Predlog zakona uvodi stroge mere zaštite maloletnika na internetu nakon masovne pucnjave u školi

Kanadski ministar kulture Mark Miler predstavio je novi zakon o bezbednosti društvenih mreža kojim bi osobama mlađim od 16 godina bio zabranjen pristup ovim platformama. Prema predlogu, tehnološke kompanije mogle bi da izbegnu zabranu ukoliko dokažu da efikasno štite maloletnike od štetnog sadržaja, saopšteno je u zvaničnoj izjavi.

Zakon obuhvata mere za regulisanje čet-botova i suzbijanje štetnog sadržaja na internetu, uz osnivanje regulatornog tela koje bi nadgledalo primenu propisa. Predlog zakona C-34 definiše sedam kategorija štetnog sadržaja, uključujući one koji podstiču zlostavljanje dece, govore mržnje ili nasilje. Za prekršaje su predviđene kazne veće od 10 miliona dolara ili do tri odsto bruto globalnog prihoda kompanije.

Nova Komisija za digitalnu bezbednost Kanade, čije članove bi imenovala savezna vlada, nadzirala bi sprovođenje zakona. “Dovoljno je reći da ćemo preduzeti sve razumne mere kako bismo osigurali da su deca bezbedna u ovoj zemlji”, izjavio je ministar Miler.

Organizacije za zaštitu slobode govora smatraju da bi pitanja štetnog sadržaja trebalo rešavati u skladu sa postojećim zakonima, dok predstavnici organizacije ‘Čildren Firs Kanada’ ocenjuju da bi ovakav model mogao podstaći tehnološke kompanije da unaprede zaštitu korisnika.

Tema bezbednosti na internetu aktuelizovana je u Kanadi nakon masovne pucnjave u školi u Britanskoj Kolumbiji u februaru, kada je osumnjičeni (18) koristio ChatGPT kako bi razgovarao o oružanom nasilju mesecima pre napada u kojem je osam osoba ubijeno. Tada je kompanija OpenAI kritikovana jer nije prijavila nalog osumnjičenog policiji, što je rezultiralo pismenim izvinjenjem izvršnog direktora porodicama žrtava.

Zabranu društvenih mreža za tinejdžere razmatraju i druge zemlje, među kojima su Velika Britanija i Grčka, dok je Australija već uvela slične mere prošle godine.

Američki fudbalski savez potvrdio učešće tima u grupi D, prvi meč protiv Paragvaja zakazan za 12. jun

Američka muška fudbalska reprezentacija započinje takmičenje na Svetskom prvenstvu 2026. godine, koje se ove godine održava u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku. Ovo je prvi put nakon 32 godine da se Svetsko prvenstvo vraća na tlo Sjedinjenih Država, a američki tim će nastupiti kao jedan od tri domaćina turnira. Prethodno učešće američke reprezentacije na Svetskom prvenstvu bilo je 2022. godine u Kataru, dok se 2018. godine nisu kvalifikovali za završnicu turnira.

Prema zvaničnom rasporedu, američka reprezentacija je smeštena u grupu D, gde će tokom juna odigrati najmanje tri utakmice u okviru grupne faze. Prvi meč američki tim igra 12. juna protiv Paragvaja na stadionu SoFi u Inglewoodu, Kalifornija, sa početkom u 21:00 po lokalnom vremenu. Drugi susret je zakazan za 17. jun protiv Australije na stadionu Lumen Field u Sijetlu, sa početkom u 15:00. Poslednji meč u grupnoj fazi američki tim igra 25. juna ponovo na stadionu SoFi, gde će se sastati sa Turskom od 22:00.

Nakon grupne faze, takmičenje se nastavlja nokaut fazom, koja prema najavi organizatora počinje 28. juna. Prva dva tima iz svake grupe, kao i osam najboljih timova sa treće pozicije, plasiraće se u osminu finala, odnosno rundu od 32 tima. Protivnik američke reprezentacije u nokaut fazi zavisiće od plasmana u grupi D. Ukoliko američki tim završi kao pobednik grupe D, naredni meč igraće 1. jula na stadionu Levi’s u Santa Klari, Kalifornija, sa početkom u 20:00. Ukoliko bude drugoplasirani, meč je zakazan za 3. jul na stadionu AT&T u Dalasu, počev od 14:00.

Osmina finala biće odigrana od 4. do 7. jula, dok su četvrtfinalni mečevi najavljeni za period od 9. do 10. jula. Dalji raspored, uključujući polufinala i finale, biće utvrđen u skladu sa rezultatima prethodnih faza takmičenja. Organizatori napominju da će detalji o protivnicima u nokaut fazi biti poznati nakon završetka grupnog dela prvenstva.

Američki fudbalski savez ističe da je domaćinstvo Svetskog prvenstva značajan događaj za razvoj fudbala u zemlji, dok navijači i javnost sa nestrpljenjem očekuju nastupe nacionalnog tima. Raspored utakmica i sve promene biće ažurirane prema zvaničnim informacijama organizatora turnira.

Tržište reagovalo na napetosti i ograničenja transporta kroz Ormuski moreuz, zalihe u SAD u padu

Cene nafte na svetskom tržištu porasle su danas za više od dva odsto usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku i poremećaja u transportu energenata kroz Ormuski moreuz, saopšteno je iz relevantnih izvora. Međunarodno referentna nafta Brent dostigla je oko 93 dolara po barelu, dok je američka sirova nafta WTI zabeležila rast do približno 91 dolar po barelu.

Na povećanje cena dodatno su uticale izjave američkog predsednika Donalda Trampa, koji je najavio žestok odgovor Vašingtona Iranu i ocenio da je Teheran propustio priliku za postizanje sporazuma putem pregovora. Napetosti su pojačane nakon što je Iran izveo napade na više država Persijskog zaliva, uključujući Bahrein, Jordan i Kuvajt, kao odgovor na američke vojne akcije koje su predstavljene kao mere samoodbrane nakon obaranja američkog helikoptera.

Tržište nafte ostaje posebno osetljivo na razvoj situacije u Ormuskom moreuzu, jednom od ključnih svetskih pravaca za transport sirove nafte. Iran i dalje ograničava prolazak brodova kroz ovaj pomorski prolaz, dok su Sjedinjene Američke Države uvele dodatne restrikcije za iranske luke.

Na rast cena dodatno su uticali i najnoviji podaci američke Uprave za energetske informacije (EIA), prema kojima su zalihe sirove nafte u SAD prošle sedmice smanjene za 7,228 miliona barela. Ovo predstavlja sedmu uzastopnu sedmicu pada zaliha, što je premašilo očekivanja analitičara, koji su predviđali smanjenje od oko četiri miliona barela.

“Tržište nafte ostaje izuzetno osjetljivo na geopolitičke tenzije i promene u snabdevanju”, navodi se u zvaničnoj izjavi.