Kompanija u fiskalnoj 2025. godini beleži rast potrošnje odraslih, 25 odsto posetilaca Diznija ulazi u dugove

Kompanija Disney ostvarila je gotovo 95 milijardi dolara prihoda u fiskalnoj 2025. godini, dok je segment parkova i iskustava doneo više od 36 milijardi dolara, prema ekonomskim analizama. Ovaj rezultat pokazuje značajan rast zahvaljujući porastu broja odraslih posetilaca bez dece, koji čine važnu potrošačku grupu u okviru Disney poslovnog modela.

Disney je svoju snagu izgradio kroz tzv. ekonomiju iskustava, gde se ne prodaje samo odmor, već celokupan emocionalni paket: parkovi, hoteli, aplikacije, prioritetne ulaznice i personalizovani sadržaji. Odlazak u Disney World često podrazumeva višednevni boravak, avionske karte, smeštaj, hranu i dodatne aktivnosti, što ukupne troškove za porodicu podiže na nekoliko hiljada dolara.

Prema istraživanju LendingTree-ja iz 2024. godine, gotovo 25 odsto posetilaca Diznija ušlo je u dugove kako bi finansirali putovanje. Mnogi koriste kredite za “hodočašća” u Magično kraljevstvo, što potvrđuje ekonomski značaj ovog trenda.

Kompanija je tokom devedesetih godina počela aktivnije da se obraća odraslima, kroz događaje i marketinške kampanje sa sloganima poput „Svet magije bez dece!“. Ova strategija je doprinela stvaranju subkulture poznate kao Disney adults, čiji pripadnici ulažu značajne iznose u tematske suvenire, limitirane kolekcije i višestruke posete parkovima.

Na primer, jedna sagovornica iz The New Yorker-a navela je da je za pet godina otišla na više od deset Disney putovanja, dok je druga, 39-godišnja žena iz Ohaja, posetila Disney parkove više od sto puta. Treća osoba je potrošila 15 hiljada dolara ušteđevine na Disney odmore, naglašavajući da ljudi sami biraju kako troše svoj novac.

Psiholozi navode da nostalgija i potreba za emocionalnom sigurnošću igraju veliku ulogu u ovom fenomenu. Disney nudi organizovano i kontrolisano okruženje, bez stresa i svakodnevnog haosa, što mnogi odrasli vide kao „povratak kući“ i utehu, bez obzira na cenu.

Savremene ekonomske okolnosti, produžena adolescencija i promene u društvenim prioritetima dodatno utiču na rast ovog tržišnog segmenta. Disney adults tako postaju ključni deo višemilijarderske industrije iskustava, a kompanija nastavlja da razvija ponudu namenjenu upravo ovom profilu potrošača.

Nemačka, Francuska, Italija, Španija, Poljska i Holandija saglasne o prenosu ovlašćenja na evropskog regulatora, reforma očekivana do kraja 2026.

Ministri finansija Nemačke, Francuske, Italije, Španije, Poljske i Holandije postigli su krajem prošle nedelje dogovor o podršci reformi nadzora tržišta kapitala u Evropskoj uniji, koja predviđa jačanje uloge Evropske agencije za hartije od vrednosti i tržišta (ESMA) sa sedištem u Parizu. Prema zvaničnom saopštenju nemačkog Ministarstva finansija, dogovor je ostvaren na sastanku održanom u Berlinu, u okviru inicijative Evropske komisije za unapređenje konkurentnosti evropskih finansijskih tržišta.

Predlog reforme podrazumeva da bi deo nadzornih ovlašćenja, koja su do sada bila u nadležnosti nacionalnih regulatora, bio prenet na ESMA, čime bi ova agencija dobila proširene ingerencije nad ključnim segmentima finansijskog tržišta u EU. Ovakva centralizacija regulative ima za cilj da smanji prepreke za prekogranična ulaganja i podstakne razvoj unije tržišta kapitala, naročito u kontekstu pojačane konkurencije iz Sjedinjenih Američkih Država i Kine, kao i sporijeg ekonomskog rasta u Evropi.

„U trenutnoj geopolitičkoj situaciji jačanje evropskog suvereniteta, konkurentnosti i otpornosti važnije je nego ikada ranije“, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija Nemačke, uz ocenu da je postignuti sporazum ključan korak ka integrisanijem finansijskom tržištu EU. Šest najvećih privreda Unije složilo se da je potrebno smanjiti regulatorne barijere koje otežavaju slobodan protok kapitala između članica.

Prema predlogu, ESMA bi preuzela veća ovlašćenja za nadzor najvažnijih delova finansijskog tržišta, dok bi nacionalni regulatori i dalje imali značajnu ulogu, ali sa smanjenim ingerencijama u određenim sektorima. Reforma je deo šire strategije Evropske unije za jačanje finansijskog suvereniteta i otpornosti unutar globalnog ekonomskog okruženja.

Da bi paket reformi stupio na snagu, neophodna je saglasnost svih 27 država članica Evropske unije. Nemačka procenjuje da bi celokupna reforma mogla biti usvojena do kraja 2026. godine, što bi predstavljalo značajan iskorak u harmonizaciji finansijskih pravila i nadzora na nivou EU.

Dividende i otkup akcija porasli 55% u 2025. u odnosu na 2021, dok su državne subvencije kompanijama dostigle 211 milijardi evra godišnje

Osam vodećih sindikalnih organizacija u Francuskoj uputilo je zajedničko pismo vladi uoči rasprave o budžetu za 2027. godinu, zahtevajući pravedniju raspodelu tereta javnih finansija i ističući da su plate u zemlji niske, dok kompanije ostvaruju rekordne finansijske benefite. Prema sindikatima, rad u Francuskoj danas nije adekvatno plaćen, dok se kompanijama odobravaju velike subvencije i olakšice.

U pismu upućenom premijeru Sebastijanu Lekorniju, sindikalni lideri upozoravaju da inflacija i ekonomski pritisci smanjuju kupovnu moć građana, a posebno pogođena su domaćinstva sa nižim prihodima čiji se raspoloživi dohodak, kako navode, “topi pri svakom odlasku u kupovinu”.

Ističe se da su kompanije iz indeksa CAC 40 tokom 2025. godine isplatile ukupno 107,5 milijardi evra kroz dividende i otkup akcija, što predstavlja rast od 55% u odnosu na 2021. godinu, dok su prosečne plate zaposlenih u istom periodu stagnirale. Sindikati navode: „Problem nije u tome što rad previše košta, već što je nedovoljno plaćen“.

Osim toga, sindikati podsećaju da su olakšice na doprinose za socijalno osiguranje gotovo učetvorostručene u poslednjih deset godina i 2024. godine iznosile 77,3 milijarde evra, dok ukupne državne subvencije kompanijama dostižu 211 milijardi evra godišnje. Pozdravljeno je zamrzavanje smanjenja doprinosa na niske plate koje je najavila vlada, jer bi dalji rast minimalne zarade bez toga samo povećao fiskalne olakšice poslodavcima.

Sindikalne organizacije zahtevaju da teret budžetske konsolidacije ne bude prebačen na zaposlene, dok kompanije i dalje koriste značajne državne olakšice i subvencije. U zaključku, sindikati ističu potrebu za pravednijom raspodelom ekonomske dobiti i većom zaštitom radničkih prava u uslovima visokih inflatornih pritisaka i stagnacije plata.