Connect with us

Domaće

Banca Intesa usmerila 2 miliona evra u filantropske projekte tokom dve godine

Donacije od 1,1 milion evra u 2025. podržale 19 programa, 350 dece obolele od teških bolesti dobilo bolju negu

Objavljeno pre

3 meseca

,

Foto Izvor: Pexels / Rdne stock project

Donacije od 1,1 milion evra u 2025. podržale 19 programa, 350 dece obolele od teških bolesti dobilo bolju negu

Banca Intesa, članica Intesa Sanpaolo grupe, i Intesa fondacija osvojile su VIRTUS nagradu za korporativnu filantropiju za 2025. godinu, koju dodeljuje Trag fondacija. Ovo je peto VIRTUS priznanje za Banca Intesa, koja je prethodno nagrađena za volonterski i filantropski doprinos 2013, 2014, 2016. i 2018. godine.

Intesa fondacija osnovana je 2024. godine sa ciljem sistemskog i strateškog usmeravanja filantropskih aktivnosti banke. Tokom prve dve godine rada, fondacija je usmerila ukupno 2 miliona evra u različite društvene inicijative, fokusirajući se na osnaživanje žena, borbu protiv socijalnih nejednakosti, razvoj obrazovanja dece i mladih, podršku zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, očuvanje životne sredine i projekte lokalne zajednice.

U 2025. godini, donacije u iznosu od 1,1 milion evra izdvojene su za 19 programa podrške. Kroz ove aktivnosti, 350 dece obolele od najtežih bolesti imalo je pristup kvalitetnijoj bolničkoj nezi, više od 250 mališana iz osetljivih grupa vraćeno je u obrazovni sistem, a 100 dece bez roditeljskog staranja dobilo je mentorsku podršku. Deo sredstava opredeljen je i za zaštitu životne sredine i osnaživanje žena, uključujući 130 žrtava trgovine ljudima i rodno zasnovanog nasilja, kojima su obezbeđeni siguran smeštaj i psihosocijalna pomoć.

Zaposleni u Banca Intesa aktivno su učestvovali u volonterskim akcijama u okviru podržanih projekata, doprinoseći inicijativama od šireg društvenog značaja. VIRTUS nagrade koje Trag fondacija dodeljuje već 19 godina predstavljaju jedno od najprestižnijih priznanja u Srbiji u oblasti filantropije, ukazujući na značaj doprinosa kompanija, organizacija i pojedinaca razvoju zajednice i opštem dobru.

Povezano
Pročitaj još
Komentari

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Domaće

Srbija emitovala privatne obveznice u vrednosti od 500 miliona evra uz kamatu 4,75 odsto

Javni dug iznosi 41,3 milijarde evra, obveznice dospevaju u julu 2032. godine, transakcija van plana aukcija

Objavljeno pre

35 minuta

,

jul 15, 2026

Objavio:

Javni dug iznosi 41,3 milijarde evra, obveznice dospevaju u julu 2032. godine, transakcija van plana aukcija

Republika Srbija je 14. jula 2026. godine prvi put realizovala privatno zaduženje emisijom obveznica u iznosu od 500 miliona evra, što predstavlja presedan kako za zemlju, tako i za širi region Centralne i istočne Evrope u poslednjih više od deset godina. Ove obveznice, koje je kupio javnosti nepoznat investitor, dospevaju na naplatu u julu 2032. godine, a kuponska stopa iznosi 4,75 odsto.

Prema dostupnim podacima Uprave za javni dug, ukupni javni dug Srbije na dan 14. jul 2026. iznosi 4.850.813.863.181 dinar, odnosno 41,3 milijarde evra prema srednjem kursu. Ovo zaduženje nije bilo predviđeno u planu aukcija državnih hartija, a na sajtu Uprave za javni dug objavljen je samo plan za drugo tromesečje 2026. godine.

Finansijski analitičar Nenad Gujaničić je izjavio da je ovakav način zaduživanja za Srbiju neuobičajen i da je verovatno prvi put da država realizuje plasman po ad-hoc principu, posebno imajući u vidu da je Srbija u aprilu ove godine već emitovala evroobveznice u ukupnom iznosu od 3 milijarde evra, sa kamatnim stopama koje su dostizale i 4,9 odsto. Gujaničić je pojasnio da privatni plasman podrazumeva direktno prikupljanje kapitala, odnosno prodaju obveznica unapred poznatom kupcu, što je često brža, ali i nešto skuplja procedura u odnosu na javne aukcije na međunarodnom tržištu.

U poređenju sa drugim državama regiona, Bugarska, koja ima viši kreditni rejting i članstvo u evrozoni, prošle nedelje se zadužila za 2,5 milijardi evra po kamatnim stopama od 3,5 do 4,7 odsto. Prema navodima Evropske komisije, privatni plasman obveznica najčešće se koristi za iznose do 300 miliona evra kod jednog ili manjeg broja institucionalnih investitora, dok je ovakva praksa u Srbiji nova.

Evropska komisija je u prošlosti koristila privatni plasman za transakcije u okviru svog programa makrofinansijske pomoći, dok je u Srbiji ovo prvi slučaj ovakve vrste emisije državnih obveznica. Prema analitičarima, privatni plasman omogućava brže pribavljanje sredstava, ali može nositi i višu cenu zbog ubrzane procedure i ograničenog broja učesnika.

Pročitaj još

Domaće

Inflacija u Bugarskoj usporila na 5,4 odsto u junu, pad cena hrane i transporta

Godišnja inflacija prema HICP iznosi 5,2 odsto, prosečna u poslednjih godinu dana 3,9 odsto

Objavljeno pre

55 minuta

,

jul 15, 2026

Objavio:

Godišnja inflacija prema HICP iznosi 5,2 odsto, prosečna u poslednjih godinu dana 3,9 odsto

Godišnja inflacija u Bugarskoj usporila je u junu na 5,4 odsto, nakon što je u maju iznosila 6,9 odsto, pokazuju zvanični podaci Nacionalnog instituta za statistiku Bugarske (NSI). Ovaj nivo inflacije bio je niži od preliminarne procene od 5,6 odsto, što ukazuje na nastavak slabljenja inflatornih pritisaka u zemlji.

Značajno usporavanje inflacije zabeleženo je kod cena hrane i bezalkoholnih pića, gde je rast cena smanjen sa 4,4 odsto u maju na 2,4 odsto u junu. Kod alkoholnih pića i duvana inflacija je pala sa 7,7 na 6,7 odsto, dok je u segmentu stanovanja i komunalnih usluga inflacija snižena sa 5,2 na 5 odsto.

Najizraženiji pad inflacije registrovan je u sektoru transporta, gde je stopa inflacije u junu iznosila 16,8 odsto, dok je u maju bila 21,6 odsto. Sektori rekreacije i kulture zabeležili su pad sa 15,7 na 10,8 odsto, kao i segmenti nameštaja, opreme za domaćinstvo, zdravstva i restorana i hotela.

Prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena (HICP), koji omogućava poređenje inflacije sa drugim zemljama Evropske unije, godišnja inflacija u Bugarskoj u junu iznosila je 5,2 odsto. Prosečna inflacija za poslednjih godinu dana iznosi 3,9 odsto, navodi NSI u svom izveštaju.

Svi podaci ukazuju na postepeno smirivanje inflacije u Bugarskoj, iako su pojedini sektori, poput transporta, i dalje pod značajnim inflatornim pritiscima.

Pročitaj još

Domaće

Atinski metro proširuje mrežu, više od 15 zgrada prijavilo pukotine tokom radova

Stanovnici Kipselija zahtevaju hitne inspekcije i naknadu štete zbog oštećenja na više od 15 zgrada uz četvrtu liniju metroa

Objavljeno pre

55 minuta

,

jul 15, 2026

Objavio:

Stanovnici Kipselija zahtevaju hitne inspekcije i naknadu štete zbog oštećenja na više od 15 zgrada uz četvrtu liniju metroa

Izgradnja četvrte linije atinskog metroa izazvala je zabrinutost kod stanovnika naselja Kipseli, nakon što su prijavljena oštećenja na više od 15 stambenih zgrada u blizini trase tunela. Građani traže od Gradskog veća Atine hitne statičke i geotehničke inspekcije, kao i potpunu sanaciju i naknadu štete, ukazujući na pojavu pukotina na zidovima i plafonima, dok pojedini vlasnici izveštavaju da vrata i prozori više ne mogu pravilno da se zatvore.

Zvanična inženjerska ispitivanja još nisu utvrdila uzrok ovih oštećenja, ali broj prijava se povećava. Stanovnici su objavili i fotografije oštećenja, insistirajući na većoj transparentnosti i preispitivanju trase bušenja tunela, posebno na deonicama gde karakteristike tla predstavljaju veći rizik.

Četvrta linija metroa predstavlja jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u Grčkoj, sa ciljem da poveže gusto naseljene delove prestonice sa centrom. Međutim, ovo nije prvi incident tokom izgradnje. Pre nekoliko meseci, tokom radova u Kipseliju, izbijanje muljevite mase na površinu kroz staru kanalizacionu mrežu izazvalo je dodatnu zabrinutost. Kompanija odgovorna za izgradnju tada je navela da incident ne predstavlja dugoročan bezbednosni rizik.

Građanska inicijativa iz Kipselija, u saopštenju pred sednicu Gradskog veća, zatražila je besplatne statičke i geotehničke preglede, kao i pravnu pomoć Grada Atine. Poručili su: „Nećemo ostati samo posmatrači“, pozivajući sugrađane da prisustvuju sednici i izvrše pritisak na gradske vlasti da odgovore na zahteve.

Realizacija ovog infrastrukturnog projekta treba da unapredi javni prevoz u Atini, ali aktuelna dešavanja ukazuju na potrebu za dodatnim merama kontrole i transparentnosti tokom izvođenja radova.

Pročitaj još

U Trendu