Nemački proizvođač sportske opreme najavljuje povratak kultnog dizajna iz 1990. godine, bez potvrđenih modela

Kompanija Adidas planira da tokom 2027. godine izda retro dres Jugoslavije, prema saznanjima iz stručnih izvora. Inspiraciju za ovu odluku kompanija je pronašla u uspehu prethodno ponovo izdatih klasičnih dresova koji su naišli na veliku popularnost kod potrošača. Iako još uvek nije poznato koji tačno model iz bogate fudbalske istorije Jugoslavije će biti izabran, posebno se ističe dizajn iz devedesetih godina, korišćen tokom Svetskog prvenstva 1990. godine.

Vest o mogućem povratku jugoslovenskih dresova još nije zvanično potvrđena od strane Adidasa. Ipak, brojni navijači i ljubitelji fudbala iz država bivše Jugoslavije već su izrazili oduševljenje i interesovanje za novu kolekciju, što se može videti po reakcijama na društvenim mrežama na raznim jezicima regiona. Portal koji je prvi objavio informaciju poznat je po tačnim i blagovremenim najavama iz industrije sportske opreme.

Adidas za sada nije izdao zvanično saopštenje povodom ovih navoda, ali nostalgična vrednost dresova iz prošlih decenija pokazala se kao jedan od najuspešnijih marketinških pristupa na tržištu sportske opreme. Kompanija je prethodno imala dobre rezultate sa retro izdanjima, što je doprinelo odluci da razmotri i modele iz fudbalske istorije Jugoslavije. Detalji o cenama, dostupnosti i tačnom dizajnu biće poznati nakon zvanične potvrde kompanije.

Transport i logistika poskupeli, nestašica sirove kafe iz Brazila i Vijetnama utiče na ceo lanac vrednosti

Italijanske kompanije specijalizovane za prženje kafe suočavaju se sa značajnim rastom logističkih troškova i produženjem vremena transporta zbog aktuelne krize u Ormuskom moreuzu i regionu Bliskog istoka. Ovaj izazov dodatno komplikuje poslovanje sektora, navodi potpredsednik Italijanskog komiteta za kafu pri Unione Italiana Food, Michele Monzini.

Na globalnom nivou, proizvodnja sirove kafe iz Brazila i Vijetnama, koji zajedno čine više od polovine svetske proizvodnje, smanjena je zbog ekstremnih klimatskih događaja. Otežana dostupnost nepržene kafe primećuje se i u Kolumbiji i Indoneziji. Monzini ističe da se volatilnost cena donekle ublažava zahvaljujući očekivano obilnim berbama u Brazilu, Vijetnamu i Indoneziji tokom 2026. godine.

Sektor se okreće diverzifikaciji porekla sirovina, ulažući napore u proširenje saradnje sa tržištima kao što su Kolumbija, Honduras, Uganda, Indija i Indonezija. Problemi sa pomorskim transportom, uključujući blokade u Crvenom moru i Ormuskom moreuzu, zahtevaju dugoročnije planiranje i unapred definisane lance snabdevanja, kao i efikasnije upravljanje zalihama.

Monzini naglašava da kriza u Ormuskom moreuzu utiče na ceo lanac vrednosti: “Rast troškova energije odražava se na preradu proizvoda, distributivnu logistiku, proizvodnju kroz povećane cene đubriva, ali i na završne procese kao što je pakovanje.” Transport i pržene i nepržene kafe trenutno je, prema njegovim rečima, “mnogo skuplji i nestabilniji”, uz rizik daljeg pogoršanja situacije.

Odgovor kompanija uključuje diversifikaciju luka, prevoznika i logističkih čvorišta, kao i povećanje fleksibilnosti lanca snabdevanja. Ovo, međutim, donosi veću složenost u upravljanju i potrebu za strukturisanijim planiranjem nego ranije, zaključuje Monzini.

Na otvaranju istaknuta važnost tehnološke spremnosti, dok EXPO 2027 i investicije podižu privredni rast Srbije

Prvi Biznis samit 2026 održan je 15. maja u Beogradu, okupivši više od 400 učesnika, među kojima je bilo preko 200 poslovnih lidera iz Srbije i Evrope. Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež istakao je da današnji uspeh ne zavisi više samo od kapitala, cene ili kvaliteta proizvoda, već i od prilagodljivosti, tehnološke spremnosti i sposobnosti da se promene prepoznaju na vreme.

Čadež je u svom izlaganju naglasio da konkurentnost savremenih kompanija određuju otpornost i inovacije, jer se poslovanje odvija pod pritiskom geopolitičkih tenzija, energetskih šokova, poremećenih lanaca snabdevanja, inflatornih pritisaka i ubrzanih tehnoloških promena. On je naglasio važnost dijaloga za rast, poverenje i dugoročnu stabilnost, navodeći da je za Privrednu komoru Srbije svaki razgovor sa kompanijama o regulativi, energiji, izvozu, nedostatku kadrova i digitalizaciji ključan za očuvanje radnih mesta i jačanje konkurentnosti.

Premijer Đuro Macut izjavio je da Srbija želi da bude zemlja stabilnosti, predvidivosti i razvoja, ističući da nijedna ozbiljna vizija nije moguća bez snažne saradnje institucija, privrede i finansijskog sektora. “Pred nama su izazovi, ali i velika prilika da zajedno definišemo kada želimo da Srbija i region izgledaju bolje i perspektivnije u godinama koje dolaze. Verujem da će današnji razgovori otvoriti prostor za nova partnerstva i konkretne projekte i još bolje povezati i državu i biznis”, rekao je Macut.

Program samita bio je strukturiran kroz pet panela: otvarajući panel, “Energetski čvor”, “CBAM i ETS”, “EXPOSE your business” i “Digitalni kapital”. Posebna pažnja posvećena je digitalnoj ekonomiji i uticaju veštačke inteligencije na tržište rada i poslovanje. Panel “Digitalni kapital” okupio je predstavnike IT sektora, uključujući direktore kompanija Telekom Srbija, Comtrade i Microsoft Garage za Srbiju, koji su razgovarali o razvoju srpskog AI modela, digitalnim novčanicima i digitalnom evru.

Panel “EXPOSE your business” bio je posvećen prilikama koje donosi organizacija međunarodne izložbe EXPO 2027, dok je u specijalnom “Hard Talk” formatu osnivač kompanije Emaar, Mohamed Alabar, govorio o velikim investicijama i projektu “Beograd na vodi”.

Završnicu samita obeležiće izlaganje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji će sumirati poruke sa panela i predstaviti detalje plana “Srbija 2030–2035”, sa ambicijom da zemlja postane glavni regionalni centar za tehnologiju i međunarodne projekte.