Connect with us

Domaće

Donald Tramp odložio uredbu o AI zbog bezbednosnih rizika i kontrole

Američka administracija razmatra strože kontrole nad naprednim AI modelima, uz podele oko državne regulacije

Objavljeno pre

4 months

,

Donald Trump,Lee Zeldin Jacquelyn Martin - President Donald Trump attends an event about loosening a federal refrigerant rule, in the Oval Office at the White House, Thursday, May 21, 2026, in Washington. (AP Photo/Jacquelyn Martin)

Američka administracija razmatra strože kontrole nad naprednim AI modelima, uz podele oko državne regulacije

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp odložio je potpisivanje dugo najavljivane izvršne uredbe o veštačkoj inteligenciji, planirane za 22. maj 2026. godine, zbog nezadovoljstva pojedinim delovima dokumenta. Administracija SAD istovremeno razmatra uvođenje strožih bezbednosnih kontrola nad naprednim AI modelima i njihovu primenu u sajber i vojnim operacijama. Tramp je izjavio da ‘Sjedinjene Američke Države prednjače ispred Kine i ostatka sveta kada je reč o veštačkoj inteligenciji’ i naglasio da ne želi da preduzme ništa što bi ugrozilo američku tehnološku prednost.

Prema dostupnim informacijama, predlog uredbe predviđa obavezu bezbednosnih i civilnih agencija da uvedu dodatne mere zaštite saveznih mreža uz korišćenje AI modela, kao i dobrovoljni okvir za proveru veštačke inteligencije pre javnog objavljivanja. Ključnu ulogu u sprovođenju mera mogla bi imati Nacionalna bezbednosna agencija (NSA), koja bi vršila poverljiva testiranja modela tehnoloških kompanija pre njihove dostupnosti široj javnosti.

U poslednjih nekoliko meseci američka administracija intenzivno analizira rizike naprednih AI sistema, posebno nakon pojave AI četbota Claude kompanije Antropik, specijalizovanog za sajber bezbednost. Zvaničnici su izrazili zabrinutost da bi slični modeli, uključujući GPT-5.5 kompanije OpenAI, mogli da olakšaju otkrivanje ranjivosti u računarskim mrežama, uključujući i infrastrukturu od strateškog značaja. Unutar administracije postoje različita mišljenja o nivou regulacije: dok se deo zvaničnika zalaže za jače zaštitne mehanizme i državnu kontrolu, drugi upozoravaju da bi preterana regulacija mogla da uspori inovacije i oslabi konkurentnost američkih kompanija.

Planovi ukazuju na to da Bela kuća želi da obaveštajna zajednica preuzme vodeću ulogu u proceni bezbednosti AI modela. Međutim, već postoje nesuglasice između obaveštajnih agencija i Ministarstva trgovine oko nadležnosti za procenu rizika i testiranje modela. Dodatne tenzije izazvao je spor između Pentagona i kompanije Antropik, gde je Ministarstvo odbrane tražilo neograničen pristup modelima za sve zakonite vojne svrhe, dok je Antropik insistirao na garancijama protiv upotrebe u autonomnom oružju ili masovnom nadzoru.

Pošto dogovor nije postignut, ministar odbrane Pit Hegset stavio je Antropik na listu bezbednosno rizičnih dobavljača, dok je izvršni direktor kompanije Dario Amodei izjavio da nije bilo izbora osim da ospori odluku pred sudom. Američki apelacioni sud odbio je u aprilu zahtev Antropika za privremeno blokiranje odluke, ali je ubrzao sudski postupak zbog mogućih ‘nenadoknadivih šteta’ za kompaniju tokom procesa. Vlada tvrdi da Antropik tehnički može da ugradi ograničenja u svoje AI modele, dok iz kompanije odbacuju ove tvrdnje i navode da nema dokaza da su pokušali da ograniče upotrebu u vojnim ili poverljivim okruženjima.

Povezano
Pročitaj još
Komentari

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Ministarstvo izdalo dozvolu za radove na putu Vožd Karađorđe vredne 1,203 milijarde dinara

Pripremni radovi na šumadijskom koridoru povezuju jug Beograda, Šumadiju i Pomoravlje, ugovor ukupno 1,3 milijarde evra

Objavljeno pre

2 hours

,

September 9, 2026

Objavio:

Pripremni radovi na šumadijskom koridoru povezuju jug Beograda, Šumadiju i Pomoravlje, ugovor ukupno 1,3 milijarde evra

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je građevinsku dozvolu za pripremne radove na državnom putu I reda „Vožd Karađorđe“, čija je predračunska vrednost 1,203 milijarde dinara bez PDV-a. Ova dozvola omogućava početak radova na važnom šumadijskom koridoru koji će povezati sever-jug i istok-zapad centralne Srbije, saopšteno je na portalu Centralna evidencija objedinjenih procedura (CEOP). Pripremni radovi biće izvođeni na sektoru 3, deonica Mali Požarevac–Orašac, u dužini od 4,65 kilometara, i to na parcelama u Malom Požarevcu, Đurincima i Vlaškoj.

Detalji investicije i značaj puta Vožd Karađorđe

Predračunska vrednost radova iznosi oko 1,203 milijarde dinara (bez poreza na dodatu vrednost), što je značajan iznos za pripremu terena. Ovaj projekat podrazumeva raščišćavanje, skidanje humusa, iskope i nasipanje radi obezbeđivanja stabilnosti i sigurnosti buduće saobraćajnice. Pored toga, put „Vožd Karađorđe“ projektovan je sa četiri trake (2+2) i razdelnim pojasom, uz maksimalnu brzinu do 100 km/h na glavnom pravcu. Kao rezultat, očekuje se da će ova saobraćajnica značajno unaprediti povezivanje Šumadije i centralne Srbije sa koridorima E-75 (autoput Beograd–Niš) i E-763 (autoput „Miloš Veliki“). Osim toga, nova infrastruktura imaće pozitivan uticaj na regionalni razvoj i logistiku.

Kontekst ugovora i naredni koraci radova

Komercijalni ugovor o projektovanju i izgradnji državnog puta I reda „Vožd Karađorđe“ Faza 1, Sektor 2 i Sektor 3, potpisan je 7. maja 2026. godine u Beogradu. Potpisnici su bili ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević, direktor „Koridora Srbije“ Aleksandar Antić i direktor ogranka „Šandong Srbija“ Čang Sjusijen. Ugovor obuhvata izgradnju 82,71 kilometar puta u prvoj fazi, a ukupna vrednost iznosi 1,3 milijarde evra. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tom prilikom istakao da će izgradnja puta „Vožd Karađorđe“ povezati jug Beograda, sever Šumadije i Pomoravlje. U drugoj fazi, do 2035. godine, biće izgrađeno dodatnih 42 kilometra ove brze saobraćajnice. Pripremni radovi sada omogućavaju ubrzanje daljih aktivnosti, što je ključno za realizaciju ovog infrastrukturnog projekta. Uporedo sa tim, očekuje se da će novi put doprineti većoj bezbednosti i efikasnosti transporta, ali i privlačenju novih investicija u regionu.

Uticaj na saobraćaj i privredu regiona

Projekat „Vožd Karađorđe“ ima strateški značaj za celokupnu mrežu puteva u Srbiji. Povezivanjem sa glavnim koridorima, biće olakšan transport robe i ljudi kroz centralni deo zemlje. Kao rezultat, privreda regiona može očekivati brže i sigurnije povezivanje sa ostatkom Srbije i šireg regiona. Pored toga, investicija vredna 1,3 milijarde evra predstavlja jednu od najvećih u infrastrukturnom sektoru poslednjih godina. Očekuje se da će projekat doprineti otvaranju novih radnih mesta tokom izgradnje i kasnije kroz razvoj privrednih aktivnosti. Zbog toga, izgradnja ovog puta ima potencijal da dugoročno unapredi ekonomski rast i konkurentnost Šumadije i Pomoravlja.

Pročitaj još

Domaće

Veštačka inteligencija podstiče produktivnost i menja pristup investiranju u Srbiji

Kompanije koje koriste veštačku inteligenciju beleže veći rast, dok građani sve više razmatraju ulaganja na tržištu kapitala

Objavljeno pre

2 hours

,

September 9, 2026

Objavio:

Kompanije koje koriste veštačku inteligenciju beleže veći rast, dok građani sve više razmatraju ulaganja na tržištu kapitala

Veštačka inteligencija podstiče produktivnost u kompanijama i menja tržište rada u Srbiji, istaknuto je na konferenciji „Kapital u pokretu“ održanoj 9. septembra 2026. godine u Beogradu. Ključna tema panela bila je kako veštačka inteligencija utiče na vrednost koja se stvara u privredi i na način na koji građani učestvuju u toj vrednosti kroz investiranje na tržištu kapitala.

Veštačka inteligencija podstiče promene u tržištu rada

Prema rečima Benjamina Jošara, predsednika Uprave Triglav Investments, kompanije koje primenjuju veštačku inteligenciju u svojim procesima ostvaruju veću produktivnost. On navodi da će veštačka inteligencija obavljati sve više zadataka zajedno sa zaposlenima i umesto njih, što donosi direktne promene u organizaciji rada i traženim veštinama. Ipak, Jošar upozorava da pojedinci koji ne usvajaju nova znanja i ne koriste mogućnosti koje pruža veštačka inteligencija mogu izgubiti konkurentnost na tržištu rada. Kao rezultat, prilagođavanje tehnološkim inovacijama postaje jedan od ključnih faktora za zapošljavanje i napredovanje u kompanijama.

Tržište kapitala i rast finansijske pismenosti

Osim uticaja na kompanije i zaposlene, veštačka inteligencija menja i odnos građana prema upravljanju ličnim finansijama. Jošar ističe da građani Srbije još uvek nisu dovoljno informisani o mogućnostima koje pruža tržište kapitala, ali da ova tema nije izazov samo za Srbiju već i za celu Evropu. On naglašava: „Ukoliko kao pojedinci ne budemo investirali na tržištu kapitala, nećemo učestvovati u kreiranju vrednosti koju nova ekonomija stvara.“ Pored toga, sve veći broj država uvodi mere za podsticanje redovnog i diversifikovanog ulaganja građana, kako bi se povećala finansijska uključenost i dugoročna sigurnost.

Konferencija „Kapital u pokretu“: Fokus na budućnost investiranja

Konferencija je okupila predstavnike finansijskog i realnog sektora, a program je obuhvatio teme očuvanja vrednosti kapitala kroz generacije, profesionalnog upravljanja imovinom i uloge investicionih fondova. Posebna pažnja posvećena je uticaju geopolitike i veštačke inteligencije na buduće investicione strategije. Učesnici su analizirali mogućnosti za privlačenje novih emitenata na domaće tržište i važnost berze za razvoj privrede. Na kraju, povezivanje finansijske pismenosti sa redovnim investiranjem izdvojeno je kao preduslov za održiv ekonomski rast i ravnomerniju raspodelu vrednosti koju donosi tehnološki napredak.

Pročitaj još

Domaće

Srbija raspisala vanredne parlamentarne izbore za 25. oktobar posle raspuštanja Skupštine

Izbori dolaze nakon što je Narodna skupština raspuštena, a predsednik Vučić ističe tenzije i ekonomske izazove

Objavljeno pre

2 hours

,

September 9, 2026

Objavio:

Srbija raspisala vanredne parlamentarne izbore za 25. oktobar posle raspuštanja Skupštine – vanredni parlamentarni izbori

Izbori dolaze nakon što je Narodna skupština raspuštena, a predsednik Vučić ističe tenzije i ekonomske izazove

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić raspisao je vanredne parlamentarne izbore za 25. oktobar, nakon što je prihvatio predlog Vlade i raspustio Narodnu skupštinu. Ova odluka znači da je Srbija i zvanično ušla u novu izbornu kampanju, a svi rokovi za izborne radnje počinju da teku od trenutka objave u “Službenom glasniku Republike Srbije”. Ključni razlog za raspisivanje izbora, kako je naveo predsednik Vučić, jesu tenzije u društvu koje bi, u slučaju daljeg odlaganja izbora, mogle da izazovu još veću štetu.

Vanredni izbori i politički kontekst

Odluka o vanrednim parlamentarnim izborima dolazi manje od tri godine nakon što je prethodni saziv Skupštine izabran 17. decembra 2023. godine. Skupština nije odlučivala o najvažnijim pitanjima države tokom ovog perioda, što je uticalo na političku stabilnost. Vučić je naglasio da demokratija ostaje najbolji politički sistem i pozvao građane da učestvuju u izborima mirno, poštujući građanske slobode. “Demokratija je najbolji vid političkog sistema, bolje nije izmišljeno. Imaćete prilike da birate između brojnih opcija i pozivam vas da izborni dan, ali i sama kampanja proteknu u miru, da poštujete građanske slobode. Odluka naroda mora da se poštuje”, izjavio je Aleksandar Vučić.

Ekonomski izazovi i značaj izbora

U obraćanju naciji, Vučić je ukazao na to da se izbori održavaju u izazovnom ekonomskom trenutku. Prethodne godine bile su, prema njegovim rečima, obeležene krizama na globalnom nivou, uključujući ratove u raznim regionima sveta koji utiču i na ekonomsku stabilnost Srbije. On je istakao da je, uprkos svim preprekama, Srbija uspela da zadrži mir i stabilnost, kao i da bude najbrže rastuća ekonomija u Evropi ove godine. “Kroz sve to uspeli smo da zadržimo mir i stabilnost. Srbija je uspela da bude najbrže rastuća ekonomija u Evropi ove godine, uprkos svim preprekama. To ste uspeli vi – građani Srbije”, naglasio je predsednik.

Politički dijalog i naredni koraci

Vučić je izjavio da nemiri i neredi u Srbiji u prethodne dve godine nisu isključivo posledica političkih sukoba, već i dubljih podela u društvu. Istakao je da je više puta pozivao političke protivnike na dijalog, ali da je teško razgovarati sa onima koji dehumanizuju drugu stranu. Ukaz o raspuštanju Skupštine Srbije i odluka o raspisivanju izbora objavljeni su u “Službenom glasniku Republike Srbije”, čime su formalno započeti svi zakonski rokovi u vezi sa izbornim procesom. Kao rezultat, političke partije i građani sada ulaze u period kampanje koji će trajati do 25. oktobra, kada će se održati izbori za novi saziv Skupštine. Očekuje se da naredni izbori, zbog aktuelnih društvenih i ekonomskih izazova, imaju poseban značaj za stabilnost i dalji razvoj Srbije.

Pročitaj još

U Trendu