Rast prometa u rudarstvu 25,2 odsto, na inostranom tržištu 31,1 odsto; prijavljena izgradnja 3.123 stana

Ukupan promet u industriji Srbije u martu 2026. godine bio je veći za 24,4 odsto u odnosu na isti mesec 2025, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. U poređenju sa prosekom 2025. godine, promet je porastao 24,6 odsto. Sektorski podaci otkrivaju da je u rudarstvu zabeležen rast prometa od 25,2 odsto, dok je prerađivačka industrija ostvarila rast od 24,3 odsto u odnosu na mart prethodne godine.

Gledano po tržištima, promet u industriji na domaćem tržištu povećan je za 17,8 odsto, dok je na inostranom tržištu rast iznosio čak 31,1 odsto na godišnjem nivou. U martu je izdato 2.634 građevinskih dozvola, što je povećanje od 19,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Od ukupnog broja dozvola, 82,1 odsto odnosilo se na zgrade, a 17,9 odsto na ostale građevine.

Kod zgrada, 80,7 odsto dozvola izdato je za stambene, dok je 19,3 odsto bilo za nestambene objekte. U segmentu ostalih građevina, najveći deo dozvola odnosi se na cevovode, komunikacione i električne vodove (68,6 odsto). Prema prijavama na osnovu izdatih dozvola, planirana je izgradnja 3.123 stana sa prosečnom površinom od 72,7 kvadratna metra.

Posmatrajući nove stambene zgrade, 15,4 odsto stanova biće građeno u zgradama sa jednim stanom, s prosečnom površinom od 145,1 kvadratni metar, dok će 82,7 odsto biti u zgradama sa tri i više stanova, sa prosečnom površinom od 58,9 kvadratnih metara. Predviđena vrednost radova novogradnje u martu iznosi 81,3 odsto ukupno planirane vrednosti radova.

Američki OFAC produžio licencu NIS-u do 16. juna, dogovor sa Gasprom Neftom postignut, ali finalizacija zavisi od regulatora

Mađarska naftna kompanija MOL Grupa intenzivno pregovara o kupovini 56,15 odsto udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), dok trenutna licenca za rad, koju je izdao američki OFAC, ističe 16. juna. Izvršni direktor za strategiju MOL-a Đerđ Bača izjavio je da pregovori sa prodavcem, Vladom Srbije i međunarodnim regulatorima iz SAD i EU traju na tri nivoa i da su u kritičnoj fazi zbog strogih pravila.

Bača je naglasio da je usklađivanje sa sankcijama OFAC-a glavni izazov, ali da očekuje nastavak pregovora i napredak. „Moramo da poštujemo sve regulatorne zahteve“, rekao je, ne želeći da precizira procenat postignutog dogovora. Bača je dodao da, ukoliko bude pokazan napredak, američka praksa omogućava produženje roka za realizaciju, budući da licenca za razgovore o izmenama vlasništva važi do 22. maja 2026. godine.

Prema izjavama iz državnog vrha Srbije, Vlada će do kraja dana MOL-u predložiti konačan stav o preuzimanju udela u NIS-u. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović istakla je da je revidirani predlog MOL-a stigao 14. maja, ali da Srbija nije u potpunosti zadovoljna ponuđenim rešenjima. Najvažnije pitanje ostaje budući rad rafinerije u Pančevu, što direktno utiče na pokrivenost tržišta Srbije, privredni rast i sigurnost snabdevanja.

MOL je još 19. januara 2026. potpisao obavezujući okvirni sporazum sa Gasprom Neftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u, a u pregovorima je i sa kompanijom ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata o mogućem ulasku kao manjinskog akcionara. SAD su 9. oktobra 2025. uvele sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva. Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković upozorila je da odugovlačenje prodaje ruskog udela iscrpljuje državu i stvara dodatne troškove, naglašavajući potrebu za nesmetanim radom NIS-a i po isteku licence.

Bača je na Biznis samitu u Beogradu istakao da su poslednje tri velike krize – pandemija, rat u Ukrajini i zatvaranje Ormuskog moreuza – pokazale kako energetski šokovi direktno utiču na pad BDP-a i rast globalne inflacije, koja trenutno iznosi oko pet odsto. On je ocenio da za male i otvorene ekonomije nema jednostavnih rešenja, već je potrebna diverzifikacija izvora i jače lobiranje u evropskim institucijama. “Radikalno i brzo odustajanje od fosilnih goriva imalo bi katastrofalne posledice po ekonomski standard građana”, upozorio je Bača.

Konačna odluka MOL-a o preuzimanju ruskog udela biće doneta na sednici Odbora direktora u ponedeljak, dok iz Vlade Srbije najavljuju iznošenje zvaničnog stava do kraja dana.

Nafta brent porasla 0,3% na 105,6 dolara, dizel na Mediteranu od 737 do 755 dolara po toni

Maloprodajne cene goriva u Srbiji ostaju nepromenjene, tako da će dizel koštati 223 dinara (1,9 evra) po litru, a bezolovni benzin BMB95 191 dinar (1,63 evra), prema odluci nadležnih organa. Ova odluka dolazi nakon što je cena fjučersa brenta na svetskim berzama tokom nedelje rasla sa 101 na 109 dolara, ali je prosečna nedeljna cena povećana samo 0,3%, na 105,6 dolara za barel.

Na Mediteranu se cena niskosumpornog dizela (ULSD, CIF Med Genoa/Lavera) kretala između 737 i 755 dolara po toni, što predstavlja blagi rast od 5 do 15 dolara po toni ili stagnaciju u odnosu na prethodni period. Cena premijum bezolovnog benzina bila je u rasponu od 710 do 730 dolara po toni, beležeći blagi nedeljni pad.

Odluka o zadržavanju cena goriva na domaćim pumpama sledi trend sa Mediterana, ali za razliku od okruženja, u Srbiji nije došlo do pojeftinjenja. U Hrvatskoj je dizel pojeftinio i ta cena ostaje do sledećeg utorka, dok je u Crnoj Gori dizel snižen na 1,67 evra, a benzin na 1,6 evra po litru.

Cena benzina u Srbiji nije menjana šest nedelja, dok je za dizel ovo prva stagnacija posle šesnaest uzastopnih nedelja poskupljenja. Još uvek nije izvesno koliko će iznositi akciza na derivate, jer su privremene mere smanjenja bile ograničene do 15. maja. Prema poslednjoj važećoj uredbi, akciza je iznosila 54 dinara po litru benzina i 55,53 dinara po litru dizela, dok je puna akciza određena na 72 dinara za benzin i 74 dinara za dizel.

Uredba o ograničenju cena goriva, doneta sredinom februara 2022. i produžena do 23. juna 2026, predviđa da se maloprodajna cena formira na osnovu prosečne veleprodajne cene u Srbiji, uz dodatak marže i PDV-a. Pri formiranju veleprodajne cene koristi se prosek kotacija sa Mediteranskog tržišta (PLATTS CIF Mediteran, luka Đenova/Lavera), a ne fabrička cena domaće rafinerije koja ne radi već dva meseca zbog prekida dotoka nafte.

Vlada Srbije poslednjih meseci primenjuje i vanredne mere za stabilnost tržišta, uključujući puštanje nafte i dizela iz Robnih rezervi. Maloprodajni trgovci dužni su da primene nove cene odmah po objavi Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.