Ukupno zaduženje građana i privrede dostiglo 4.435 milijardi dinara, kašnjenja u otplati pala na 1,9 odsto

Ukupni krediti pravnih lica u Srbiji u martu iznosili su 2.332 milijarde dinara, što predstavlja pad od 0,7 odsto u odnosu na februar, prema podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije. Kada se ovom iznosu doda dug stanovništva, ukupno zaduženje građana i privrede poslednjeg dana marta iznosilo je 4.435 milijardi dinara, dok su građani dugovali 2.007 milijardi dinara.

Prema izveštaju Kreditnog biroa, ukupno dugovanje bankama bilo je za 15,5 odsto veće nego godinu dana ranije, a u poređenju sa februarom zabeležen je rast od 0,4 odsto. Dug građana porastao je za 21 odsto u odnosu na mart prošle godine. Najveći deo duga građana odnosi se na gotovinske kredite, koji su na kraju marta dostigli 984,1 milijardu dinara, što je rast od 23,2 odsto u odnosu na isti period 2025. godine.

Stambeni i krediti za adaptaciju iznosili su 852,6 milijardi dinara, sa rastom od 20,4 odsto na godišnjem nivou, dok su potrošački krediti porasli za 27,8 odsto i iznosili 25,6 milijardi dinara. Učešće kašnjenja u otplati bankarskih kredita smanjeno je na 1,9 odsto, u poređenju sa 2,6 odsto iz prethodne godine. Najveći nivo kašnjenja registrovan je kod preduzetnika (3,4 odsto), potom kod pravnih lica (2,4 odsto), dok je kod građana docnja iznosila 1,2 odsto.

Docnja kod pravnih lica i preduzetnika definiše se kao neizmirene obaveze preko 15 dana, dok je za građane taj prag 60 dana. Broj tekućih računa na kraju marta iznosio je 9.306.393, sa ukupno 6.087.0167 korisnika, a u kašnjenju je bilo 179.931 tekućih računa.

Na dan 31. marta 2026. godine, u Srbiji je bilo 1.090.656 kreditnih kartica, što je za 2,9 odsto manje nego godinu dana ranije, dok je broj korisnika kreditnih kartica iznosio 848.284, što predstavlja pad od 6,5 odsto u odnosu na mart 2025. Podaci Kreditnog biroa pokazuju i da je učešće stambenih kredita u ukupnim kreditima stanovništvu na kraju marta iznosilo 42,5 odsto.

Samo 3,4% startapa premašilo milion evra prihoda, dok 36,7% i dalje ne ostvaruje nikakav prihod

Šesto izdanje istraživanja Startap skener 2026, koje je objavila Inicijativa Digitalna Srbija, pokazuje da su ambicije domaćih startapa značajno porasle tokom 2025. godine, ali da prihodi i dalje izostaju za većinu. Prema prikupljenim podacima, čak 72,1% startapa planira da u 2026. godini prikupi eksternu investiciju, a 25,4% njih cilja runde iznad milion evra, što je trostruko više u odnosu na 7,6% iz prethodne godine.

“Startap skener jasno pokazuje ekosistem koji raste u kontekstu ambicija, ali i dalje se suočava sa izazovom da te ambicije pretvori u konkretne rezultate. Osnivači su obrazovaniji i spremniji da privuku kapital, ali trećina i dalje ne ostvaruje nikakav prihod, a većina vodi startap kao sporednu aktivnost”, izjavila je Tanja Kuzman, direktorka Inicijative Digitalna Srbija.

Poslovni anđeli finansirali su 23,1% startapa, dok su inkubatori i akceleratori podržali 23,8%. Eksternu investiciju prikupilo je 29,9% startapa, a samo 9,5% beleži mesečni rast prihoda veći od 10%. Više od trećine startapa, odnosno 36,7%, još uvek ne ostvaruje prihode, dok 77,6% njih ima godišnji prihod manji od 150.000 evra. Prag od milion evra prihoda prešlo je svega 3,4% startapa.

Oslonjenost na grantove ostaje visoka – 59,2% startapa koristi grantove i bespovratna sredstva, a 61,9% se finansira isključivo iz sopstvenih izvora i/ili grantova, bez uključenja pametnog kapitala. Među startapima koji nemaju mesečne prihode, 77,4% planira i tokom 2026. godine da se primarno finansira iz bespovratnih sredstava.

Osnivači domaćih startapa u proseku imaju 38 godina, dok je visok stepen obrazovanja prisutan kod 88,9% njih. Udeo žena osnivača povećan je na 21,5% (sa 17,8%), a povratnika iz inostranstva sada je 18,5%. Porastao je i broj netehničkih osnivača: 68% startapa ima bar jednog osnivača sa iskustvom u menadžmentu, marketingu ili prodaji (prethodno 62,6%). Veštačka inteligencija i mašinsko učenje prisutni su u proizvodima 51% startapa, što je rast od 10 procentnih poena za godinu dana. Samo 44,4% osnivača radi isključivo na svom startapu, što je manje u poređenju sa 60,1% iz ranije godine.

Srbija je i dalje najčešće tržište za 40,8% startapa, dok 69,4% planira širenje na nova tržišta tokom 2026. godine. Evropa je cilj za 98% onih koji planiraju internacionalizaciju, a SAD za 59,8%. Najveći izazovi ostaju pristup finansiranju (60,5%) i akvizicija korisnika (37,4%), dok je prodaja najtraženija pozicija – navodi je 48,3% startapa. Kompletan izveštaj Startap skener 2026 dostupan je na sajtu Inicijative Digitalna Srbija.

Godišnja kvota za bescarinski uvoz umanjuje se za 47%, nova carina na 30 kategorija proizvoda od čelika

Evropska unija postigla je dogovor o strožim pravilima za uvoz čelika, kojim se godišnja kvota za bescarinski uvoz ograničava na 18,3 miliona tona – što predstavlja smanjenje od približno 47% u odnosu na prethodni nivo. Svi uvozi koji premaše ovu kvotu biće oporezovani carinom od 50%, što je dvostruko više u odnosu na raniji režim, i to na 30 kategorija proizvoda koji sadrže čelik.

Očekuje se da će formalno usvajanje ovih mera uslediti u narednim nedeljama, a stupanje na snagu planirano je za 1. jul, kada ističe trenutni zaštitni mehanizam za čelik. Evropska unija takođe uvodi pojačani kontrolni sistem kojim će se tražiti podaci o poreklu čelika kroz čitav lanac proizvodnje, uključujući mesto gde je čelik istopljen i gde je oblikovan u poluproizvode.

Prema saopštenju Evropske unije, cilj ovog paketa mera je stabilizacija tržišta i zaštita evropske industrije od globalnog viška kapaciteta, koji bi do 2027. godine mogao da dostigne 721 milion tona – više od pet puta od godišnje potrošnje u EU.

Unutar novog režima biće precizno definisano koliko svaka pojedinačna zemlja može da koristi deo bescarinskih kvota, što uvodi jasniju raspodelu uvoza među partnerima. Istovremeno, dogovor predviđa fleksibilnost kroz mogućnost prenosa neiskorišćene kvote iz jednog kvartala u drugi, radi izbegavanja poremećaja u snabdevanju.

Evropska komisija navodi da se ovim merama štiti oko 2,5 miliona radnih mesta povezanih sa proizvodnjom čelika u Evropi i istovremeno podržavaju ciljevi dekarbonizacije industrije. Ove mere zamenjuju postojeći sistem zaštite iz 2018. godine, koji je takođe uključivao kvote i carine na višak uvoza.