Norovirus, poznat kao ‘zimski virus’, ovog leta beleži porast među ženama i decom – saznajte kako da se zaštitite

Iako je norovirus najčešće povezan sa zimom, ovog leta stručnjaci iz Sjedinjenih Američkih Država primećuju značajan rast broja obolelih, posebno među ženama i decom. Tipično poznat kao uzročnik ‘zimske bolesti povraćanja’, ovaj virus se, prema aktuelnim podacima, pojavljuje tokom cele godine, ali je iznenadni letnji porast izazvao zabrinutost zbog češćih okupljanja i putovanja.

Norovirus izaziva veoma neprijatne simptome poput povraćanja, dijareje, bolova u stomaku i ponekad povišene temperature. Najosetljivije su žene sa malom decom, trudnice i osobe sa slabijim imunitetom, jer virus može dovesti do ozbiljne dehidracije. Zato je posebno važno da budete informisane o merama prevencije i zaštite.

Uzrok rasta broja inficiranih leži u većem broju društvenih okupljanja na otvorenom tokom proleća i leta, kao što su piknici i venčanja. “Norovirus je prisutan tokom cele godine. Svakog leta može se desiti manji ili veći skok broja slučajeva. To nije neuobičajeno”, naglašava dr Thomas Russo, profesor i šef odeljenja za infektivne bolesti na Univerzitetu u Bafalu. Najnoviji podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, prikupljeni iz otpadnih voda, potvrđuju trenutni rast aktivnosti ovog virusa. Iako nema razloga za paniku, preporučuje se poseban oprez i praćenje simptoma.

Simptomi infekcije najčešće su iznenadno povraćanje, jaka dijareja i grčevi u stomaku. Dehidracija se može javiti veoma brzo, pa je važno da žene i članovi njihovih porodica piju dovoljno tečnosti čim primete prve znake bolesti. “Najbolja zaštita je temeljno pranje ruku sapunom i vodom najmanje 20 sekundi”, ističe dr Amesh A. Adalja, viši naučni saradnik u Centru za bezbednost zdravlja Univerziteta Džons Hopkins. Takođe, savetuje se da izbegavate zajedničko korišćenje pribora za jelo i čaša tokom druženja, kao i da redovno dezinfikujete površine, posebno u kuhinji i kupatilu.

Iako kod većine norovirus izaziva blagu bolest, kod trudnica i malih deteta mogu se javiti komplikacije, pa je važno pratiti unos tečnosti i po potrebi se obratiti lekaru. Ako neko u porodici dobije simptome, preporučuje se izolacija obolele osobe, često provetravanje prostorija i dezinfekcija predmeta. Stručnjaci ističu da je lična higijena najvažnija mera prevencije: “Zbog toga je pranje ruku sapunom i vodom najvažnija navika koju svako može da usvoji”, poručuje dr William Schaffner, profesor infektivnih bolesti sa Univerziteta Vanderbilt. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite lekaru.

Praktična rešenja za održavanje zdravih zuba na porodičnim putovanjima i letovanjima, bez stresa i neprijatnosti

Pakovanje za letovanje često podrazumeva proveru najvažnijih stvari – kupaći, pasoši i punjači su na vrhu liste, ali četkica i pasta za zube neretko budu zaboravljene. Iako većina porodica pravi detaljan spisak, sredstva za oralnu higijenu često završe na samom dnu prioriteta. Zbog toga se žene na putu ponekad suočavaju sa neprijatnim situacijama, posebno kada se ostatak hrane zadrži među zubima tokom obroka u restoranu.

Oralna higijena je izuzetno važna za svakodnevno zdravlje, a održavanje iste rutine tokom putovanja može biti izazovno, naročito za decu i ljude sa ortodontskim aparatima. Stomatološkinja dr Ivana Petrović ističe: „Pravilna higijena u pokretu sprečava mnoge probleme, a najčešće zaboravljene stvari su četkica, pasta i interdentalne četkice. Zato uvek savetujem da svaki član porodice ima svoj putni set.“

Danas su dostupni praktični putni setovi poznatih proizvođača, koji lako staju u svaki neseser ili dečji ranac. Ovi kompaktni proizvodi obično uključuju sklopivu četkicu, pastu od 10 ml i interdentalne četkice sa držačem. Posebno su praktični jer omogućavaju ženama da bez stresa spakuju sve što je potrebno za negu zuba. Postoje i specijalizovani dečji setovi sa ultra mekim četkicama i pastama prijatnog ukusa, kao i verzije za odrasle. Za osobe koje nose proteze, nude se setovi sa četkicama koje su prilagođene za čišćenje bravica i žica.

Tokom odmora često zaboravimo na svakodnevne navike, ali posledice toga mogu biti neugodne – česta promena hrane, sladoledi i grickalice povećavaju rizik od karijesa i upala desni. Posebno je važno redovno održavati higijenu kod osoba sa ortodontskim aparatima, jer se nečistoće lako zadržavaju na bravicama i žicama. I kod dece je izazov održati rutinu, jer se lako zanesu igrom i preskoče pranje zuba. Dr Ivana Petrović savetuje: „Deca lakše usvajaju navike kada imaju svoj mali, šareni set za putovanje. Nalepnice i zanimljiva pakovanja pomažu da pranje zuba ne bude dosadna obaveza, već deo avanture.“

Da biste izbegli neprijatnosti, preporučuje se da set za oralnu higijenu pripremite nekoliko dana pre puta i da svako ima zaseban neseser sa ličnim proizvodima. Tako ćete uštedeti vreme i smanjiti stres pri pakovanju. Redovno pranje zuba i upotreba interdentalnih četkica su ključni za očuvanje zdravlja i lepote osmeha, bez obzira na destinaciju.

Za individualne savete i tačnu dijagnozu, obavezno se obratite svom stomatologu.

Ovo stanje izaziva bol, trnjenje i slabost u ruci, a češće pogađa žene između 20. i 40. godine

Sindrom torakalnog otvora je zdravstveni problem koji može izazvati brojne tegobe u gornjem delu tela, najčešće na jednoj strani. Žene su posebno podložne određenim oblicima ovog sindroma, pa je važno prepoznati prve simptome – bol, trnjenje i slabost u ruci ili šaci. Ovo stanje nastaje kada nervi ili krvni sudovi budu pritisnuti u prostoru između vrata i gornjeg dela grudnog koša, gde prolaze važni nervni spletovi i krvni sudovi prema ruci. Suženje tog prostora uzrokuju snažni pokreti ruku, povrede ili urođene anatomske razlike, a žene češće imaju dodatno rebro, što povećava njihov rizik od sindroma torakalnog otvora.

Simptomi zavise od toga da li su pritisnuti nervi ili krvni sudovi. Najčešće se javljaju bol u ramenu, ruci ili šaci, trnci, slabost, otok, promena boje kože ili hladnoća, koji se pogoršavaju prilikom podizanja ruku. Sindrom se najčešće javlja kod žena između 20. i 40. godine, ali može nastati u bilo kojem životnom dobu. Neurogeni tip je najčešći i dijagnostikuje se kod oko 1 od 40.000 osoba godišnje, dok se stvarni broj obolelih verovatno ne zna, jer simptomi često liče na druga stanja.

Postoje tri osnovna oblika sindroma torakalnog otvora: neurogeni (pritisak na nerve), venski (pritisak na venu) i arterijski (pritisak na arteriju). Neurogeni tip je najzastupljeniji i češće se javlja kod osoba koje ponavljaju iste pokrete rukama ili su imale povredu vrata. Arterijski oblik je ređi, ali je kod žena češći zbog anatomske građe i mogućnosti postojanja dodatnog rebra. Zato žene koje primećuju česte trnce, slabost ili utrnulost u ruci treba da obrate posebnu pažnju na ove simptome.

Simptomi se u većini slučajeva mogu ublažiti fizikalnom terapijom i lekovima protiv bolova. Ako tegobe ometaju svakodnevne aktivnosti, ne prolaze ili se pogoršavaju, važno je što pre posetiti lekara. U redjim slučajevima, ako su krvni sudovi ozbiljno ugroženi, može biti neophodna operacija. Dr Snežana Petrović, specijalista fizikalne medicine, ističe: “Važno je da žene ne ignorišu dugotrajnu slabost, otok ili promene boje kože na ruci. Pravovremena dijagnoza i terapija mogu značajno poboljšati kvalitet života.”

Ako primetite da vam ruka trne, slabi ili menja boju, ili se simptomi pogoršavaju kada podignete ruke, obavezno se javite lekaru – naročito ako tegobe traju duže od nekoliko nedelja. Brza reakcija i savet stručnjaka su ključni za uspešno lečenje ovog sindroma.