Švajcarski i luksemburški gradovi čine četiri od pet najskupljih tržišta, a cene stanova u Cirihu porasle su 4,2 odsto za godinu dana
Na evropskom tržištu nekretnina, Cirih je potvrdio poziciju najskupljeg grada za kupovinu stana sa prosečnom cenom od 18.229 evra po kvadratnom metru, prema podacima Global Property Guide-a za 2026. godinu. Cene u ovom švajcarskom finansijskom centru porasle su 4,2 odsto u poslednjih godinu dana i čak 11,7 odsto za dve godine, dok Švajcarska i Luksemburg nastavljaju da dominiraju vrhom evropske liste najskupljih tržišta stambenih nekretnina.
Prema objavljenoj analizi, čak četiri od pet najskupljih evropskih gradova nalaze se u Švajcarskoj i Luksemburgu. Iza Ciriha, Ženeva je na drugom mestu sa prosečnom cenom od 16.819 evra po kvadratu, a Lucern je treći sa 12.066 evra. Luksemburg, kao glavni grad istoimene zemlje, zauzima četvrtu poziciju sa 10.941 evro po kvadratu, dok je Bern peti sa 9.952 evra.
Na listi deset najskupljih evropskih gradova za kupovinu stana slede Pariz (9.490 €/m²), Amsterdam (9.437 €/m²), Oslo (9.332 €/m²), Kopenhagen (8.405 €/m²) i Stokholm (8.380 €/m²). Pariz, iako globalno prepoznat kao prestižna lokacija, nalazi se tek na šestoj poziciji sa prosečnom cenom od 9.490 evra po kvadratu. Cene stanova u Parizu beleže pad od 0,3 odsto u poslednjih godinu i 7,3 odsto za dve godine, dok je, poređenja radi, Lion na 4.551 evro, Bordo na 4.443 evra, a Nant na 3.376 evra po kvadratu.
Luksemburg beleži prosečnu cenu od 10.941 evra, ali je tržište u fazi korekcije: cene su pale 0,9 odsto u poslednjih godinu i 6,9 odsto tokom poslednje dve godine, nakon perioda snažnog rasta. Ipak, i dalje se smatra jednim od retkih mesta gde tipičan jednosoban stan lako premašuje vrednost od milion evra.
Amsterdam se nalazi na sedmom mestu sa 9.437 evra po kvadratu. U ovom gradu nedostatak stanova i velika međunarodna tražnja podstiču rast cena, a u poslednjih godinu dana zabeležen je rast od 13 odsto. Oslo, sa 9.332 evra po kvadratu, beleži oporavak tržišta nekretnina, dok su Bergen i Trondhajm među norveškim gradovima gde su cene takođe u porastu.
Kopenhagen je na devetoj poziciji sa 8.405 evra po kvadratu i najbržim rastom među prvih deset gradova: cene su skočile 14,3 odsto za godinu i 24 odsto za dve godine, što predstavlja najviši rast u grupi. Stokholm zatvara listu sa 8.380 evra po kvadratu, uz rast od 17 odsto za dve godine nakon što je tržište prošlo kroz pad izazvan povećanjem kamatnih stopa 2022. godine.
Analiza pokazuje nekoliko trendova: manji gradovi sa ograničenom ponudom i visokim kvalitetom života, poput Lucerna, mogu nadmašiti i veće metropole. Švajcarska se izdvaja kao posebna kategorija zbog kombinacije bogatstva, stabilnosti i hroničnog manjka prostora. Istovremeno, visoke cene ne znače nužno i nastavak rasta — Pariz i Luksemburg su primeri gde su cene u padu ili stagnaciji.
Ukupno, evropsko tržište nekretnina karakterišu dramatične razlike među gradovima, a Švajcarska i Luksemburg ostaju lideri po cenama stambenih kvadrata.
