Na stovarištima u Srbiji pelet je pojeftinio i dostupan je po cenama od 36.700 do 44.000 dinara po toni

Na stovarištima širom Srbije ponuda peleta je znatno poboljšana, a aktuelne cene beleže pad od 10.000 do 12.000 dinara u poređenju sa prethodnim mesecima. Kupci sada mogu nabaviti tonu peleta po cenama od 36.700 do 44.000 dinara, dok je tokom protekle grejne sezone cena dostizala i 48.000 dinara po toni na mestima gde je zaliha uopšte bilo.

Prema izjavama iz kompanije Bio enerdži point, situacija sa snabdevanjem ove godine je stabilnija, a proizvodnja se odvija uprkos remonta koji je pri završetku. “Biće peleta po aktuelnoj ceni ako ne dođe do drastičnog poskupljenja struje ili gasa. Proizvodnja je stabilna, iako ovih dana imamo remont, ali se i on završava. Velika je potražnja”, saopštio je vlasnik Zoran Drakulić.

Na tržištu je i dalje izražena tražnja za peletom u Italiji, Grčkoj i Severnoj Makedoniji, ali je iz kompanije naglašeno da se za izvoz izdvajaju minimalne količine kako bi se obezbedile dovoljne zalihe za domaće potrošače. Drakulić je dodao da je tokom prošle godine došlo do značajnog rasta cena, što su iskoristili trgovci, dok su proizvođači poslovali „sa nulom”.

On savetuje građanima da pelet nabave van grejne sezone, jer su tada cene povoljnije: “Treba kupovati van sezone. Verujem da građani mogu proći znatno povoljnije nego u sezoni.”

Mladen Stojadinović iz iste firme ističe da je ponuda sirovina sada bolja nego pre nekoliko meseci, te da su veletrgovci unapred kupili velike količine za stovarišta i da očekuje stabilnu ponudu u narednom periodu. “Sve zavisi od snabdevanja sirovinama. Trenutno ne radimo punim kapacitetom jer nema dovoljno sirovine, ali svakako proizvodimo više nego prethodne godine što je dobro”, istakao je Stojadinović.

Srbija ostvarila pristup tržištu od 2,7 milijardi potrošača, dozvole izdaje deset puta brže nego EU

Privredna komora Srbije, predstavljena od strane predsednika Marka Čadeža na forumu GLOBSEC 2026 u Pragu, objavila je da su u Srbiji trenutno u toku Nvidia projekti vredni 800 miliona dolara (oko 87,2 milijarde dinara) u oblasti veštačke inteligencije, kao i izgradnja prve kineske fabrike humanoidnih robota na evropskom kontinentu, koja će biti završena za dva meseca. Čadež je istakao da Srbija ima više od 60 odsto izvoza u Evropsku uniju, veliki priliv investicija iz EU i Kine, ali i razvija saradnju sa tržištima globalnog juga i Afrike. Na panelu posvećenom globalnoj trgovini u uslovima „Tramponomije”, učesnici su raspravljali o rastućem protekcionizmu, slabljenju multilateralizma i prilagođavanju globalne trgovine novim geopolitičkim i tehnološkim trendovima.

Čadež je naglasio brzinu realizacije investicija kao ključnu prednost Srbije, navodeći: „U Srbiji se dozvole dobijaju deset puta brže nego u Evropskoj uniji. Ako želite da izgradite pametnu ekonomiju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji, ne možete sedam godina da gradite fabriku – posao mora biti završen za godinu dana.” Zahvaljujući sporazumima o slobodnoj trgovini, Srbija ima pristup tržištu od 2,7 milijardi potrošača, što predstavlja značajnu prednost u uslovima globalne podele tržišta.

Govoreći o poziciji Evrope, Čadež je istakao potrebu za jasnijom industrijskom strategijom i poboljšanjem komunikacije između evropskih institucija i privrede. Kao primer je naveo fabriku Stellantis u Srbiji koja proizvodi električna vozila, ali zbog regulatornih ograničenja ne može da učestvuje u javnim nabavkama Evropske unije. „Potrebna nam je ozbiljna rasprava o evropskoj industrijskoj politici. Nikada nisam video administraciju toliko udaljenu od sopstvene privrede kao što je to danas slučaj u Evropskoj uniji”, ocenio je Čadež.

Predsednik PKS je na marginama Samita komentarisao i pismo nemačkog kancelara Fridriha Merca, navodeći da je to prvi put da lider EU pokreće javno ideju o višestepenom proširenju, gde bi Zapadni Balkan najpre dobio pristup jedinstvenom tržištu i Šengenu, uz dalje faze za punopravno članstvo. Učesnici panela složili su se da je multilateralni pristup i otvaranje prema novim partnerima poput Afrike, Indije i Kanade ključ za dalji razvoj evropske ekonomije.

Na manifestaciji predstavljeno 750 eksponata stoke i evidentirano 120.000 posetilaca u periodu od 16. do 21. maja

Novosadski sajam je od 16. do 21. maja organizovao 93. međunarodni poljoprivredni sajam, najveći agrobiznis događaj u ovom delu Evrope. Na sajmu je nastupilo 1.200 izlagača iz Srbije i oko 40 zemalja, dok je ukupna površina otvorenog prostora iznosila 40.000 kvadratnih metara, a poljoprivredna mehanizacija bila izložena na 35.000 kvadratnih metara. Zatvoreni izlagački prostor obuhvatao je dodatnih 10.000 kvadratnih metara.

Tokom manifestacije organizovano je osam kolektivnih izložbi na kojima su se predstavile Republika Češka, Italija, Španija, Crna Gora, Mađarska, Bosna i Hercegovina – Republika Srpska, Holandija i Delegacija Evropske unije. Na sajmu je održana i najveća nacionalna izložba stoke sa oko 750 eksponata, među kojima je bilo 136 goveda, 426 ovaca, 88 kopitara, kao i koza i 20 rasa živine.

Posebna pažnja posvećena je temama veštačke inteligencije u poljoprivredi, digitalizaciji, kvalitetu i bezbednosti hrane, zadrugarstvu, kao i ulozi mladih i žena u poljoprivredi. U Kongresnom centru „Master” i na štandovima izlagača održani su brojni stručni i poslovni skupovi, B2B sastanci, promocije i prezentacije.

Na izložbi organskih proizvoda, proizvoda sa oznakama geografskog porekla i kraft piva predstavilo se 47 izlagača. Kvalitet proizvoda i usluga ocenjivan je u više od 20 robnih grupa.

Na ulazima Novosadskog sajma evidentirano je oko 120.000 posetilaca, što potvrđuje veliki interes za poljoprivredu i prateće industrije. Partner sajma bila je Republika Češka, dok su među sponzorima bili kompanija Dunav osiguranje kao generalni sponzor, Al Dahra kao zlatni sponzor i Banka Poštanska štedionica kao banka-partner. Manifestaciju su podržali Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo zaštite životne sredine, Pokrajinska vlada, Grad Novi Sad i kompanija Kite DOO.