Italija beleži 1,9 miliona košnica, dok Srbija ima više od 1,6 miliona, ali pčelari upozoravaju na porast lažnog meda

Evropska unija je tokom 2023. godine registrovala rekordnih 9,4 miliona košnica na farmama, što predstavlja rast od 16 odsto u poređenju sa 2020. godinom, prema podacima Evrostata. Najveći broj košnica zabeležen je u Italiji – 1,9 miliona, dok Rumunija ima 1,7 miliona, Grčka 1,2 miliona i Bugarska milion. Podaci Evrostata odnose se isključivo na košnice registrovane na poljoprivrednim gazdinstvima, dok je stvarni broj na teritoriji Evrope verovatno značajno veći. Samo u Srbiji, koja nije članica EU, evidentirano je više od 1,6 miliona košnica, iako pčelari upozoravaju da je stvarni broj danas manji zbog velikog uginuća pčela tokom prošle godine.

Broj košnica povećan je u 12 država EU, a najveći rast zabeležen je u Italiji, gde je broj porastao za 822.490, odnosno 79 odsto. Istovremeno, deset zemalja je registrovalo pad broja košnica, pri čemu je Mađarska zabeležila smanjenje od 34 odsto, a Španija od 14 odsto.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), Rodoljub Živadinović, ističe da u Srbiji postoji sistem obeležavanja košnica, ali da precizna evidencija i dalje nije uspostavljena, što otvara prostor za zloupotrebe pri prijavi za subvencije. “Sumnjamo da u Srbiji ima više prijavljenih nego stvarno postojećih košnica. Imali smo slučaj gde inspekcija kod jednog pčelara nije pronašla nijednu košnicu, iako je u registru bilo prijavljeno 400”, navodi Živadinović. On predlaže uvođenje elektronskog sistema povezanog sa eAgrarom, koji bi omogućio transparentnu kontrolu.

Na evropskom tržištu, Srbija je prepoznatljiva po bagremovom medu sa najmanje 20 odsto polenovih zrna bagrema, dok je u Italiji zakonski minimum 15 odsto. Zbog toga italijanski proizvođači često kupuju srpski med kako bi poboljšali kvalitet svojih proizvoda.

Pčelari upozoravaju na veliki porast falsifikovanog meda u EU i Srbiji. “Trgovci uglavnom biraju jeftinije proizvode, a sličan pristup ima i Evropska unija, kojoj u uslovima inflacije odgovara jeftin uvoz. Formirana je radna grupa Honey Platform, ali njen rad ide veoma sporo i nema konkretnih rezultata. Pčelari su praktično ostavljeni bez adekvatne podrške”, kaže Živadinović. On dodaje da u Švajcarskoj otkupna cena domaćeg meda iznosi 19 evra, dok se bagremov med sa saćem prodaje po ceni od deset evra po kilogramu, a potrošači uglavnom biraju domaći proizvod.

Pčelari širom Evrope suočavaju se sa problemima zbog falsifikata, što dovodi do smanjenja broja košnica i odustajanja od proizvodnje. Zemlje poput Nemačke, Slovenije, Austrije i Švajcarske uspele su da očuvaju domaća tržišta zahvaljujući poverenju potrošača i razvijenoj prodaji na kućnom pragu.