NBS predložila izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, komentari do 2. juna 2026. godine

Narodna banka Srbije (NBS) predstavila je nacrt izmena i dopuna Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kojim se detaljno regulišu kreditni posrednici, trgovci koji nude odloženo plaćanje i pružaoci savetovanja o dugu. Ključni cilj je potpuno usklađivanje domaćih propisa sa pravilima Evropske unije i jačanje zaštite građana od prezaduženosti i netransparentnih finansijskih aranžmana.

Najznačajnija novina odnosi se na precizno regulisanje kreditnog posredovanja, oblasti koja do sada nije bila posebno uređena. NBS predlaže jasna pravila o tome ko može posredovati u odobravanju kredita, pod kojim uslovima, kako se izdaju licence i na koji način će se vršiti nadzor nad tim poslovima. Svi koji povezuju građane sa bankama ili davaocima kredita moraće da posluju po definisanim pravilima, uz kontrolu NBS. Predlog zakona uređuje vrste kreditnog posredovanja, postupke licenciranja, način naplate naknada i odgovornost učesnika na tržištu.

Promene obuhvataju i trgovce koji nude modele “kupi sada, plati kasnije” (Buy Now Pay Later), koji su poslednjih godina u ekspanziji na evropskom tržištu, posebno u internet trgovini. Iako u Srbiji ovi modeli još nisu masovni, NBS ističe da će njihov broj rasti, pa je potrebno unapred postaviti regulatorni okvir. Trgovci koji odobravaju finansiranje iz sopstvenih sredstava, osim plaćanja čekovima, moraće da dobiju dozvolu za rad i budu pod nadzorom NBS, uz obavezu jasnog prikazivanja troškova, uslova otplate i rizika.

NBS upozorava da odloženo plaćanje može podstaći impulsivnu kupovinu i povećati rizik od prezaduženosti, posebno kada se krediti odobravaju brzo i bez provere kreditne sposobnosti. Nova pravila ne obuhvataju standardnu kupovinu na rate putem bankovnih kartica i klasične potrošačke kredite – u tim slučajevima trgovci su posrednici, a proizvode nude banke.

Nacrt zakona uvodi i uslugu savetovanja o dugu za građane koji imaju problem sa otplatom obaveza ili rizikom od prezaduženosti. Ove usluge moći će da pružaju licencirana pravna lica i preduzetnici, takođe pod nadzorom NBS. Primena ovih odredbi biće odložena, zbog očekivanih detaljnijih smernica Evropske komisije.

Izmene zakona uključuju i tehničke dorade na osnovu iskustava iz dosadašnje primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je usvojen pre nešto više od godinu dana. Taj zakon je već doneo ograničenje kamatnih stopa, olakšice u otplati kredita i dodatna prava kod prevremene otplate.

NBS je pozvala građane, stručnu javnost, udruženja i privredu da dostave komentare, predloge i sugestije na nacrt do 2. juna 2026. godine.

Gas na TTF tržištu 47,92 EUR/MWh, zlato palo na 4.525 dolara po unci, pšenica porasla 0,10 odsto

Cena brent nafte danas je zabeležila blagi rast i dostigla 105 dolara za barel, dok je sirova nafta (WTI) porasla na 98,6 dolara. Paralelno sa kretanjem cena energenata, evropski i američki berzanski indeksi otvorili su dan u plusu, pokazuju najnoviji podaci sa tržišta.

Fjučersi brent nafte premašili su 105 dolara po barelu nakon izveštaja da je iranski vrhovni vođa naložio zadržavanje rezervi obogaćenog uranijuma u zemlji, što komplikuje mirovne pregovore, s obzirom na to da SAD zahtevaju demontažu teheranskog nuklearnog programa.

Na tržištu gasa, cena na TTF-u na otvaranju iznosila je 47,92 EUR/MWh, odnosno oko 495 evra za 1.000 kubika, što je pad od 3,01 odsto.

Evropski indeksi su u pozitivnom trendu: Stoxx 600 je na 624,10 bodova (+0,5 odsto), FTSE 100 iznosi 10.484,10 (+0,39 odsto), DAX 40 beleži 24.785,40 (+0,73 odsto), CAC 40 je na 8.134,51 (+0,60 odsto), dok je FTSE MIB dostigao 49.449,50 bodova (+0,57 odsto).

Na američkom tržištu, Dow Jones je otvorio sa 50.395,14 bodova (+0,55 odsto), S&P 500 sa 7.462,70 (+0,17 odsto), Nasdaq sa 29.356,05 (+0,20 odsto), a Russell 2000 sa 2.841,74 bodova (+0,87 odsto).

Zlato je zabeležilo pad na 4.525 dolara po unci, što je smanjenje od 0,35 odsto u odnosu na prethodni dan. Cena pšenice iznosi 648,17 dolara po bušelu (27,2 kg), uz rast od 0,10 odsto.

Na valutnom tržištu, kurs EUR/USD iznosi 1,1615, pri čemu je vrednost evra opala za 0,08 odsto u odnosu na prethodni dan.

Kompanija ulaže u fabriku u Sloughu, deo šireg plana od milijardu evra za evropske kapacitete do kraja 2026. godine

Kompanija Mars najavila je investiciju od 220 miliona evra u modernizaciju svoje proizvodne fabrike u Sloughu u Velikoj Britaniji, koja posluje više od devedeset godina. Ova investicija deo je šire strategije kompanije da uloži ukupno milijardu evra u proizvodne i operativne kapacitete širom Evrope do kraja 2026. godine.

Fabrika u Sloughu, u kojoj je 1932. godine proizvedena prva Mars čokoladica, biće transformisana u savremeni centar sa naprednim tehnologijama, automatizacijom, veštačkom inteligencijom i energetskom efikasnošću. U plan su uključena i dodatna ulaganja u razvoj i obuku zaposlenih.

Mars je prethodnih godina uložio gotovo 500 miliona evra u modernizaciju proizvodnje u Francuskoj, dok se u Holandiji i Poljskoj razvijaju veliki proizvodni i logistički centri za evropsko tržište. Sve ove investicije deo su dugoročne strategije usmerene na izgradnju otpornijih i održivijih sistema, kao i smanjenje uticaja poslovanja na životnu sredinu.

Kompanija Mars danas posluje u više od 80 zemalja i upravlja portfoliom svetski poznatih brendova, uključujući M&M’s®, SNICKERS®, EXTRA®, PEDIGREE® i WHISKAS®. Evropsko tržište je među najvažnijima za kompaniju, sa više od 24 fabrike i preko 25.000 zaposlenih u regionu.