Connect with us

Domaće

Deutsche Bank emituje zelene obveznice od 500 miliona evra, tržište prelazi tri biliona dolara

Globalna emisija zelenih obveznica premašila 500 milijardi dolara godišnje; korporativni sektor drži 40 odsto udela

Published

3 hours ago

on

g2b7b12d1de069945cdfce64165cc9476d287f60b29de90657e6ef24619e071b05e5429b7ae8f807c94e714028d54d63ffb86570a07a3f1fdf62557cd41b4a9fe_1280

Globalna emisija zelenih obveznica premašila 500 milijardi dolara godišnje; korporativni sektor drži 40 odsto udela

Deutsche Bank je nedavno emitovala zelene obveznice u iznosu od 500 miliona evra (oko 58,5 milijardi dinara), namenjene kreditima za održive stambene objekte, čime je realizovana prva emisija u skladu sa Evropskim standardom za zelene obveznice. Prema podacima Climate Bonds Initiative, ukupna globalna emisija zelenih obveznica premašila je 500 milijardi dolara u prošloj godini, dok je ukupna vrednost ovih hartija u opticaju dostigla tri biliona američkih dolara (oko 324 milijarde dinara).

Najveći deo ovog tržišta čine korporativne obveznice, gde energetski sektor i povezane industrije čine 40 odsto ukupnog iznosa. Među vodećim emiterima nalaze se španska energetska kompanija Iberdrola, sa izdatih blizu 14 milijardi evra zelenih obveznica, i francuska multinacionalna kompanija Engie sa emisijom vrednom 8,75 milijardi evra. Posmatrano po regionima, Severna Amerika ima najveći udeo sa 33 odsto izdatih zelenih obveznica.

Projekcije Coherent Market Insights ukazuju da bi tržište zelenih obveznica u narednim godinama moglo rasti po godišnjoj stopi većoj od deset odsto, a da bi ukupna emisija do 2032. godine mogla dostići oko hiljadu biliona američkih dolara.

Evropski standard za zelene obveznice (European Green Bond Standard – EuGB), čija je uredba usvojena 2023. godine i primena počela 21. decembra 2024. godine, postavlja stroga pravila za izdavanje ovih hartija. Standard zahteva da se gotovo sva prikupljena sredstva usmere na projekte usklađene sa EU taksonomijom održivih aktivnosti, uz transparentno izveštavanje i merenje ekološkog uticaja. Dodatne izmene standarda usvojene su tokom 2025. godine, a dobrovoljna primena EuGB-a donosi najviši nivo kredibiliteta na tržištu Evropske unije.

Zelene obveznice predstavljaju dužničke hartije od vrednosti čija su sredstva namenjena isključivo za finansiranje ili refinansiranje projekata sa pozitivnim ekološkim efektima, uključujući obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i održivu infrastrukturu. Banke i druge finansijske institucije ih koriste za finansiranje zelenih kreditnih portfolija, što uključuje stambene kredite za energetski efikasne zgrade, projekte obnovljive energije i održivi transport. Ove hartije ne izdaju samo banke i države, već i velike korporacije iz energetskog, industrijskog i tehnološkog sektora, koje su do sada prikupile stotine milijardi dolara za tranziciju ka niskougljeničnom poslovanju.

Izvor: Sveonovcu

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Kompozitni PMI evrozone pao na 48,6 poena, najniži nivo u 17 meseci

U Nemačkoj PMI spao sa 51,9 na 48,3 poena, dok je u Francuskoj indeks četvrti mesec ispod 50 poena

Published

2 seconds ago

on

April 23, 2026

By

U Nemačkoj PMI spao sa 51,9 na 48,3 poena, dok je u Francuskoj indeks četvrti mesec ispod 50 poena

Poslovna aktivnost u privatnom sektoru evrozone u aprilu je zabeležila pad, prema preliminarnoj proceni agencije S&P Global, što je izazvalo zabrinutost na finansijskim tržištima. Kompozitni indeks menadžera nabavke (PMI) opao je sa 50,7 poena u martu na 48,6 poena u aprilu, što predstavlja najniži nivo u poslednjih 17 meseci i nalazi se ispod ključne granice od 50 poena koja odvaja ekspanziju od kontrakcije.

U Nemačkoj je ukupna vrednost PMI indeksa pala sa martovskih 51,9 poena na 48,3 poena, što je najniži rezultat u poslednjih 16 meseci. Dok je industrijska aktivnost ostala stabilna, sektor usluga zabeležio je značajan pad. Francuska je zabeležila još lošije rezultate, gde je kompozitni indeks četvrti mesec zaredom ostao ispod 50 poena, a aprilska vrednost iznosi 47,6 poena, što je najniži nivo u proteklih 14 meseci.

Analitičari navode da je glavni uzrok ovakvog rezultata izraženo slabljenje sektora usluga, uz dodatni uticaj rata na Bliskom istoku i rastućih troškova inputa. Ekonomista Kris Vilijamson upozorio je da se evrozona suočava sa “produbljivanjem ekonomskih problema” zbog geopolitičkih tenzija, rasta cena energije i poremećaja u snabdevanju, što dodatno podstiče inflaciju iznad cilja Evropske centralne banke od dva odsto.

Prema oceni agencije S&P Global, troškovi inputa i prodajne cene naglo rastu, ne samo zbog skuplje energije, već i zbog šireg povećanja cena sirovina i neravnoteže između ponude i tražnje. Vilijamson je ocenio da je, izuzev perioda pandemije, ovo najveći rast troškovnih pritisaka od 2000. godine.

U privatnom sektoru Nemačke zabeležena je kontrakcija po prvi put u gotovo godinu dana, pri čemu je PMI indeks pao sa 51,9 na 48,3 poena, što je znatno ispod tržišnih očekivanja. U sektoru usluga aktivnost je opala najviše od kraja 2022. godine, dok je rast prerađivačke industrije dodatno usporen. U Francuskoj se kompozitni indeks zadržao ispod 50 poena već četvrti mesec, sa aprilske vrednosti od 47,6 poena.

Rast cena energije, posledica geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku, dodatno opterećuje privredu evrozone i doprinosi pritiscima na inflaciju. Kompozitni PMI indeks, kao ključni pokazatelj privredne aktivnosti, ukazuje da su izazovi pred evrozonom i dalje izraženi, posebno u uslužnom sektoru.

Pročitaj još

Domaće

Nestlé ostvario organski rast od 3,5 odsto, prihod 21,3 milijarde franaka u Q1 2026

E-trgovina čini 21,5 odsto prodaje, dvocifren rast na srpskom tržištu i snažan doprinos iz segmenta kafe

Published

15 minutes ago

on

April 23, 2026

By

E-trgovina čini 21,5 odsto prodaje, dvocifren rast na srpskom tržištu i snažan doprinos iz segmenta kafe

Nestlé, globalna kompanija iz sektora hrane i pića, zabeležila je organski rast od 3,5 odsto u prvom kvartalu 2026. godine, uz realni unutrašnji rast (RIG) od 1,2 odsto i rast cena od 2,3 odsto, pokazuje najnoviji finansijski izveštaj. Ukupni prihodi Grupe iznosili su 21,3 milijarde švajcarskih franaka, što je pad od 5,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, pre svega zbog negativnog uticaja deviznih kurseva od 9,3 odsto.

Prema izveštaju, realni unutrašnji rast bio je pozitivan u svim geografskim zonama i skoro svim kategorijama proizvoda, osim u segmentu formule za odojčad, koji je imao negativan uticaj od oko 90 baznih poena na ukupni organski rast i RIG. Međutim, dostupnost proizvoda je kasnije normalizovana. Najveći doprinos rastu dali su segmenti kafe, hrane i grickalica, pri čemu je kafa imala organski rast od 9,3 odsto. Tržišta u razvoju ostvarila su snažan učinak, dok su Evropa i Sjedinjene Američke Države zadržale stabilnost uprkos izazovima na tržištu.

Maloprodajni kanal je zabeležio rast od 3,5 odsto, out-of-home prodaja 3,9 odsto, dok je e-trgovina ostvarila rast od 15,4 odsto i sada učestvuje sa 21,5 odsto u ukupnoj prodaji Grupe. U evrozoni je ostvaren organski rast od 3,9 odsto, RIG od 1,1 odsto i rast cena od 2,8 odsto, a posebno su se izdvojile kategorije kafe i hrane za kućne ljubimce.

Na srpskom tržištu Nestlé je zabeležio dvocifren rast u prvom kvartalu 2026. godine, uz doprinos gotovo svih kategorija, naročito kafe, konditorskih proizvoda i hrane za kućne ljubimce. Generalna direktorka Nestlé za Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju, Marjana Davidović, istakla je: „U godinu smo ušli sa jasnim planom i dobrim rezultatima, što je omogućilo snažan početak. Inovacije su imale važnu ulogu u rastu, uključujući proizvode kao što su C Air Fryer i KitKat Formula 1, koji su naišli na dobar odziv potrošača i tržišta.“

Kompanija je nastavila i sa društveno odgovornim aktivnostima u Srbiji, uključujući kampanju ‘Zajedno pčelama na dar’, sadnju medonosnog drveća, postavljanje hotela za oprašivače u poljoprivrednim školama i donaciju oko 20 tona proizvoda ugroženim grupama. Crveni krst Vojvodine dodelio je priznanje Nestléu za dugogodišnju saradnju, dok program ‘Zdravo rastimo’ ove godine obeležava 15 godina, sa više od 350.000 dece u Srbiji.

Na nivou grupe, izvršni direktor Philipp Navratil istakao je: „Rezultati potvrđuju ispravnost strategije kompanije. Rast je posebno vidljiv u kategorijama kafe, hrane i grickalica, a tržišta u razvoju daju značajan doprinos ukupnim rezultatima, dok Evropa i SAD pokazuju stabilnost.“ Kompanija je zadržala prognozu za organski rast u rasponu od 3 do 4 odsto za celu 2026. godinu, uz očekivanje da slobodan novčani tok premaši 9 milijardi švajcarskih franaka.

Pročitaj još

Domaće

Schneider Electric: troškovi neefikasnosti u industriji rastu na 29,14 odsto do 2030. godine

Samo 13 odsto proizvođača ima potpuno integrisanu AI, dok 37 odsto očekuje centralnu ulogu AI do 2030.

Published

32 minutes ago

on

April 23, 2026

By

Samo 13 odsto proizvođača ima potpuno integrisanu AI, dok 37 odsto očekuje centralnu ulogu AI do 2030.

Kompanija Schneider Electric objavila je rezultate globalnog istraživanja prema kojem troškovi neefikasnosti u sektoru robe široke potrošnje mogu porasti sa 20,3 na 29,14 odsto ukupnih troškova gotovog proizvoda do 2030. godine. Studija je obuhvatila 1453 rukovodioca širom sveta i ukazuje na zabrinjavajući rast gubitaka uzrokovanih zastojima, kvarovima i problemima sa kvalitetom, dok istovremeno samo 13 odsto kompanija navodi da je veštačka inteligencija (AI) potpuno integrisana u ključne procese.

Prema istraživanju, čak 15,2 odsto prosečnog prihoda gubi se zbog prekida u radu, ponovnog rada ili neoptimalnog korišćenja kapaciteta. Očekuje se da će troškovi povezani sa neefikasnošću dostići 21,37 odsto naredne godine, a zatim čak 29,14 odsto do 2030. godine. Iako 37 odsto ispitanika smatra da će AI imati centralnu ulogu u poslovanju do kraja decenije, trenutna primena zaostaje za ambicijama industrije.

Analiza pokazuje da trećina rukovodilaca procenjuje povraćaj investicija (ROI) u AI između 50 i 74 odsto do kraja decenije, dok skoro osam odsto očekuje ROI viši od 100 odsto, odnosno isplativost ulaganja za manje od godinu dana. Međutim, 70 odsto ispitanika navodi da trenutni povrat od AI iznosi manje od 20 odsto, a gotovo trećina beleži povrat od svega 5 odsto ili manje.

„Proizvođači predviđaju utrostručenje primene veštačke inteligencije do 2030. godine, uz značajan rast očekivanog povrata investicija, na nivoe kakve danas ostvaruju samo najnaprednije fabrike. Ovaj jaz između očekivanja i realnosti najjači je signal hitnosti koji smo videli poslednjih godina“, izjavio je Neil Smith, predsednik sektora za robu široke potrošnje u Schneider Electricu. On dodaje da je za pravi efekat AI neophodno povezivanje podataka iz proizvodnje, savremena automatizacija i integracija u jedinstven proces donošenja odluka.

Glavne prepreke za širu primenu AI nisu tehnološke, već strukturne: nedostatak stručnjaka za AI i analizu podataka, zastarela infrastruktura, manjak kvalitetnih podataka i otpor zaposlenih prema promenama. „Da bi se ostvario transformativni povrat od industrijske AI u naredne četiri godine, neophodan je kvalitativni iskorak u saradnji, transparentnosti i primeni zajedničkih standarda. Deljenje najboljih praksi i sektorskog znanja biće ključno za sledeću fazu digitalne transformacije“, poručila je Cecile Vercellino, potpredsednica za usluge u oblasti industrijske automatizacije u Schneider Electricu.

U saradnji sa kompanijom AVEVA, Schneider Electric je objavio dokument sa smernicama za primenu AI u prehrambenoj industriji, proizvodnji pića, farmaceutici i biotehnologiji, fokusiran na razvoj autonomnih operacija i korišćenje industrijskih podataka. Zaključak istraživanja je da će kompanije morati da reše strukturne izazove kako bi industrijska AI zaista unapredila konkurentnost i poslovanje.

Pročitaj još

U Trendu