Sudske odluke uticale na pravnu strategiju u procesima protiv politike bivšeg predsednika, navode pravni eksperti

Vašington – Pre godinu dana, Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država doneo je odluku kojom je ograničio mogućnost federalnih sudija da izdaju nacionalne zabrane koje bi sprečile sprovođenje politike bivšeg predsednika Donalda Trampa na teritoriji cele zemlje. Ovakve sudske mere, poznate kao univerzalne ili nacionalne zabrane, ranije su se primenjivale i na politike prethodnog predsednika, a Ministarstvo pravde je zatražilo od Vrhovnog suda da preispita njihovu zakonitost.

Vrhovni sud je to učinio kroz slučaj Trump protiv CASA, zaključivši da ovakve zabrane verovatno prevazilaze ovlašćenja koja je Kongres dodelio federalnim sudovima. Odluka je doneta većinom glasova konzervativnih sudija, dok su sudije iz liberalnog bloka uložile prigovor. Sudija Sonja Sotomajor u svom izdvojenom mišljenju navela je da ovakva odluka „čini ustavne garancije značajnim samo za pojedince koji su direktno uključeni u spor“, dok je sudija Ketanji Braun Džekson ocenila da presuda predstavlja „egzistencijalnu pretnju vladavini prava“.

U periodu od dvanaest meseci nakon ograničenja nacionalnih sudskih zabrana, uticaj ove odluke nije doveo do posledica koje su kritičari ranije najavljivali. Umesto toga, strane koje osporavaju politike bivšeg predsednika Trampa pristupile su novim pravnim strategijama kako bi pokušale da ostvare širu zaštitu putem okružnih sudova koji procenjuju zakonitost određenih mera.

Analitičari navode da je pravni okvir postao složeniji, te da sudovi sada češće izdaju zabrane koje se odnose samo na određene strane u postupku, umesto na teritoriju cele države. Pravne grupe i dalje traže načine za postizanje sveobuhvatne pravne zaštite, dok sudovi donose odluke koje oblikuju dalji razvoj sudske prakse u ovom segmentu američkog prava.

Odluka Vrhovnog suda ostaje predmet diskusije među pravnicima, dok se očekuje da će pravni izazovi u vezi sa političkim merama i dalje biti prisutni u američkom pravosudnom sistemu.

Porodica potvrdila smrt u Portugaliji, Boni Tajler hospitalizovana zbog bolesti tokom maja ove godine

Velska pevačica Boni Tajler, najpoznatija po izvođenju pesme ‘Total Eclipse of the Heart’ iz 1983. godine, preminula je u 75. godini, saopštila je njena porodica. Tajler je preminula iznenada u bolnici u Portugaliji, gde se nalazila na lečenju zbog bolesti, navodi se u zvaničnom saopštenju objavljenom na njenom zvaničnom sajtu. Prethodno je bila hospitalizovana u maju u gradu Faro u Portugaliji, gde je imala prebivalište, zbog hitne operacije creva, nakon čega je bila u indukovanoj komi.

Porodica je navela da su ‘Boniina porodica i tim slomljeni nakon njene iznenadne smrti u bolnici u Portugaliji kao posledica bolesti od koje se lečila’.

Tokom karijere, Boni Tajler je bila nominovana za tri Gremi nagrade i predstavljala je Veliku Britaniju na Pesmi Evrovizije 2013. godine, gde je zauzela 19. mesto. Godine 2023. odlikovana je titulom MBE za doprinos muzici, koju joj je dodelila kraljica Elizabeta II. Njena najpoznatija pesma, ‘Total Eclipse of the Heart’, zabeležila je više od milijardu slušanja i značajna povećanja popularnosti tokom pomračenja Sunca 2017. i 2024. godine.

Pomenuta pesma je 1983. godine četiri nedelje bila na prvom mestu muzičkih lista. Video za pesmu premašio je milijardu pregleda, a muzički portal Stereogum opisao ga je 2020. godine kao događaj izuzetnih razmera u muzičkoj industriji.

‘Pesma je primer pop muzike sa snažnom energijom i vizuelnom spektakularnošću’, prenosi muzički portal.

Tokom godina, ‘Total Eclipse of the Heart’ je izvodilo više izvođača, uključujući pevačicu Niki Franč 1995. godine i grupu Vestlajf 2006. godine. Pesma je korišćena i u filmskim scenama i takmičenjima, među kojima su film ‘Banditi’ iz 2001. godine, scena sa venčanja u filmu ‘Old School’ iz 2003. godine i izvođenje u talent šou programu 2010. godine.

Porodica Boni Tajler nije iznosila dodatne detalje o njenoj bolesti niti planovima za sahranu. Mediji navode da je Tajler ostavila značajan trag na muzičkoj sceni, dok su njene pesme nastavile da privlače pažnju i novih generacija.

Zvaničnici pomerili početak ceremonije na 14.30 po lokalnom vremenu zbog okupljanja vernika

Sahrana vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Alija Hamneija, koja je prvobitno bila zakazana za jutarnje sate u gradu Mešhedu, odložena je za popodne usled velikog broja okupljenih građana i vernika, saopštili su zvaničnici. Prema zvaničnim izvorima, masovna okupljanja u iračkim gradovima Nadžafu i Karbali usporila su pogrebnu povorku i uticala na promenu termina. Ceremonija je sada zakazana za 14.30 po lokalnom vremenu (11.00 GMT) u Mešhedu. Zvaničnici navode da su mere bezbednosti pojačane, a organizacija događaja prilagođena uslovima na terenu. “Ceremonija je pomerena kako bi svi prisutni mogli bezbedno da prisustvuju poslednjem ispraćaju”, navedeno je u saopštenju. Dodatne informacije o daljem toku ceremonije očekuju se tokom dana.