Globalna emisija zelenih obveznica premašila 500 milijardi dolara godišnje; korporativni sektor drži 40 odsto udela
Deutsche Bank je nedavno emitovala zelene obveznice u iznosu od 500 miliona evra (oko 58,5 milijardi dinara), namenjene kreditima za održive stambene objekte, čime je realizovana prva emisija u skladu sa Evropskim standardom za zelene obveznice. Prema podacima Climate Bonds Initiative, ukupna globalna emisija zelenih obveznica premašila je 500 milijardi dolara u prošloj godini, dok je ukupna vrednost ovih hartija u opticaju dostigla tri biliona američkih dolara (oko 324 milijarde dinara).
Najveći deo ovog tržišta čine korporativne obveznice, gde energetski sektor i povezane industrije čine 40 odsto ukupnog iznosa. Među vodećim emiterima nalaze se španska energetska kompanija Iberdrola, sa izdatih blizu 14 milijardi evra zelenih obveznica, i francuska multinacionalna kompanija Engie sa emisijom vrednom 8,75 milijardi evra. Posmatrano po regionima, Severna Amerika ima najveći udeo sa 33 odsto izdatih zelenih obveznica.
Projekcije Coherent Market Insights ukazuju da bi tržište zelenih obveznica u narednim godinama moglo rasti po godišnjoj stopi većoj od deset odsto, a da bi ukupna emisija do 2032. godine mogla dostići oko hiljadu biliona američkih dolara.
Evropski standard za zelene obveznice (European Green Bond Standard – EuGB), čija je uredba usvojena 2023. godine i primena počela 21. decembra 2024. godine, postavlja stroga pravila za izdavanje ovih hartija. Standard zahteva da se gotovo sva prikupljena sredstva usmere na projekte usklađene sa EU taksonomijom održivih aktivnosti, uz transparentno izveštavanje i merenje ekološkog uticaja. Dodatne izmene standarda usvojene su tokom 2025. godine, a dobrovoljna primena EuGB-a donosi najviši nivo kredibiliteta na tržištu Evropske unije.
Zelene obveznice predstavljaju dužničke hartije od vrednosti čija su sredstva namenjena isključivo za finansiranje ili refinansiranje projekata sa pozitivnim ekološkim efektima, uključujući obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i održivu infrastrukturu. Banke i druge finansijske institucije ih koriste za finansiranje zelenih kreditnih portfolija, što uključuje stambene kredite za energetski efikasne zgrade, projekte obnovljive energije i održivi transport. Ove hartije ne izdaju samo banke i države, već i velike korporacije iz energetskog, industrijskog i tehnološkog sektora, koje su do sada prikupile stotine milijardi dolara za tranziciju ka niskougljeničnom poslovanju.
Izvor: Sveonovcu
