Istraživanje otkriva da demokratija i lične vrednosti više utiču na sklonost ka korupciji od obrazovanja i prihoda

Istraživači sa Bečkog univerziteta za ekonomiju i poslovanje analizirali su, uz podršku veštačke inteligencije, podatke 18.000 državnih službenika iz 90 zemalja kako bi utvrdili faktore koji najviše utiču na sklonost ka korupciji. Analiza je pokazala da su individualni stavovi prema demokratiji, konkurenciji i liderstvu značajniji pokazatelji od obrazovanja ili prihoda.

Dosadašnja istraživanja su uglavnom bila fokusirana na institucionalne, demografske i kulturne faktore, kao i razlike među državama, dok je uticaj ličnih vrednosti bio retko proučavan. Prema rezultatima Morica Šmida i Jürgena Vilemsa sa Instituta za javni menadžment i upravljanje, sklonost državnih službenika ka korupciji ne određuju najviše prihodi ili nivo obrazovanja, već njihove vrednosti i stavovi. U istraživanju se posebno ističe da je snažna orijentacija ka demokratskim vrednostima povezana sa manjom sklonošću ka korupciji.

Prikupljeni podaci obuhvatili su mišljenja ispitanika o porodici, religiji, društvenoj toleranciji i poverenju u institucije. Sklonost ka korupciji procenjivana je na osnovu stavova o opravdanosti davanja mita, utaje poreza i nezakonitog ostvarivanja prava na državne beneficije, a ne na osnovu stvarnih slučajeva. „Koruptivno ponašanje je veoma teško posmatrati na individualnom nivou. Zato koristimo stavove kao merljiv pokazatelj sklonosti ka korupciji“, navodi Šmid.

Istraživački tim je, pored klasičnih regresionih modela, primenio i metode objašnjivog mašinskog učenja kako bi predvideo sklonost službenika ka korupciji. Ovi modeli su omogućili sistematsko poređenje značaja više od 100 potencijalnih faktora uticaja i pokazali veću preciznost u predviđanju. Rezultati sugerišu da promene u vrednostima i stavovima mogu imati veći uticaj na smanjenje korupcije od samih promena u ekonomskoj situaciji ili obrazovanju zaposlenih u javnom sektoru.

Digitalna platforma pruža lokalnim turističkim organizacijama mogućnost promocije i povezivanja aktera iz oblasti seoskog turizma

Ministarstvo turizma i omladine predstavilo je 9. jula 2026. godine digitalnu platformu ‘Sela Srbije’, namenjenu promociji turističke ponude ruralnih područja Srbije. Ova platforma omogućava predstavnicima lokalnih turističkih organizacija da na jednom mestu predstave turističke vodiče, lokalne proizvođače i autentične sadržaje, kao i da se povežu sa svim relevantnim akterima u sferi seoskog turizma.

Tokom prezentacije održane u Palati Srbija, predstavljene su ključne funkcionalnosti platforme, način njenog korišćenja i mogućnosti koje pruža lokalnim turističkim organizacijama radi unapređenja promocije turističke ponude sela širom zemlje. Ministarstvo je istaklo da je digitalizacija značajna za povećanje vidljivosti i unapređenje turističke ponude Srbije, kao i da je razvoj seoskog turizma moguć jedino kroz tesnu saradnju Ministarstva, lokalnih turističkih organizacija, Turističke organizacije Srbije i svih koji učestvuju u kreiranju i promociji turističkih sadržaja.

Razvoj platforme ‘Sela Srbije’ deo je šire strategije usmerene na jačanje konkurentnosti ruralnih destinacija, brendiranje sela Srbije i podsticanje održivog razvoja seoskog turizma, kako je navedeno u zvaničnom saopštenju Ministarstva turizma i omladine.

Svetska ekonomija pokazuje otpornost, ali neizvesnost ostaje visoka, globalni rast sa 3,5 na 3 odsto

Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, Međunarodna agencija za energetiku i Svetska trgovinska organizacija naveli su u zajedničkom saopštenju da svetska ekonomija za sada odoleva šoku izazvanom ratom na Bliskom istoku, ali upozoravaju na visoku neizvesnost i trajne posledice sukoba. Prema podacima MMF-a, globalni rast će sa 3,5 procenata u 2025. opasti na tri odsto u 2026. godini, dok se za 2027. godinu očekuje rast od 3,4 odsto.

Lideri ovih međunarodnih institucija ističu da su energetska tržišta i transport robe i dalje pod pritiskom, a dodatna zabrinutost se odnosi na rast i stabilnost cena usled blokade Ormuskog moreuza. U saopštenju se naglašava da će podrška zemljama moći da uključuje pomoć u jačanju energetske, prehrambene, trgovinske i ekonomske otpornosti.

“Neizvesnost i dalje ostaje visoka, a posledice rata mogle bi da potraju. Energetska tržišta i transport robe i dalje su pod pritiskom”, navodi se u zajedničkom saopštenju ovih organizacija.

Predstavnici MMF-a, Svetske banke, Međunarodne agencije za energetiku i Svetske trgovinske organizacije obavezali su se na nastavak saradnje u praćenju kretanja na energetskim, trgovinskim i ekonomskim tržištima, kao i na spremnost za dodatno angažovanje ukoliko bude potrebno.

Prema prognozama MMF-a, globalni ekonomski rast koji je u 2025. godini iznosio 3,5 odsto, smanjiće se na tri odsto u 2026. zbog negativnog uticaja rata, dok se u 2027. očekuje oporavak na 3,4 procenta.