Na panelu u Beogradu predstavljene opcije: povratak Bretonvudskom sistemu, geopolitički sukobi ili pad trgovine

Profesor međunarodne političke ekonomije sa Harvard univerziteta, Dani Rodrik, predstavio je na 21. Svetskom kongresu ekonomista u Beogradu tri moguća scenarija za dalji razvoj globalne ekonomije, ukazujući na prekretnicu na kojoj se svetski poredak nalazi. Rodrik je poznat po svojoj teoriji “trileme globalizacije”, prema kojoj nije moguće istovremeno ostvariti duboku ekonomsku globalizaciju, punu nacionalnu suverenost i potpunu demokratsku kontrolu – države uvek moraju birati samo dve od te tri komponente.

Na plenarnom panelu “Novi globalni ekonomski poredak” u Sava centru, Rodrik je istakao da postoji “loš” scenario povratka uslovima iz međuratnog perioda, sa ekstremnim bilateralizmom i ozbiljnim padom međunarodne trgovine. Ipak, ocenio je da je taj scenario malo verovatan, jer je svetska ekonomija danas duboko integrisana, a troškovi takvog raspada bili bi ogromni.

Mnogo verovatnijim ocenio je “ružni” scenario, u kome bi geopolitičke tenzije postale dominantan okvir za ekonomske odluke, a međunarodna trgovina pretvorila se u instrument političkog nadmetanja. “Ako geopolitika postane dominantan okvir, onda ekonomska interakcija postaje oružje”, upozorio je Rodrik, navodeći da bi takav način razmišljanja mogao dovesti do ekonomskih pritisaka, sankcija i trgovinskih blokova.

Kao najpoželjniji ishod, Rodrik vidi “dobar” scenario, odnosno povratak principima koji su karakterisali period nakon Drugog svetskog rata i uspostavljanja Bretonvudskog sistema. Taj model je, prema njegovim rečima, omogućavao ravnotežu između međunarodne ekonomske saradnje i prava država da vode sopstvene razvojne, socijalne i industrijske politike.

Rodrik nije želeo da prognozira koji scenario će na kraju prevladati, rekavši: “U zavisnosti od toga na kojoj strani kreveta se probudim, mislim da li ćemo završiti u ružnom ili u dobrom scenariju.” Profesor je istakao da su izazovi sa kojima se globalna ekonomija suočava danas duboki i da ishod ostaje neizvestan.

Rodrikove poruke privlače pažnju jer je još pre dve decenije upozoravao na posledice nekontrolisane globalizacije, rast nejednakosti i zanemarivanje domaćih razvojnih politika. Tematski fokus njegovih izlaganja – od industrijske politike do ekonomske bezbednosti i otpornosti lanaca snabdevanja – danas je u središtu ekonomskih strategija vodećih svetskih sila.

Zaključci iz Beograda ukazuju da će način na koji budu usklađivani ekonomska saradnja i političko rivalstvo u velikoj meri odrediti izgled globalnog ekonomskog poretka u narednim decenijama.

Američka carina stopirala uvoz bakra polovinom juna, pozivajući se na zloupotrebu radnika i prinudni rad

Kompanija Ziđin koper Srbija suočila se sa zabranom izvoza bakra u Sjedinjene Američke Države, nakon što je američka Carinska i granična služba (CBP) polovinom juna 2026. godine donela odluku kojom navodi šest osnova kršenja prava radnika, uključujući zloupotrebu ranjivosti, zadržavanje plata, zastrašivanje i pretnje, ograničavanje kretanja, zadržavanje ličnih dokumenata i prekomerni prekovremeni rad. Ova mera može uticati na srpsku ekonomiju, ali neće imati značajan uticaj na poslovanje Ziđina, s obzirom da izvoz bakra iz Srbije ide pretežno u Kinu.

U saopštenju kompanije Ziđin koper Srbija navodi se da su upoznati sa odlukom američke carine i da situaciju shvataju veoma ozbiljno. “Kompanija se protivi svim oblicima prinudnog rada i ostaje posvećena poštovanju važećih zakona, kao i međunarodno priznatih standarda rada i ljudskih prava koji se odnose na sprečavanje prinudnog rada. Trenutno sprovodimo sveobuhvatnu proveru i procenu relevantnih pitanja”, ističe Ziđin.

Prema ocenama stručnjaka, ova odluka ima pre svega političku težinu i može se posmatrati i u kontekstu globalnih tenzija između SAD i Kine. Stefan Vladisavljev, programski direktor Fondacije BFPE, ukazuje da su odnosi dve zemlje dodatno zategnuti i da Vašington nastoji da smanji zavisnost od Kine u snabdevanju ključnim sirovinama, uključujući bakar.

Direktorka nevladine organizacije Astra, Marija Anđelković, naglašava da Srbija nema zakon o dužnoj pažnji (due diligence) u lancima snabdevanja, za razliku od SAD, Nemačke, Francuske i EU. Ona navodi da američka odluka treba da se posmatra kao upozorenje na ozbiljne probleme sa zaštitom radničkih prava i sprečavanjem prinudnog rada, a ne kao pitanje trgovinskih odnosa.

Američka carinska služba je navela: “Američki proizvođači suočavaju se sa nelojalnom konkurencijom kada strane kompanije smanjuju troškove korišćenjem prinudnog rada. Sprovođenjem zakona protiv prinudnog rada, CBP ne samo da štiti ljudska prava, već i ekonomsku bezbednost naše zemlje”, izjavila je izvršna pomoćnica komesara za trgovinu, Suzan S. Tomas.

Anđelković podseća da je Srbija usvojila zakon o borbi protiv trgovine ljudima i podršci žrtvama koji će se primenjivati od 1. januara 2027. godine, kao i da je ratifikovala gotovo sve konvencije UN protiv trgovine ljudima i konvencije Međunarodne organizacije rada, osim konvencije UN o zaštiti migrantskih radnika i njihovih porodica.

Ovo nije prvi slučaj da CBP donosi sličnu odluku za kompanije iz Srbije. U decembru prošle godine, ista služba je zbog sumnji na korišćenje prinudnog rada zabranila uvoz automobilskih guma koje u Srbiji proizvodi Linglong International Europe.

Četiri direktora prodala akcije za 1,57 milijardi forinti, istraga zbog insajderskih informacija

Mađarska centralna banka saopštila je da je MOL grupa kažnjena sa 43 miliona forinti (122.000 evra) zbog neblagovremenog informisanja tržišta o oštećenju naftovoda Družba i obustavi isporuka krajem januara. Prema navodima regulatora, kompanija je bila u obavezi da informacije objavi najkasnije do 12. februara, ali je to učinila tek 16. februara, nakon što su mediji i vlasti već govorili o potencijalnim posledicama po mađarsku energetsku politiku.

Centralna banka, kao regulator tržišta kapitala, pokrenula je krajem februara istragu o mogućoj insajderskoj trgovini akcijama MOL-a u periodu nakon oštećenja cevovoda. Ova istraga je usledila po žalbi Udruženja mađarskih investitora berze (TEBÉSZ), zbog sumnje na kršenje javnog interesa pri trgovanju deonicama. Udruženje smatra da je MOL prekršio obavezu transparentnosti jer nije izvestio berzu o incidentu sa naftovodom Družba 27. januara i obustavi transporta nafte.

Podaci sa veb-sajta Budimpeštanske berze pokazuju da su četiri direktora MOL-a u periodu od 27. januara do 6. februara prodala akcije ukupne vrednosti 1,57 milijardi forinti (4,14 miliona evra). MOL je naveo da su informacije o tim transakcijama objavljene na berzi u skladu sa propisima o transparentnosti za rukovodioce kompanija.

U saopštenju za Rojters, centralna banka je istakla: „Na osnovu podnetog izveštaja u kojem se tvrdi da su akcije MOL-a možda trgovane na osnovu insajderskih informacija, centralna banka istražuje da li su određene transakcije na tržištu kapitala u vezi sa izdavaocem možda prekršile odredbe o zabranjenoj insajderskoj trgovini.”

MOL je u odgovoru na upit Rojtersa podvukao: „Kompanija uvek poštuje važeće zakone, u svim aspektima. (Kompanija) sledi princip transparentnosti tržišta kapitala i stoji na raspolaganju mađarskoj centralnoj banci po svim pitanjima.”

Predsednik TEBÉSZ-a Gabor Dioslaki ukazao je na značaj informacija o prekidu snabdevanja sirovinama, upoređujući ih sa vanrednim saopštenjem MOL-a iz sredine februara o zahtevu za oslobađanje nafte iz strateških rezervi radi osiguranja snabdevanja gorivom. Centralna banka nije iznosila detalje istrage, navodeći da je postupak u toku.