Data centri u Severnoj Americi potrošili gotovo 1.000 milijardi litara vode tokom 2025. godine, što odgovara godišnjoj potrošnji grada veličine Njujorka

Američke tehnološke kompanije Amazon, Microsoft i Google zaustavile su izgradnju data centara vrednih više milijardi dolara nakon što su se suočile sa otporom lokalnih zajednica i povećanim pritiskom investitora zbog ekološkog uticaja svojih projekata. Više od deset investitora zahteva od ovih kompanija detaljnije izveštavanje o potrošnji vode i merama za očuvanje resursa, posebno u svetlu sve većih potreba za računarskom snagom.

Investiciona kompanija Trillium Asset Management podnela je zahtev kompaniji Alphabet za objašnjenje kako planira da postigne klimatske ciljeve, budući da su emisije porasle za više od 50 procenata umesto da opadaju. Slični zahtevi dolaze i od drugih investitora, uključujući razgovore sa kompanijom Nvidia o tome da razvoj veštačke inteligencije ne ugrozi klimatske ciljeve na duži rok.

Poseban akcenat stavljen je na potrošnju vode, jer su data centri u Severnoj Americi tokom 2025. godine potrošili gotovo 1.000 milijardi litara vode, što je jednako godišnjoj potrošnji grada veličine Njujorka. Kompanije Meta, Google, Amazon i Microsoft uvode efikasnije sisteme hlađenja sa manjom potrošnjom vode, ali podaci o stvarnoj potrošnji nisu ujednačeni niti dovoljno transparentni. Na primer, Meta objavljuje podatke samo za objekte koje poseduje, dok podaci za iznajmljene ili nove lokacije nisu uključeni, pa je ukupna potrošnja vode značajno porasla poslednjih godina.

Google objavljuje podatke o potrošnji vode za objekte koje poseduje i iznajmljuje, ali ne i za objekte pod upravom trećih strana, dok Amazon i Microsoft navode ukupne brojke bez detaljne razrade po lokacijama. Investitori smatraju da su podaci na nivou pojedinačnih lokacija ključni za procenu rizika i uticaja na lokalne zajednice, kao i za praćenje napora kompanija da nadoknade potrošene resurse.

Kompanije naglašavaju posvećenost većoj transparentnosti i održivosti kroz ulaganja u efikasnost i smanjenje uticaja na okolinu. Istovremeno, industrijska udruženja ističu da je unapređenje komunikacije sa lokalnim zajednicama postalo prioritet, kako bi se osiguralo da ovi projekti ne ugroze resurse stanovnika niti povećaju njihove troškove.

Cene američke nafte West Texas Intermediate za maj skočile 0,7 odsto na više od 112 dolara po barelu, dok je Brent dostigao 109 dolara

S&P 500 indeks zabeležio je rast od 0,4 odsto u ponedeljak, dok je Nasdaq Composite porastao 0,5 odsto, a Dow Jones Industrial Average dobio 137 poena, odnosno 0,3 odsto. Ovi pomaci na berzi dogodili su se u vreme kada se na tržištu pojavila nada da bi rat između Sjedinjenih Američkih Država i Irana mogao uskoro da bude okončan.

Prema izveštajima, SAD, Iran i grupa regionalnih posrednika razmatraju mogućnost 45-dnevnog primirja koje bi moglo da dovede do trajnog rešenja sukoba, iako su šanse za postizanje delimičnog sporazuma pre utorka male. Ovo primirje je samo jedna od više opcija koje se razmatraju. Izvor blizak pregovorima naveo je da je Pakistan sastavio okvirni plan za prekid neprijateljstava, koji bi, ukoliko bude usvojen, omogućio trenutno primirje i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza.

Na tržištu energenata, američka nafta West Texas Intermediate za maj mesec poskupela je 0,7 odsto na više od 112 dolara po barelu, dok je međunarodna referentna nafta Brent porasla 0,6 odsto i premašila cenu od 109 dolara po barelu. Berzanski indeks volatilnosti CBOE Volatility Index (VIX) ostao je povišen i poslednji put iznosio je iznad 24, usled izjava predsednika SAD Donalda Trampa, koji je ponovio da će SAD preduzeti mere protiv iranske energetske infrastrukture ukoliko Ormuski moreuz ne bude otvoren do utorka uveče po istočnom vremenu.

Tramp je tom prilikom izjavio: “Šta bih želeo da uradim? Da uzmem naftu, jer je tu za uzimanje. Nažalost, američki narod bi želeo da se vratimo kući.” Ove izjave i dalji razvoj događaja nastavili su da utiču na volatilnost cena nafte i stanje na svetskim berzama.

Kod šer ugovor omogućava direktne letove između Bakua i Beograda, prodaja karata počinje 15. aprila

Azerbejdžan erlajns (AZAL), deo AZCON Holdinga, potpisao je kod šer ugovor sa nacionalnom avio-kompanijom Er Srbija, čime je uspostavljena nova saradnja između dve zemlje. Prvi inauguracioni let u okviru ovog partnerstva planiran je za 3. maj, dok će se letovi na relaciji Baku–Beograd–Baku izvoditi dva puta nedeljno prema redu letenja Er Srbije.

Prodaja karata za ove letove počinje 15. aprila na zvaničnom veb-sajtu, preko mobilne aplikacije, kao i u poslovnicama i ovlašćenim agencijama obe kompanije. U okviru kod šer partnerstva, AZAL će svoj marketinški kod postaviti na letove kojima upravlja Er Srbija, čime putnici dobijaju jednostavniju rezervaciju i veću fleksibilnost pri putovanju između Bakua i Beograda.

Ova saradnja predstavlja značajnu prekretnicu u naporima dve nacionalne avio-kompanije da unaprede međunarodnu povezanost kroz čvrsta i obostrano korisna partnerstva. Novi aranžman putnicima omogućava veći izbor destinacija, besprekorno putovanje i jačanje bilateralnih odnosa u oblasti turizma, poslovanja i kulturne razmene između Azerbejdžana i Srbije.

“Zahvaljujući ovoj saradnji, koordinacija usluga i mogućnost kupovine karata preko prodajnih kanala AZAL-a stvoriće prednosti za putnike, koji će moći da uživaju u udobnom i neometanom putovanju između Bakua i Beograda. AZAL nastavlja aktivno da razvija svoju mrežu destinacija i strateška partnerstva, jačajući svoju poziciju kao ključne veze između Istoka i Zapada”, izjavio je Džamil Manizade, glavni komercijalni direktor Azerbejdžan erlajnsa.

Boško Rupić, direktor za komercijalu i strategiju u Er Srbiji, istakao je značaj ovog kod šer partnerstva za unapređenje povezivanja Srbije i Azerbejdžana: “Usaglašavanjem naših mreža i stručnosti stvaramo nove mogućnosti za turistička i poslovna putovanja, istovremeno dodatno jačajući veze između naših dveju zemalja.”