Ovo stanje izaziva bol, trnjenje i slabost u ruci, a češće pogađa žene između 20. i 40. godine

Sindrom torakalnog otvora je zdravstveni problem koji može izazvati brojne tegobe u gornjem delu tela, najčešće na jednoj strani. Žene su posebno podložne određenim oblicima ovog sindroma, pa je važno prepoznati prve simptome – bol, trnjenje i slabost u ruci ili šaci. Ovo stanje nastaje kada nervi ili krvni sudovi budu pritisnuti u prostoru između vrata i gornjeg dela grudnog koša, gde prolaze važni nervni spletovi i krvni sudovi prema ruci. Suženje tog prostora uzrokuju snažni pokreti ruku, povrede ili urođene anatomske razlike, a žene češće imaju dodatno rebro, što povećava njihov rizik od sindroma torakalnog otvora.

Simptomi zavise od toga da li su pritisnuti nervi ili krvni sudovi. Najčešće se javljaju bol u ramenu, ruci ili šaci, trnci, slabost, otok, promena boje kože ili hladnoća, koji se pogoršavaju prilikom podizanja ruku. Sindrom se najčešće javlja kod žena između 20. i 40. godine, ali može nastati u bilo kojem životnom dobu. Neurogeni tip je najčešći i dijagnostikuje se kod oko 1 od 40.000 osoba godišnje, dok se stvarni broj obolelih verovatno ne zna, jer simptomi često liče na druga stanja.

Postoje tri osnovna oblika sindroma torakalnog otvora: neurogeni (pritisak na nerve), venski (pritisak na venu) i arterijski (pritisak na arteriju). Neurogeni tip je najzastupljeniji i češće se javlja kod osoba koje ponavljaju iste pokrete rukama ili su imale povredu vrata. Arterijski oblik je ređi, ali je kod žena češći zbog anatomske građe i mogućnosti postojanja dodatnog rebra. Zato žene koje primećuju česte trnce, slabost ili utrnulost u ruci treba da obrate posebnu pažnju na ove simptome.

Simptomi se u većini slučajeva mogu ublažiti fizikalnom terapijom i lekovima protiv bolova. Ako tegobe ometaju svakodnevne aktivnosti, ne prolaze ili se pogoršavaju, važno je što pre posetiti lekara. U redjim slučajevima, ako su krvni sudovi ozbiljno ugroženi, može biti neophodna operacija. Dr Snežana Petrović, specijalista fizikalne medicine, ističe: “Važno je da žene ne ignorišu dugotrajnu slabost, otok ili promene boje kože na ruci. Pravovremena dijagnoza i terapija mogu značajno poboljšati kvalitet života.”

Ako primetite da vam ruka trne, slabi ili menja boju, ili se simptomi pogoršavaju kada podignete ruke, obavezno se javite lekaru – naročito ako tegobe traju duže od nekoliko nedelja. Brza reakcija i savet stručnjaka su ključni za uspešno lečenje ovog sindroma.

Stručnjaci otkrivaju da raniji obroci mogu poboljšati nivo masnoća u krvi i očuvati zdravlje srca, posebno nakon 40. godine

Povišeni holesterol i trigliceridi sve češće predstavljaju izazov za žene, naročito posle 40. godine, kada hormonske promene utiču na metabolizam. Osim izbora namirnica, i vreme kada jedemo ima veliki značaj za zdravlje srca. Najnovija istraživanja pokazuju da pomeranje večere ranije tokom večeri može pozitivno uticati na nivo masnoća u krvi. Registrovana dijetetičarka Džeki Bridson preporučuje: „Preporučujem da sa večerom završite dva do tri sata pre spavanja. Na primer, ako idete na počinak u 22 sata, idealno je da večerate do 19 ili 20 časova.”

Tokom noći telo prirodno usporava obradu masnoća, a jetra, kao ključni organ za regulaciju holesterola, funkcioniše prema svom unutrašnjem satu. Ako jedemo kasno, metabolizam je manje efikasan u uklanjanju masnoća iz krvotoka, što može dovesti do povećanja triglicerida. Naučne studije potvrđuju da isti obrok unet kasno uveče izaziva veći porast masnoća nego kada ga pojedemo ranije. Takođe, doslednost u vremenu večere pomaže telu da lakše reguliše nivoe holesterola i triglicerida. Žene koje prestanu da jedu najmanje tri sata pre spavanja često primećuju bolje vrednosti krvnog pritiska i šećera tokom noći, što dugoročno štiti srce.

Pored vremena, važno je obratiti pažnju i na sadržaj večere. Stručnjaci savetuju da obrok bude bogat biljnim vlaknima i zdravim mastima – ovsene pahuljice, mahunarke, brokoli, prokelj i voće pomažu izbacivanju holesterola iz organizma. Omega-3 masne kiseline iz ribe poput lososa, pastrmke i tune doprinose snižavanju triglicerida i štite kardiovaskularno zdravlje. Umesto zasićenih masti iz crvenog mesa i prerađevina, prednost dajte maslinovom ulju, avokadu, orašastim plodovima i semenima, jer te masti smanjuju „loš“ LDL, a povećavaju „dobar“ HDL holesterol. Takođe, treba izbegavati skrivene šećere u gotovim jelima i napicima. Idealno je da 75% tanjira bude ispunjeno povrćem, mahunarkama i integralnim žitaricama, a četvrtinu proteinima iz ribe ili mahunarki.

Za žene koje žele bolji lipidni profil, ranija večera je jednostavna, ali efikasna promena. Uz to, redovna provera krvne slike i konsultacije sa lekarom su važne, posebno kod faktora rizika poput visokog pritiska, gojaznosti ili porodične istorije bolesti srca. Džeki Bridson naglašava: „Naš metabolizam noću radi sporije, pa kasni obroci povećavaju nivo triglicerida u krvi. Dosledan raspored obroka i zdrav izbor namirnica ključni su za kontrolu holesterola kod žena.”

Ukoliko primetite povišene vrednosti holesterola ili triglicerida, obavezno se posavetujte sa stručnjakom. Pravilna ishrana, fizička aktivnost i upravljanje stresom ostaju temelj prevencije srčanih bolesti.

Nemački naučnici su identifikovali ključni mehanizam i testirali lek FP802 koji usporava oštećenja mozga, ali je još u fazi ispitivanja

Naučnici sa Univerziteta u Hajdelbergu došli su do značajnog otkrića koje može promeniti pristup lečenju Alchajmerove bolesti, posebno kod žena starijih od 65 godina. Pronašli su novi mehanizam odgovoran za ubrzano propadanje moždanih ćelija, što je posebno važno jer se procenjuje da više od sedam miliona ljudi u ovom uzrastu živi sa tim oboljenjem. Očekuje se da će se broj obolelih skoro udvostručiti do 2050. godine, što dodatno naglašava značaj ovog otkrića.

U istraživanju su naučnici otkrili takozvani “kompleks smrti” – toksičnu strukturu koja se formira kada se dva proteina, NMDA receptor (koji ima ulogu u učenju i pamćenju) i TRPM4 (koji reguliše rad ćelija), povežu izvan sinapsi. Ova veza pokreće procese koji uništavaju nervne ćelije, a kod miševa sa Alchajmerovom bolešću prisustvo ovog kompleksa bilo je daleko izraženije nego kod zdravih životinja. Zato su žene, koje češće obolevaju od Alchajmerove bolesti, posebno ugrožene. Kako navodi dr Sara Hol iz istraživačkog tima: “Identifikovali smo vezu između dva specifična proteina koja ubrzava propadanje moždanih ćelija i dovodi do brže progresije bolesti.”

U okviru studije testiran je i eksperimentalni lek FP802, koji deluje tako što sprečava povezivanje NMDA receptora i TRPM4, čime razbija “kompleks smrti” i usporava napredovanje bolesti. Kod miševa tretiranih ovim lekom primećena su manja oštećenja mozga, bolja memorija i smanjeno nakupljanje štetnih naslaga. Dr Hol ističe: “Ne samo da sprečava uništavanje sinapsi, već značajno usporava tipične promene u mozgu povezane sa Alchajmerovom bolešću.” Pored toga, primećena je i zaštita mitohondrija i bolje sposobnosti učenja kod životinja.

Iako FP802 još nije dostupan za upotrebu kod ljudi, a klinička ispitivanja su u toku, ovo otkriće pruža novu nadu za razvoj terapija koje bi mogle usporiti ili zaustaviti napredovanje bolesti kod žena. Dok se ne pojave nove mogućnosti lečenja, stručnjaci preporučuju ženama da obrate pažnju na prve znakove bolesti – zaboravnost, promene raspoloženja i teškoće u svakodnevnim aktivnostima – te da, ukoliko postoji porodična istorija bolesti, redovno posećuju neurologa. Zdrav način života, sa uravnoteženom ishranom, fizičkom aktivnošću i mentalnom stimulacijom, takođe može doprineti očuvanju kognitivnog zdravlja. Za preciznu dijagnozu i savet obavezno se obratite lekaru.