Broj građevinskih dozvola porastao 4,6 odsto, vrednost radova za pet meseci dostigla 3,5 milijardi evra

Građevinski sektor u Srbiji zabeležio je u maju 2026. godine izdavanje ukupno 2.329 građevinskih dozvola, što predstavlja rast od 4,6 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Ukupan broj izdatih dozvola od početka godine pokazuje još izraženiji rast od 6,8 odsto, što ukazuje na mogući oporavak sektora nakon perioda pada.

U prvom kvartalu 2026. godine, građevinarstvo je zabeležilo pad od 5,1 odsto u doprinosu rastu BDP-a, dok je ukupni rast BDP-a iznosio 3,2 odsto. Trend broja dozvola se preokrenuo, pa je u poslednjih 12 meseci izdato 767 dozvola više nego u prethodnom istom periodu.

Značajan rast zabeležen je i u vrednosti planiranih građevinskih radova. Na osnovu izdatih dozvola u maju, vrednost radova iznosi oko 924 miliona evra, što je rast od 66 odsto u odnosu na maj prethodne godine. Od ukupne vrednosti, planirana novogradnja čini 750 miliona evra. Kada se posmatra period od prvih pet meseci 2026. godine, ukupna vrednost radova iznosi 3,5 milijardi evra, što je povećanje od 50 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ipak, postoji disproporcija između rasta broja dozvola i vrednosti radova, što može ukazivati na porast cena u građevinarstvu.

Stanogradnja zadržava stabilan trend. U maju je izdato građevinskih dozvola za izgradnju 3.554 stana, sa prosečnom površinom od 70,9 kvadratnih metara. Ukupan plan za ovu godinu sada obuhvata 14.666 stanova, što je 44 odsto više nego u prvih pet meseci prošle godine. Posmatrano na godišnjem nivou, broj planiranih stanova porastao je za 1.285, uz prosečan rast od 3,3 odsto.

Građevinski sektor, uprkos ranijim izazovima, beleži oporavak kroz rast broja dozvola i snažan skok vrednosti radova, dok stanogradnja nastavlja da bude stabilan segment tržišta.

Tojota zadržala prvo mesto, dok je Hjundai napredovao na treću poziciju; Dženeral Motors prodao pola miliona vozila manje u 2025. nego 2020.

Tojota Motor Corporation i dalje je vodeća automobilska kompanija u svetu po prodaji, dok je kineski BYD ostvario izuzetan rast i u 2024. godini prodao više od 4,1 milion vozila na globalnom nivou, pokazuju podaci za period od 2020. do 2025. godine. Folksvagen je zadržao drugo mesto, dok je Hjundai napredovao na treću poziciju, a Dženeral Motors pao na četvrto mesto.

Na petom mestu nalazi se Stellantis, koji je formiran spajanjem Fijat Krajslera i PSA grupe. Slede Ford, BYD, Honda (koja je pala za tri mesta), Suzuki (koji je napredovao četiri pozicije) i Nisan, koji je takođe zabeležio pad na rang-listi.

Kineski proizvođači automobila beleže ubrzan rast na svetskom tržištu, dok tradicionalni brendovi iz Japana i Evrope gube deo tržišnog udela. Kompanija BYD (Build Your Dreams), koja nije bila među 15 najvećih proizvođača do 2023, već 2024. godine ostvarila je proboj sa više od 4,1 milion prodatih vozila širom sveta. BYD je sada jedan od vodećih proizvođača električnih automobila i prodajom značajno nadmašuje Teslu, uprkos minimalnom prisustvu na američkom tržištu.

Sličan rast zabeležio je i Geely, koji je globalnu prodaju povećao sa oko 1,3 miliona vozila u 2020. na više od tri miliona u 2025. godini. U isto vreme, Dženeral Motors je u 2025. prodao oko pola miliona vozila manje nego 2020, dok je Ford povećao prodaju za oko 450.000 automobila. Japanski Suzuki je više nego udvostručio prodaju, sa skoro 1,5 miliona vozila u 2020. na gotovo 3,3 miliona u 2025. godini.

Analitičari ističu da kineski proizvođači poput BYD-a i Geelyja beleže snažan rast, dok američki i evropski proizvođači pod pritiskom konkurencije teško uspevaju da povećaju svoj udeo na svetskom tržištu.

Izvor: Visual Capitalist

Javni dug iznosi 41,3 milijarde evra, obveznice dospevaju u julu 2032. godine, transakcija van plana aukcija

Republika Srbija je 14. jula 2026. godine prvi put realizovala privatno zaduženje emisijom obveznica u iznosu od 500 miliona evra, što predstavlja presedan kako za zemlju, tako i za širi region Centralne i istočne Evrope u poslednjih više od deset godina. Ove obveznice, koje je kupio javnosti nepoznat investitor, dospevaju na naplatu u julu 2032. godine, a kuponska stopa iznosi 4,75 odsto.

Prema dostupnim podacima Uprave za javni dug, ukupni javni dug Srbije na dan 14. jul 2026. iznosi 4.850.813.863.181 dinar, odnosno 41,3 milijarde evra prema srednjem kursu. Ovo zaduženje nije bilo predviđeno u planu aukcija državnih hartija, a na sajtu Uprave za javni dug objavljen je samo plan za drugo tromesečje 2026. godine.

Finansijski analitičar Nenad Gujaničić je izjavio da je ovakav način zaduživanja za Srbiju neuobičajen i da je verovatno prvi put da država realizuje plasman po ad-hoc principu, posebno imajući u vidu da je Srbija u aprilu ove godine već emitovala evroobveznice u ukupnom iznosu od 3 milijarde evra, sa kamatnim stopama koje su dostizale i 4,9 odsto. Gujaničić je pojasnio da privatni plasman podrazumeva direktno prikupljanje kapitala, odnosno prodaju obveznica unapred poznatom kupcu, što je često brža, ali i nešto skuplja procedura u odnosu na javne aukcije na međunarodnom tržištu.

U poređenju sa drugim državama regiona, Bugarska, koja ima viši kreditni rejting i članstvo u evrozoni, prošle nedelje se zadužila za 2,5 milijardi evra po kamatnim stopama od 3,5 do 4,7 odsto. Prema navodima Evropske komisije, privatni plasman obveznica najčešće se koristi za iznose do 300 miliona evra kod jednog ili manjeg broja institucionalnih investitora, dok je ovakva praksa u Srbiji nova.

Evropska komisija je u prošlosti koristila privatni plasman za transakcije u okviru svog programa makrofinansijske pomoći, dok je u Srbiji ovo prvi slučaj ovakve vrste emisije državnih obveznica. Prema analitičarima, privatni plasman omogućava brže pribavljanje sredstava, ali može nositi i višu cenu zbog ubrzane procedure i ograničenog broja učesnika.