Šanse za susret lidera SAD i Severne Koreje na predstojećem samitu u Kini sve su manje, prema zvaničnim izjavama.

Kim Džong Un i Donald Tramp možda neće imati priliku da se sastanu na samitu u Kini, jer prema poslednjim informacijama, napredak u organizaciji susreta izostaje. Zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država i Južne Koreje navode da samit u Kini neće uključiti bilateralni sastanak ovih lidera, jer Pjongjang ne pokazuje dovoljno interesovanja za pregovore.

Očekivanja oko mogućeg susreta Trampa i Kima bila su velika, posebno jer se samit Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC) održava 18. i 19. novembra u Šenženu. Međutim, do sada Severna Koreja nije odgovorila na američke pokušaje dogovaranja sastanka, pa vreme za organizaciju ističe.

Stavovi učesnika i uslovi Pjongjanga

Prema izjavama iz Bele kuće, Tramp ostaje otvoren za razgovor sa Kimom i to bez preduslova. Ipak, kako stvari stoje, nema potvrde da će samit u Kini doneti susret dvojice lidera. Državni mediji Severne Koreje objavili su da bi do bilateralnog samita moglo doći samo uz stroge uslove, što najverovatnije uključuje i ukidanje sankcija.

Kimova sestra je navela da su odnosi dvojice lidera “odlični”, ali to još uvek nije dovelo do konkretnog pomaka ka novom sastanku. Obaveštajna služba Južne Koreje prethodno je procenila da postoji oko 50 odsto šanse da do susreta dođe na marginama samita APEC-a.

Procene stručnjaka i izjave američkih zvaničnika

Viši saradnik u Programu za nuklearnu politiku pri Karnegi zadužbini za međunarodni mir, Ankit Panda, procenjuje da su šanse za susret tokom samita manje od 10 odsto. “Ako Tramp želi sastanak, Severna Koreja očekuje značajan javni signal”, istakao je Panda.

Američka ambasadorka u Južnoj Koreji, Michelle Stil, izjavila je da još nije poznato kada bi do sastanka moglo da dođe, ali da je moguće da, ukoliko se dogovori, bude najavljen iznenada. Tramp je u međuvremenu umanjio mogućnost sastanka na APEC-u ili regionalnom samitu na Filipinima, ističući da “nije siguran ni da iko traži sastanak”.

Dosadašnji susreti i aktuelna situacija

Tramp i Kim imali su ranije dva susreta, 2018. i 2019. godine, ali oni nisu doneli konkretne rezultate u odnosima dve zemlje. Sada, pred samit u Kini, situacija ostaje neizvesna jer Severna Koreja insistira na promenama u američkoj politici, posebno kada je reč o denuklearizaciji i sankcijama.

Samit u Kini ostaje u fokusu međunarodne javnosti, ali trenutno sve ukazuje na to da susreta lidera SAD i Severne Koreje neće biti, osim ako ne dođe do iznenadne promene stava jedne od strana.

Američki predsednik otkriva planove da se Kuba nađe u fokusu američke politike nakon što bude rešen odnos sa Iranom.

Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je da će se Vašington posvetiti pitanju Kube nakon što reši situaciju sa Iranom. Tokom predizbornog skupa na Floridi, Tramp je najavio da bi američki brodovi mogli da se zaustave blizu kubanske obale, a potom bi državni sekretar Marko Rubio bio zadužen za postizanje dogovora.

Ova izjava dolazi u trenutku kada odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Irana privlače značajnu pažnju na međunarodnoj sceni. Tramp je precizirao da će se, nakon što bude završen proces rešavanja pitanja Irana, američka administracija fokusirati na Kubu.

Planovi SAD za Kubu i Iran

Na skupu je Donald Tramp izneo scenario u kojem američki brodovi prolaze pored Kube, pri čemu se jedan od njih zaustavlja na oko 50 metara od obale tog ostrva. “Zapravo, ono što ćemo uraditi sa Kubom jeste da ćemo se vratiti iz Irana. Ti prelepi brodovi proći će pored Kube. Jedan od njih zaustavićemo na oko 50 metara od obale. Oni će podići ruke, a onda ćemo poslati Marka Rubija da dovrši dogovor”, rekao je Tramp.

Takođe, predsednik je naglasio da rešavanje pitanja Irana ostaje prioritet, ali da se planira brzo preusmeravanje pažnje na Kubu nakon toga. Ovakav pristup odražava stav Trampove administracije prema spoljnoj politici, gde se rešavanje jednog međunarodnog izazova povezuje sa postavljanjem novih ciljeva.

Šta predviđa Trampova inicijativa za Kubu

Prema rečima američkog predsednika, scenario koji je opisao ukazuje na mogućnost direktnog angažovanja SAD u blizini Kube, uz saradnju visokih zvaničnika kako bi se postigao dogovor. Tramp nije izneo dodatne detalje o tome kakve bi konkretne mere SAD mogle preduzeti, niti šta bi dogovor sa Kubom tačno podrazumevao.

Međutim, najava da će SAD posvetiti pažnju Kubi nakon Irana jasno pokazuje pravac kojim bi američka politika mogla ići u narednom periodu. S obzirom na to da je reč o najavi, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i da li će Trampova administracija zaista preduzeti korake koje je najavio.

Ova izjava je izazvala interesovanje javnosti, jer odnosi SAD sa Iranom i Kubom tradicionalno predstavljaju važne teme u međunarodnoj politici. Detalji o mogućim pregovorima i zaustavljanju američkih brodova u blizini Kube, kao i uloga Marka Rubija, biće poznatiji nakon što se reši pitanje Irana.

Svečano otvoren 69. Međunarodni beogradski sajam knjiga pod sloganom “Reči grade svet”, sa Tuniskim piscima kao počasnim gostima.

Večeras je u Hali 2 Beogradskog sajma svečano otvoren Međunarodni beogradski sajam knjiga, koji ove godine nosi slogan “Reči grade svet”. Manifestacija će trajati do 31. oktobra i okuplja oko 700 izlagača, kako domaćih tako i međunarodnih, među kojima su posebno istaknuti gosti iz Tunisa. Prema zvaničnoj najavi, program donosi bogat sadržaj i brojne prilike za ljubitelje knjige.

Otvarajući sajam, Dragan Jovanović Danilov, poznati književnik i likovni kritičar, istakao je značaj ovog događaja za negovanje kosmopolitizma i čitalačke kulture. “Sajam knjiga je ogledalo za svakog pisca, čitaoca i izdavača, a knjiga može živeti samo tamo gde postoji entuzijazam za nju i čitalačka kultura”, rekao je Jovanović Danilov. On je posebno naglasio radost zbog učešća tunižanskih pisaca i podelio lično iskustvo iz glavnog grada Tunisa, gde je šetao ulicom Srbija i upoznao izvanredne pesnike iz te zemlje.

Počasni gosti i bogat međunarodni program

U ime Tunisa, zemlje počasnog gosta, prisutnima se obratio direktor Međunarodnog sajma knjiga u Tunisu, Kaleb Kšir, koji je pročitao poruku književnog teoretičara i akademika Mabruka Manaia. Manai je istakao da je “književnost umetnost stvaranja lepote u jeziku i kroz jezik”. Osim Tunisa, na sajmu učestvuju i izlagači iz Belorusije, Bosne i Hercegovine (Republika Srpska), Grčke, Gruzije, Italije, Irana, Maroka, Nemačke, Rumunije, Rusije, Slovačke, Hrvatske i Crne Gore.

Štand Tunisa, kao i drugi inostrani izlagači, nacionalne prezentacije i izdavači školske i stručne literature, nalaze se u Hali 2. Domaći izdavači sa sopstvenim izdanjima smešteni su u Hali 1, dok su u Hali 4 domaći i strani izdavači iz oblasti religije i teologije, državne ustanove, distributeri, kao i prodaja korišćenih i antikvarnih knjiga.

Specijalni dani i jubileji sajma knjiga

Porodični dani na Međunarodni beogradski sajam knjiga su 26. i 27. oktobra, kada cela porodica može da uđe sa jednom kupljenom porodičnom ulaznicom. Školski dan je zakazan za 29. oktobar, a tada će biti dodeljene nagrade najuspešnijim izdavačima u više kategorija. Poslednjeg dana, 31. oktobra, predviđena je primopredaja Otvorene knjige zemlji počasnom gostu narednog sajma – Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Ove godine, sajam posvećuje poseban programski fokus značajnim jubilejima: 200 godina od rođenja Ljubomira Nenadovića, 150 godina Milana Rakića i Borisava Stankovića, 100 godina od rođenja Pavla Ugrinova, kao i deset godina od smrti Danila Nikolića i Radoslava Bratića. Takođe, obeležavaju se i jubileji važnih srpskih kulturnih institucija – 200 godina od osnivanja Matice srpske, 100 godina Arhiva Vojvodine i 50 godina postojanja Zadužbine Ive Andrića.

Dodatni program: sajam obrazovanja

Pored glavnog događaja, od 27. do 31. oktobra u Hali 2c biće održan i 55. Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava. Na taj način, Međunarodni beogradski sajam knjiga 2023. godine postaje mesto susreta ljubitelja književnosti, izdavača, učenika i nastavnika, kao i svih onih koji žele da istraže bogatstvo pisane reči i kulturne razmene.