Pad ekonomskog rasta do 4,1 odsto i negativan uticaj na produktivnost i investicije prema novom izveštaju

Kompanija Allianz Trade procenjuje da će grčku ekonomiju do 2030. godine zbog učestalih toplotnih talasa pogoditi trošak od 13 milijardi evra. Prema istraživanju, ekonomski rast u Grčkoj mogao bi da opadne do 4,1 odsto u istom periodu, a rast temperature imaće negativan uticaj na produktivnost radnika, troškove energenata i investicije.

U izveštaju se ističe da ekstremne vrućine više nisu kratkoročna pojava, već predstavljaju strukturni ekonomski šok, pri čemu je Evropa najizloženija regionu. Efekti globalnog zagrevanja postaju sve izraženiji, a klimatske promene su sada ključni izazov ekonomske i industrijske politike, ne samo pitanje ekologije.

Evropski kontinent je posebno pogođen, jer temperature rastu dvostruko brže od globalnog proseka. Godišnji izveštaj Svetske meteorološke organizacije UN i Meteorološke službe Ujedinjenog Kraljevstva (Met Office) predviđa da će prosečne globalne temperature u narednih pet godina dostići skoro rekordne nivoe.

Prema projekcijama kompanije Allianz, kumulativni gubici BDP-a za najizloženije evropske ekonomije mogli bi da iznose 5-7 odsto, odnosno 206 milijardi evra za Francusku, 126 milijardi evra za Italiju, 113 milijardi evra za Nemačku i 103 milijarde evra za Španiju.

U izveštaju Allianz Trade zaključuje: „Ekstremne vrućine više nisu kratkoročni vremenski fenomen, već strukturni ekonomski šok. Evropa je najizloženija.“

Više od 5.000 srednjoškolaca učestvovalo je u programu, a najbolji tim iz Novog Sada predstavljaće Srbiju na evropskom finalu u Rigi

Tokom školske 2025/26. godine, u okviru programa Učenička kompanija, registrovana je 181 učenička kompanija širom Srbije, saopšteno je na Nacionalnom takmičenju učeničkih kompanija. Od ovog broja, 151 tim je učestvovao na takmičenjima, uz podršku 211 nastavnika-mentora i više od 5.000 uključenih srednjoškolaca iz 15 gradova. U Program mentorstva učeničkih kompanija bilo je uključeno 108 poslovnih volontera iz 23 kompanije i 57 poslovnih mentora iz šest kompanija.

Na dvodnevnom takmičenju, srednjoškolci su predstavili širok spektar proizvoda i usluga – od edukativnih društvenih igara i aplikacija, preko pametnih uređaja, do održivih i biorazgradivih proizvoda. Prva nagrada dodeljena je timu „MONETA Works” iz Tehničke škole „Mileva Marić Ajnštajn” iz Novog Sada, za društvenu igru koja deci i roditeljima pomaže da razvijaju finansijsku pismenost kroz realne životne situacije. Ovaj tim predstavljaće Srbiju na evropskom finalu Gen-E 2026, koje će biti održano od 7. do 10. jula u Rigi, Letonija, uz konkurenciju iz gotovo 40 zemalja.

Drugo mesto osvojila je kompanija „BE4THEFIELD” iz Ekonomsko-trgovinske škole u Prijepolju za društvenu igru namenjenu učenju geografije kroz interaktivnu zabavu, dok je treće mesto pripalo timu „Crease Ease” iz Savremene gimnazije u Beogradu, za inovativni sprej za uklanjanje nabora sa tkanina bez potrebe za peglanjem. Posebna priznanja dodeljena su za inovativnost, društveni uticaj, primenu tehnologije, STEM principe i timski rad, među kojima se ističe i „Got-A-Pot” iz Gimnazije „Miloš Savković” iz Aranđelovca, dobitnik STEM nagrade Nordeus fondacije za pametne saksije.

Tokom ceremonije, istaknuto je da učenici danas razmišljaju šire od profita i uključuju održivost, društvenu odgovornost i tehnološke inovacije u svoje poslovne modele. Učesnici su dan pre takmičenja proveli u kompaniji Nordeus, gde im je Branko Milutinović, suosnivač Nordeusa i Nordeus fondacije, poručio da je rad na ideji ključan za stvaranje vrednosti, ali i da je važno ne odustajati kada nije lako objasniti inovaciju okolini.

Takmičenje je realizovano uz podršku partnerskih organizacija, fondacija i obrazovnih institucija, a na gala večeri dodeljena su priznanja i nastavnicima, mentorima i školama za doprinos razvoju preduzetničkog obrazovanja u Srbiji. Program Učenička kompanija omogućio je mladima niz iskustava – od osnivanja preduzeća, istraživanja tržišta i razvoja proizvoda, do predstavljanja ideja pred stručnim žirijem i širom javnosti.

Prosečna stopa štednje u Evropskoj uniji iznosi 8,1 odsto, dok Letonija beleži nulu, a Italija svega 3,2 odsto

Domaćinstva u Švedskoj i Mađarskoj ostvarila su najvišu stopu štednje u Evropi, izdvajajući po 14,7 odsto svog raspoloživog prihoda u 2024. ili 2025. godini, pokazuju podaci OECD-a. S druge strane, Grčka je jedina evropska zemlja sa negativnom stopom štednje, na nivou od minus 9,3 odsto, što znači da njena domaćinstva troše više nego što zarađuju. Prosečna stopa štednje u Evropskoj uniji iznosi 8,1 odsto.

Neto štednja domaćinstava predstavlja deo prihoda koji ne odlazi na finalnu potrošnju, odnosno ono što preostane nakon izmirenja troškova života poput hrane, stanovanja, prevoza i ostalih potreba. Uz Švedsku i Mađarsku, visoku stopu štednje zabeležile su i Češka (13,7 odsto), Francuska (12,8 odsto), Nemačka (10,3 odsto) i Holandija (10,2 odsto). Španija (9,2 odsto) i Irska (9 odsto) su takođe iznad proseka Evropske unije.

Mađarska, iako nije među najbogatijim državama, deli prvo mesto sa Švedskom po visini štednje, što prema analitičarima ukazuje da na štednju utiču i struktura potrošnje, demografija i reakcije na ekonomske krize, a ne samo nivo prihoda. Na suprotnoj strani, Grčka beleži minus 9,3 odsto, finansirajući potrošnju iz ranije akumulirane štednje ili kroz zaduživanje. Prema ekonomisti Michaelu Haliassosu, Grčka je tokom vrhunca dužničke krize 2015. imala najveći udeo domaćinstava koja su trošila više od prihoda. Stopa štednje pala je na minimum od minus 16,5 odsto 2013. godine, a 2022. je iznosila minus 12,2 odsto.

Velika Britanija i Italija su među većim evropskim ekonomijama sa nižom stopom štednje: 4,7 odsto u Velikoj Britaniji i 3,2 odsto u Italiji. Slovačka ima 2 odsto, Estonija 3 odsto, Portugal 3,4 odsto, a Litvanija 3,8 odsto. Letonija beleži stopu štednje od nula odsto, što znači da domaćinstva u proseku potroše sav raspoloživi prihod. Od nordijskih zemalja, Danska ima 7,5 odsto, a Finska 4,4 odsto.

Istraživanja pokazuju da gotovo dve trećine Evropljana štedi iz predostrožnosti, dok je penzija razlog za štednju za oko polovinu građana. Prema ekonomistima Charlesu Yuji Horioki i Luigiju Venturi, izdašni javni sistemi penzija i zdravstva smanjuju potrebu za ličnom štednjom u tim oblastima.

Ekonomista Haliassos ističe da je poređenje stopa štednje među državama otežano zbog mogućih grešaka u prijavljivanju prihoda i potrošnje. Na razlike utiču i starosna struktura stanovništva, tržište rada, nivo javnih usluga, cene, inflacija i reakcije domaćinstava na krize.