Cena sirove nafte porasla 2,48 odsto na 114,883 dolara, dok evro slabi na 1,15316 dolara u odnosu na dolar

Na međunarodnim tržištima energenata, cena nafte Brent porasla je na 111,287 dolara po barelu, uz rast od 1,38 odsto, dok je sirova nafta dostigla 114,883 dolara uz povećanje od 2,48 odsto, pokazuju podaci sa berzi. Ovaj skok cena dolazi nakon što je američki predsednik Donald Tramp zapretio Iranu da će Sjedinjene Američke Države uništiti svaki most i elektranu u toj zemlji u roku od četiri sata, ukoliko do srede u tri ujutru po srednjoevropskom vremenu ne bude omogućen transport kroz Ormuski moreuz, ključni prolaz za izvoz energenata iz Persijskog zaliva.

Evropska tržišta, koja su se vratila u rad nakon četvorodnevne pauze zbog Uskrsa po gregorijanskom kalendaru, pretežno beleže pad berzanskih indeksa. Indeks Frankfurtske berze DAX smanjen je za 0,22 odsto na 23.113,45 poena, britanski FTSE 100 pao je za 0,27 odsto na 10.410,95 poena, dok je MOEX indeks u Moskvi oslabio za 0,12 odsto na 2.781,35 poena. Jedini izuzetak je francuski CAC 40, koji je porastao za 0,32 odsto i sada iznosi 7.987,64 poena.

Na valutnom tržištu, evro je blago oslabio prema američkom dolaru za 0,01 odsto, i sada vredi 1,15316 dolara. Cena zlata na međunarodnom tržištu pala je na 4.638,24 dolara za trojsku uncu, dok je pšenica na 5,9003 dolara za bušel, pri čemu jedan bušel iznosi 27,216 kilograma.

Investitori prate i podatke o proizvodnji PMI za Veliku Britaniju i evrozonu za mart, tražeći nove pokazatelje uticaja rata na Bliskom istoku na evropsku privredu.

Na američkom tržištu, berzanski indeksi su na zatvaranju ponedeljka zabeležili rast: Dow Jones porastao je za 0,36 odsto na 46.669,88 poena, S&P 500 za 0,44 odsto na 6.611,83 poena, dok je Nasdaq ojačao za 0,54 odsto i dostigao 21.996,34 poena.

Australijska kompanija obezbedila kreditnu liniju od 10 milijardi dolara za projekte u oblasti veštačke inteligencije

Australijska kompanija Firmus Technologies osigurala je 505 miliona dolara u novoj investicionoj rundi koju je predvodio Coatue, čime je ukupna procenjena vrednost firme dostigla 5,5 milijardi dolara. U finansiranju je učestvovala i Nvidia, u okviru globalne strategije ulaganja u infrastrukturu za veštačku inteligenciju.

Prema navodima kompanije, prikupljeni kapital biće usmeren na razvoj i implementaciju AI rešenja zasnovanih na najnovijim tehnologijama Nvidije, uključujući sistem Vera Rubin DSX, na projektima u Australiji i Singapuru. Time je ukupan iznos sredstava koje je Firmus prikupio tokom poslednjih šest meseci porastao na 1,35 milijardi dolara.

Firmus paralelno razvija data centar Southgate u Tasmaniji, koji će koristiti obnovljive izvore energije. Planirano je da nakon prve dve faze izgradnje ovaj kompleks koristi oko 36.000 Nvidijinih akceleratorskih čipova.

Pored kapitalnih ulaganja, kompanija je obezbedila i kreditnu liniju od 10 milijardi dolara, koju podržavaju fondovi povezani sa Blackstone-om. Ova kreditna linija predstavlja jedan od najvećih privatnih dugova u Australiji i namenjena je daljem razvoju projekta Southgate i širenju AI infrastrukture.

Očekuje se da će Southgate do 2028. godine dostići kapacitet od 1,6 gigavata data centara, dok bi paralelno trebalo da podstakne razvoj dodatnih 5,1 gigavata projekata obnovljive energije.

Kompanija planira primenu Nvidijine platforme „Vera Rubin DSX“, koja integriše centralne i grafičke procesore u jedinstvene sisteme optimizovane za veštačku inteligenciju. Ovaj pristup omogućava Nvidiji prelazak sa prodaje pojedinačnih komponenti na isporuku kompletnih AI infrastrukturnih rešenja.

Istovremeno, strategija Firmusa i Nvidije podržava koncept „suverene veštačke inteligencije“, koji promoviše razvoj lokalnih data centara radi zadržavanja kontrole nad podacima država i kompanija.

Kina najavljuje izgradnju baza na južnom polu Meseca, dok NASA ulaže u stalno prisustvo i istraživanje resursa

Sjedinjene Američke Države najavile su planove da do 2028. godine ponovo pošalju ljude na Mesec, što je dve godine pre najavljenih kineskih misija, prema objavljenim ekonomskim analizama. Ključni motivi uključuju istraživanje resursa kao što su voda i helijum-3, čija cena iznosi oko 9 miliona dolara po funti (454 grama), kao i mogućnost izgradnje trajnih baza i infrastrukture na površini Meseca.

NASA je identifikovala potencijalna mesta za sletanje na polovima Meseca, gde se u kraterima nalaze rezerve vode u obliku leda. Ovi resursi su od strateškog značaja, jer voda može biti razložena na vodonik i kiseonik, omogućavajući proizvodnju raketnog goriva i obezbeđivanje vazduha za disanje. Planovi NASA-e predviđaju faznu izgradnju: od redovnih poseta, preko razvoja trajne infrastrukture i komunikacionih sistema, do eventualnih nuklearnih elektrana za napajanje baza.

Kina, sa druge strane, najavljuje izgradnju baza oko južnog pola Meseca, ciljajući na iste resurse i strateške lokacije. Naučnici ukazuju da voda i hemikalije u zasenčenim oblastima mogu pružiti dragocene podatke o udarima kometa i asteroida, kao i o istoriji Sunčevog sistema staroj 4,5 milijardi godina. Uzorci izbušeni sa dna kratera mogli bi imati sličnu vrednost kao ledena jezgra iz Grenlanda i Antarktika za proučavanje klime na Zemlji.

Posebnu ekonomsku vrednost ima helijum-3, retka izotopna varijanta helijuma sa jednim neutronom u jezgru, koji se može iskopavati iz mesečevog tla. Na Zemlji je njegova cena 9 miliona dolara po funti, dok su rezerve ograničene na raspadnuti tricijum iz nuklearnog oružja. Sunčev vetar obogaćuje površinu Meseca helijumom-3, a minerali bogati titanijumom na bližoj strani Meseca smatraju se najpogodnijim za eksploataciju. Iako su koncentracije helijuma-3 na Mesecu niske, ipak su znatno veće nego na Zemlji, čije magnetno polje sprečava akumulaciju ovog izotopa.

U dugoročnim planovima, helijum-3 je potencijalno idealno gorivo za buduće fuzione elektrane, dok je neposredna primena moguća u ultra-hladnim rashladnim sistemima za kvantne računare. Animacije i 3D modeli pokazuju veće koncentracije helijuma-3 na bližoj strani Meseca, što dodatno podstiče interes velikih svetskih sila za ovu lokaciju.

Pored resursa, Mesec nudi i izuzetne uslove za radio-astronomiju. Teleskop postavljen u krateru na daljoj strani Meseca mogao bi da registruje radio-talase iz najranijih faza svemira, koje na Zemlji ometaju radio signali i jonosfera. Lokacija blizu ekvatora na dalekoj strani Meseca smatra se idealnom za ovakva istraživanja, a roveri bi mogli da rasporede mrežastu antenu i prijemnik unutar kratera.

Trka između Sjedinjenih Država i Kine za osvajanje Meseca tako prerasta iz simboličkog u strateško-ekonomsko nadmetanje, sa jasnim fokusom na resurse, energetiku i naučna istraživanja.