Mladi revizor Nemanja Jakovljević osnovao je kompaniju nLine i objavio preko 50 naučnih i stručnih radova iz oblasti revizije i računovodstva

Kompanija nLine, čiji je osnivač Nemanja Jakovljević, revizor i pisac, razvila je novi sistem za računovodstvene usluge pod nazivom „Džordan“, koji se pokazao kao efikasan u svim segmentima poslovanja. Jakovljević je do sada objavio više od 50 naučnih i stručnih radova iz oblasti revizije i računovodstva, a iskustvo je sticao kroz rad u nekoliko privatnih kompanija i Državnoj revizorskoj instituciji tokom šest godina.

Radnja njegovog romana „Državni revizor“ prati mladog revizora Luku i obrađuje izazove sa kojima se suočavaju stručnjaci u ovom sektoru, uključujući balans između privatnog života i profesionalnih zahteva, kao i pitanje časti i nezavisnosti u revizorskoj profesiji. Jakovljević je diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, završio master na Fakultetu organizacionih nauka, a deo studija proveo je na studentskoj razmeni u Češkoj. Po povratku u Srbiju, upisao je doktorat na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

„Moja majka već decenijama radi u računovodstvu i uz nju sam učio o tom poslu. Već kao srednjoškolac sam baratao fakturama i izvodima, ponekad čak i knjižio. Zahvaljujući tom iskustvu, shvatio sam koliko je važno imati dobrog računovođu, a zatim i koliko je značajno da se revizija kvalitetno sprovede“, istakao je Jakovljević.

Tokom proteklih šest godina, radio je na reviziji finansijskih izveštaja, ali i IT-a i svrsishodnosti, a interesovao ga je i razvoj revizije društvenih mreža. Kompanija nLine uskoro će proširiti ponudu i na revizorske usluge, a Jakovljević ističe da je prelazak u preduzetničke vode zahtevan, ali motivišući, budući da je potrebno mnogo truda da bi se došlo do klijenata.

„Naši državni fakulteti školuju dobre revizore, ali svršenim studentima najčešće nedostaju veštine vezane za komunikaciju, koje oni uglavnom stiču kroz rad“, navodi Jakovljević. On dodaje da je za efikasno suzbijanje zloupotreba u računovodstvu i reviziji presudno vraćanje koncepta časti i nezavisnosti, što ne može obezbediti nijedna tehnološka revolucija.

U martu izdato 3.123 stana prosečne površine 72,7 m2, Beograd prednjači sa 21,9 odsto vrednosti radova

Građevinski sektor u Srbiji zabeležio je porast aktivnosti u martu ove godine, kada je izdato ukupno 2.634 građevinskih dozvola, što je povećanje od 19,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Od ukupnog broja dozvola, 82,1 odsto odnosi se na zgrade, dok 17,9 odsto pripada ostalim građevinama. Unutar segmenta zgrada, 80,7 odsto dozvola izdato je za stambene, a 19,3 odsto za nestambene objekte. U okviru ostalih građevina, većina dozvola, tačnije 68,6 odsto, odnosi se na cevovode, komunikacione i električne vodove.

Na osnovu izdatih dozvola u martu, prijavljena je izgradnja 3.123 stana, sa prosečnom površinom od 72,7 kvadratnih metara. Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 15,4 odsto biće građeno u zgradama sa jednim stanom, gde je prosečna površina 145,1 kvadratni metar, dok će 82,7 odsto stanova biti izgrađeno u zgradama sa tri i više stanova, sa prosečnom površinom od 58,9 kvadratnih metara. Predviđena vrednost radova novogradnje u martu iznosi 81,3 odsto ukupne vrednosti planiranih radova.

Posmatrano po oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, koja učestvuje sa 21,9 odsto u ukupnoj predviđenoj vrednosti novogradnje. Slede Borska oblast sa 15,4 odsto, Južnobanatska sa 10,5 odsto, Južnobačka sa 8,2 odsto i Sremska oblast sa 7,8 odsto, dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,1 do 4,9 odsto.

Svi podaci ukazuju na nastavak pozitivnog trenda u građevinskoj industriji Srbije tokom marta, što potvrđuje i povećan broj izdatih dozvola i planiranih stanova.

Novi cevovod Habšan-Fudžaira omogućiće udvostručenje kapaciteta do 2027. i zaobilaženje Ormuskog moreuza

Nacionalna naftna kompanija Abu Dabija (ADNOC) ubrzaće izgradnju novog naftovoda Habšan-Fudžaira kako bi do 2027. godine udvostručila kapacitet izvoza nafte preko luke Fudžaira, saopštila je kancelarija za medije vlade u Abu Dabiju. Ova investicija omogućava Ujedinjenim Arapskim Emiratima da najveći deo izvoza s obale Omanskog zaliva plasiraju direktno, bez prolaska kroz Ormuski moreuz.

Kako se navodi, prestolonaslednik šeik Kaled bin Mohamed bin Zajed naložio je ubrzanje realizacije projekta Zapadno-istočnog naftovoda, dok je izgradnja cevovoda već u toku i očekuje se da počne sa radom 2027. godine. Postojeći cevovod Habšan-Fudžaira trenutno može da prenese do 1,8 miliona barela sirove nafte dnevno, što se pokazalo ključnim za direktan izvoz iz regiona, prema podacima agencija.

U regionu Persijskog zaliva, samo Emirati i Saudijska Arabija izvoze naftu van Ormuskog moreuza, dok su Kuvajt, Irak, Katar i Bahrein gotovo potpuno zavisni od tog uskog prolaza. Teheran je blokirao deo saobraćaja kroz Ormuski moreuz kao odgovor na američko-izraelske napade koji su započeli 28. februara, čime je zaustavljeno oko petine globalnih isporuka nafte koje idu ka Aziji i ostatku sveta.

Cene energenata su u velikoj meri porasle usled poremećaja isporuka, što je dovelo do mera štednje goriva u više država i izazvalo strahovanja od ekonomske krize i porasta inflacije, navodi se u izveštaju.

Projekat novog cevovoda deo je šire strategije Emirata za diverzifikaciju izvoznih ruta i povećanje sigurnosti energetskih tokova, što je od posebnog značaja u trenutnim globalnim geopolitičkim okolnostima.