Ukupni prihodi privrede premašili 21.112 milijardi dinara, dok su rashodi iznosili 19.930 milijardi dinara tokom 2025. godine

Privreda Srbije je u 2025. godini povećala ukupnu poslovnu aktivnost, sa rastom ukupnih prihoda od 3,1 odsto na 21.112 milijardi dinara, dok su rashodi porasli za 2,8 odsto i iznosili 19.930 milijardi dinara, prema godišnjem biltenu finansijskih izveštaja Agencije za privredne registre. Neto dobit iznosila je 957,6 milijardi dinara, što predstavlja rast od 10,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Prema izveštaju, 67.424 privredna društva poslovala su pozitivno i ostvarila dobit od 1.389 milijardi dinara, što je rast od 11,5 odsto na godišnjem nivou. Sa druge strane, 32.551 društvo beležilo je ukupan neto gubitak od 431 milijardu dinara, što je povećanje od 12,6 odsto u poređenju sa 2024. godinom. Neto rezultat nije iskazalo 11.720 društava, od kojih je 8.142 prijavilo neaktivnost.

Privredna društva ostvarila su poslovni dobitak od 1.381,6 milijardi dinara, što je rast od 6,2 odsto. Poslovni prihodi dostigli su 20.449 milijardi dinara i porasli su za 2,6 odsto, dok su poslovni rashodi iznosili 19.067 milijardi dinara, uz rast od 2,4 odsto. U oblasti finansiranja, društva su iskazala gubitak od 119 milijardi dinara, što je za 23,5 odsto manje nego prethodne godine. Iz ostalih aktivnosti, negativan rezultat iznosio je 80 milijardi dinara, što je povećanje od 58,8 odsto.

Najveći dobitak zabeležen je u sektoru rudarstva, sa 189,8 milijardi dinara, gde je 382 društava zapošljavalo 30.039 radnika. Prerađivačka industrija ostvarila je dobit od 183,4 milijarde dinara, pri čemu je 15.786 društava zapošljavalo 395.533 radnika. Trgovina na veliko i malo donela je dobit od 174.596 miliona dinara sa 246.342 zaposlena u 30.505 društava, dok je građevinarstvo ostvarilo neto dobit od 99 milijardi dinara uz 87.882 zaposlenih u 11.139 društava. Sektor informisanja i komunikacija zabeležio je pozitivan neto rezultat od 89,5 milijardi dinara sa 96.409 zaposlenih u 8.485 društava.

Svi segmenti privrede prema veličini preduzeća poslovali su pozitivno. Velika društva (652) ostvarila su dobitak od 538 milijardi dinara sa 508.169 zaposlenih. Srednja preduzeća (2.598) ostvarila su dobit od 213,3 milijardi dinara uz 295.855 radnika. Mala društva (15.656) imala su pozitivan neto rezultat od 203,6 milijardi dinara sa 326.076 zaposlenih, dok su mikro preduzeća (92.789) ostvarila dobit od 2,6 milijardi dinara uz 200.305 radnika.

Javna preduzeća (515) zabeležila su gubitak od 11,75 milijardi dinara. Iako su iz poslovnih aktivnosti imala dobit od 5,5 milijardi dinara, finansijski gubitak iznosio je 2,3 milijarde dinara, dok su iz ostalih aktivnosti zabeležili gubitak od 13,25 milijardi dinara. Ukupno je u javnim preduzećima bilo zaposleno 86.881 radnika.

Tri proizvođača sa 60 odsto proizvodnje traže pravilo ‘Proizvedeno u Evropi’ zbog pritiska kineskih vozila

Najveći evropski proizvođači automobila Folksvagen, Stelantis i Reno zajednički su zatražili od Evropske unije da uvede pravilo prema kojem bi najmanje 70 odsto ukupne vrednosti svakog vozila prodavanog u EU moralo da bude stvoreno unutar bloka. Kompanije koje zajedno učestvuju sa oko 60 odsto u evropskoj automobilskoj proizvodnji, uputile su pismo poslanicima Evropskog parlamenta sa zahtevom za uvođenje ovog jednostavnog pravila, navodeći da je to ključno za jačanje konkurentnosti evropske auto-industrije i smanjenje zavisnosti od uvoza, posebno u vreme kada je konkurencija kineskih proizvođača električnih automobila sve izraženija.

Proizvođači su istakli da predloženi model podrazumeva da najmanje 70 odsto vrednosti automobila bude ostvareno u Evropskoj uniji, uključujući sve faze – od razvoja i inženjeringa, do proizvodnje i sklapanja vozila. Prema njihovim navodima, evropska industrija trpi sve veće pritiske zbog visokih troškova poslovanja, stroge regulative i ubrzane tehnološke konkurencije iz drugih delova sveta.

Kako je navedeno u pismu, kompanije traže pojednostavljenje propisa, dodatnu podršku za proizvodnju baterija i mere koje bi omogućile razvoj pristupačnih električnih automobila proizvedenih u Evropi. Evropska komisija već razmatra okvir „Proizvedeno u Evropi“ u okviru Industrijskog akceleratorskog akta, čiji je cilj jačanje domaće proizvodnje u strateškim sektorima i podsticanje ulaganja u zelene tehnologije.

Predlog Folksvagena, Stelantisa i Rena dolazi u trenutku kada evropski proizvođači nastoje da odgovore na pojačano prisustvo kineskih automobilskih kompanija na tržištu EU i brzu transformaciju sektora ka električnim vozilima.

Zadržavanje daha prilikom čitanja imejlova i obaveštenja može izazvati hroničnu napetost i anksioznost

Zaposleni koji tokom rada na računaru ili telefonu nesvesno zadržavaju dah ili dišu plitko suočavaju se sa povećanim nivoom stresa, pokazuju najnovija zapažanja stručnjaka za mentalno zdravlje. Ova pojava, poznata kao „imejl apneja“, najčešća je kod ljudi koji se oslanjaju na elektronsku poštu za poslovnu komunikaciju, ali se javlja i tokom drugih aktivnosti na ekranu, poput slanja poruka ili pregledanja sadržaja, navode stručnjaci.

Fenomen „imejl apneje“ opisuje nesvesno zadržavanje daha ili plitko disanje tokom intenzivne koncentracije na ekranu, što je često praćeno stresom ili pritiskom zbog obaveza. Ovaj obrazac disanja nije vezan isključivo za elektronsku poštu, već se javlja i prilikom korišćenja drugih digitalnih servisa. Prema rečima kliničkih socijalnih radnika i trenera za anksioznost, ovakvo ponašanje često dovodi do toga da se telo nalazi u stanju „bori se ili beži“, što je tipičan fiziološki odgovor na stres.

Somatski terapeuti ističu da obaveštenja o novim imejlovima i porukama dodatno povećavaju osećaj iščekivanja i napetosti, što može pojačati plitko disanje. Osim toga, ubrzani rad srca, stezanje vilice i podizanje ramena su uobičajene telesne reakcije na ovaj oblik hroničnog stresa. Hronično zadržavanje daha može dovesti do umora, glavobolje i mišićne napetosti, kao i osećaja stalne tenzije.

Stručnjaci savetuju da zaposleni obrate pažnju na svoje disanje tokom provere elektronske pošte ili dobijanja obaveštenja na telefonu. Preporučuje se da pre otvaranja imejla izdahnu potpuno, spuste noge na pod i opuste vilicu, kako bi umanjili fiziološki odgovor na stres i omogućili telu povratak u normalan ritam disanja. Svesna pažnja i somatske vežbe preporučuju se kao efikasan način za prevazilaženje negativnih posledica „imejl apneje“, jer pomažu u smanjenju stresa i povećanju koncentracije na celokupno telo, a ne samo na trenutnu napetost.

Dugotrajno zanemarivanje ovih simptoma može dovesti do pogoršanja opšteg zdravstvenog stanja zaposlenih i smanjenja produktivnosti, upozoravaju stručnjaci za mentalno zdravlje.