doprinosi poverenju banaka u dalji plasman sredstava. Kreditna aktivnost predstavlja ključni pokazatelj ukupne ekonomske dinamike, jer omogućava finansiranje poslovnih investicija i potrošnje građana.

Uprkos blagom rastu, ukupna vrednost kredita od 4.757 milijardi dinara pokazuje značaj bankarskog sektora za finansiranje privrede i stanovništva. Ovi trendovi su važni za održavanje stabilnosti domaćeg finansijskog sistema i ukazuju na nastavak pažljivo kontrolisanog kreditnog rasta.