Broj praznih stanova prema podacima iz 2022. godine, Srem beleži više od 3.200 napuštenih objekata

Prema rezultatima Popisa stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji je registrovano ukupno 123.584 napuštena stana. Od tog broja, u Vojvodini se nalazi 23.750 praznih nekretnina, dok Srem ima više od 3.200 stanova koji nisu u upotrebi. Ove cifre otvaraju pitanje šta se dešava sa imovinom čiji vlasnici nemaju naslednike ili se naslednici ne pojavljuju na ostavinskoj raspravi.

Prema važećem Zakonu o nasleđivanju, pravo na nasledstvo ima širok krug lica, uključujući potomke, bračne partnere, roditelje, braću, sestre, kao i dalju rodbinu. Sudovi i javni beležnici su u obavezi da po službenoj dužnosti nastoje da pronađu naslednike, čak i ako žive van Srbije.

Tek nakon što se iscrpe sve mogućnosti i utvrdi da nema naslednika, imovina preminulog prelazi u svojinu Republike Srbije. Prethodno, sud objavljuje javni oglas i poziva potencijalne naslednike da se jave u roku od godinu dana. Ukoliko nakon isteka tog roka niko ne zatraži nasledstvo, država postaje zvanični vlasnik nekretnine.

Stručnjaci ističu da napušten stan ne znači nužno da nema vlasnika, već da se često radi o nekretninama sa nerešenim imovinsko-pravnim odnosima, komplikovanim sudskim postupcima ili vlasnicima koji su otišli u inostranstvo. Takođe, deo stanova je u lošem stanju ili se koristi samo povremeno kao investicija.

Problem napuštenih nekretnina posebno je izražen u manjim sredinama i selima, poput onih u Sremskoj oblasti. Pravnici apeluju na građane da na vreme regulišu imovinske odnose kako bi se izbeglo da vredne nekretnine ostanu zaključane i zanemarene.

Rafinerija Pančevo nastavlja rad punim kapacitetom, OFAC produžio licencu do 16. juna za završetak transakcije

Naftna industrija Srbije (NIS) nalazi se pred ključnim promenama u vlasničkoj strukturi nakon što je postignut dogovor da mađarska kompanija MOL preuzme 56,15 odsto udela, dok će država Srbija otkupiti dodatnih 5 odsto akcija, navodi se u saopštenju resornog ministarstva. Ove promene uslovljene su odobrenjem američkog OFAC-a, koji je produžio operativnu licencu NIS-u do 16. juna 2026. godine.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović istakla je da je sa MOL-om dogovoreno da Rafinerija Pančevo nastavi rad sa najmanje istim prosečnim godišnjim kapacitetima kao u poslednje četiri godine pre uvođenja američkih sankcija, kada je NIS ostvarivao dobre rezultate. Rafinerija Pančevo snabdeva 80 odsto domaćeg tržišta naftnim derivatima i povezana je sa Petrohemijom Pančevo, što dodatno pojačava njen strateški značaj.

“Dogovoreno je da, ako Gaspromnjeft i povezana lica zaključe prodaju 56,15 odsto udela MOL-u, a OFAC odobri transakciju, država Srbija kupuje dodatnih 5 odsto akcija u NIS-u, što daje dodatna prava u donošenju ili blokiranju važnih odluka za državu”, navela je Đedović Handanović. Dodala je da će članovi srpske strane u Odboru direktora NIS-a imati veća ovlašćenja u odlučivanju i blokiranju mogućih nepovoljnih odluka za Srbiju.

Ipak, domaći ekonomski stručnjaci ukazuju da i sa povećanjem vlasništva na dodatnih 5 odsto, država ostaje manjinski akcionar i ne može nametati odluke većinskom vlasniku, bio on ruski ili mađarski, u tržišnim uslovima. Profesor FEFA Goran Radosavljević izjavio je da Gaspromnjeft nema razlog da proda NIS i da mu odgovara odugovlačenje pregovora, dok je završetak kupoprodaje, prema njegovim rečima, teško moguć pre kraja godine.

Pregovori između MOL-a i Gaspromnjefta traju već duže vreme, a u januaru je mađarska kompanija objavila da je potpisala ključne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. Takođe, MOL vodi pregovore sa nacionalnom naftnom kompanijom UAE ADNOC o mogućem preuzimanju do 5 odsto vlasništva u NIS-u kao manjinski akcionar.

SAD su uvele sankcije NIS-u 9. oktobra 2025. godine zbog većinskog ruskog vlasništva, a od tada je licenca za rad više puta produžavana, uz izuzetak perioda od gotovo dva meseca (decembar 2025. – januar 2026.) kada Rafinerija nije radila zbog zabrane uvoza nafte preko Janafa.

MOL je nedavno zatražio dodatnih mesec dana za drugu dozvolu, ali je OFAC produžio licencu samo do 16. juna, kada ističe i operativna dozvola NIS-u. “Kompanija u zahtevu ističe značaj redovnog rada NIS-a za uredno snabdevanje domaćeg tržišta, posebno u svetlu stanja na svetskom tržištu nafte, i ukazuje na odmakle pregovore o promeni vlasničke strukture NIS-a, za šta je OFAC u nekoliko navrata produžavao licencu”, navedeno je u saopštenju NIS-a.

Osim prodaje udela, otvorena pitanja ostaju i Petrohemija, investicije NIS-a u Rumuniji, Bugarskoj i BiH, kao i potencijalno premeštanje upravljačke funkcije iz Novog Sada u Budimpeštu. Takođe, neizvesna je budućnost vanrednih uplata u budžet Srbije, koje su postojale tokom ruskog upravljanja kompanijom.