Dogovor predviđa ulaganje više od osam milijardi juana za proizvodnju četiri nova modela u Kini od 2027. godine

Kompanije Stelantis i Dongfeng Motor potpisale su sporazum o zajedničkoj proizvodnji vozila brenda Džip u Kini, čime Stelantis dodatno širi saradnju sa kineskim partnerima u skladu sa novom globalnom strategijom. Realizacija projekta uključuje ulaganja u vrednosti većoj od osam milijardi juana (oko 1,2 milijarde dolara), a Stelantis će uložiti približno 130 miliona evra.

Prema dogovoru, američka i kineska kompanija formiraće zajedničko preduzeće koje će od 2027. godine proizvoditi dva modela vozila Džip i dva nova elektrifikovana modela Pežo, namenjena i kineskom i inostranom tržištu. Vest dolazi tokom posete američkog predsednika Donalda Trampa Kini, gde je razgovarao sa predsednikom Sijem Đinpingom.

Kako je objavljeno, zapadni proizvođači automobila sve više zavise od kineske proizvodnje, tehnologije i lanaca snabdevanja kako bi ostali konkurentni na globalnom tržištu električnih vozila.

Na berzi u Milanu, akcije Stelantisa zabeležile su rast do 1,3 odsto tokom dana, ali su i dalje u padu za oko 29 procenata od početka godine, što ih svrstava među najslabije akcije u evropskom automobilskom sektoru prema indeksu STOXX 600.

Prodaja automobila u Evropi smanjena za više od 2,3 miliona između 2019. i 2025. godine, kineski proizvođači preuzimaju kapacitete

Glavni evropski proizvođači automobila, uključujući Volkswagen, Ford i Nissan, prodaju ili ustupaju svoje fabrike kineskim rivalima nakon što je prodaja automobila u Evropi pala sa 15,3 miliona u 2019. godini na manje od 13 miliona u 2025. godini. Prema navodima iz industrije, kineske kompanije kao što su BYD i Xpeng beleže rast i sve češće preuzimaju pogone u Evropi, dok evropski proizvođači smanjuju kapacitete zbog viška prostora i smanjenog izvoza usled američkih carina.

Nemački Volkswagen želi da smanji broj svojih pogona, dok je kineski Xpeng u potrazi za fabrikom u Evropi, ali je generalni direktor Xpeng-a za severoistočnu Evropu Elvis Čeng ocenio nemačku fabriku kao „malo zastarelu”. Nissan pregovara sa kompanijom Čeri o ustupanju dela fabrike u Sanderlendu, nakon što je već prodao pogon u Barseloni, a Ford je postigao dogovor o prodaji dela pogona u španskoj Valensiji kompaniji Geely. Stelantis je prošle nedelje objavio partnerstvo sa kineskim Lipmotorom, prema kojem će dve fabrike u Španiji proizvoditi vozila za kinesku marku.

Kineski kapital omogućava evropskim proizvođačima da izbegnu zatvaranje fabrika i otpuštanje radnika, ali istovremeno jača konkurenciju na evropskom tržištu. Najveći svetski proizvođač električnih vozila, kineski BYD, preferira potpunu kontrolu nad proizvodnjom. Izvršna potpredsednica Stela Li izjavila je: „Mislim da je bolje da upravljamo sami. Veoma je teško stalno tražiti dozvolu od partnera. To jednostavno nije u našem DNK. Mi se krećemo brzo i odluke donosimo za pet minuta.”

Analitičari ističu da kineske kompanije realizuju plan u četiri faze: od uvoza, preko otvaranja istraživačkih centara, do pokretanja punog ciklusa proizvodnje u Evropi, čime se ravnoteža moći u globalnoj auto-industriji značajno menja.

Novi cevovod Habšan-Fudžaira omogućiće udvostručenje kapaciteta do 2027. i zaobilaženje Ormuskog moreuza

Nacionalna naftna kompanija Abu Dabija (ADNOC) ubrzaće izgradnju novog naftovoda Habšan-Fudžaira kako bi do 2027. godine udvostručila kapacitet izvoza nafte preko luke Fudžaira, saopštila je kancelarija za medije vlade u Abu Dabiju. Ova investicija omogućava Ujedinjenim Arapskim Emiratima da najveći deo izvoza s obale Omanskog zaliva plasiraju direktno, bez prolaska kroz Ormuski moreuz.

Kako se navodi, prestolonaslednik šeik Kaled bin Mohamed bin Zajed naložio je ubrzanje realizacije projekta Zapadno-istočnog naftovoda, dok je izgradnja cevovoda već u toku i očekuje se da počne sa radom 2027. godine. Postojeći cevovod Habšan-Fudžaira trenutno može da prenese do 1,8 miliona barela sirove nafte dnevno, što se pokazalo ključnim za direktan izvoz iz regiona, prema podacima agencija.

U regionu Persijskog zaliva, samo Emirati i Saudijska Arabija izvoze naftu van Ormuskog moreuza, dok su Kuvajt, Irak, Katar i Bahrein gotovo potpuno zavisni od tog uskog prolaza. Teheran je blokirao deo saobraćaja kroz Ormuski moreuz kao odgovor na američko-izraelske napade koji su započeli 28. februara, čime je zaustavljeno oko petine globalnih isporuka nafte koje idu ka Aziji i ostatku sveta.

Cene energenata su u velikoj meri porasle usled poremećaja isporuka, što je dovelo do mera štednje goriva u više država i izazvalo strahovanja od ekonomske krize i porasta inflacije, navodi se u izveštaju.

Projekat novog cevovoda deo je šire strategije Emirata za diverzifikaciju izvoznih ruta i povećanje sigurnosti energetskih tokova, što je od posebnog značaja u trenutnim globalnim geopolitičkim okolnostima.