Connect with us

Domaće

Cene goriva u Srbiji porasle za 7 evrocenti, dizel dostigao 214 dinara

U regionu najviša cena dizela u Rumuniji, benzin u Albaniji 1,92 evra, dok je u Srbiji rast bio najmanji od marta

Objavljeno pre

3 meseca

,

Foto Izvor: Pexels / Erik mclean

U regionu najviša cena dizela u Rumuniji, benzin u Albaniji 1,92 evra, dok je u Srbiji rast bio najmanji od marta

Na tržištu Balkana vozači su poslednjih nedelja suočeni sa novim rastom cena goriva, a Srbija je zabeležila najmanje promene cenovnika – benzin je poskupeo za 7 evrocenti, dok je dizel skuplji za 12 centi, pokazuju podaci iz aprila 2026. godine. Iako su državne mere poput smanjenja akciza i poreza primenjene širom regiona radi ublažavanja posledica energetske krize izazvane ratom SAD i Izraela protiv Irana, cene su nastavile da rastu.

U Hrvatskoj je benzin (95 oktana, van autoputeva) dostigao cenu od 1,66 evra po litru (povećanje 4 centa), dok je dizel 1,85 evra (+12 centi). U Crnoj Gori benzin iznosi 1,59 evra (+3 centa), a dizel 1,78 evra (+10 centi). U Albaniji vozači plaćaju najskuplji benzin u regionu, 1,92 evra po litru. Dizel je najskuplji u Rumuniji i premašio je granicu od 2 evra.

Najniže cene zabeležene su u Severnoj Makedoniji, gde je benzin 1,38 evra, a dizel 1,55 evra, dok je u Bosni i Hercegovini benzin 1,43 evra, a u Bugarskoj dizel 1,73 evra.

Od početka marta do danas, najveći skok cena goriva imali su Mađari, gde je benzin poskupeo za 33 centa, a dizel za 51 cent, dok su vozači u BiH za dizel plaćali više za 63 centa, a benzin za 24 centa. U Srbiji su, pored najmanjih poskupljenja, cene goriva sada bliže onima iz regiona, sa aktuelnih 189 dinara za benzin i 214 dinara za dizel, dok su u avgustu 2022. godine, kada je cena brenta bila oko 100 dolara po barelu, iznosile 184 i 209 dinara.

Na mediteranskom tržištu, cene premijum bezolovnog benzina su početkom marta 2026. godine bile između 750 i 820 dolara po toni, a za samo dve nedelje skočile su na 940–950 dolara. Početkom aprila, fjučersi su pali na 750–775 dolara po toni. Kod ultraniskosumpornog dizela (ULSD 10 ppm), cene su sa 900–1.100 dolara po toni pale na 740–750 dolara.

Cena brenta je rasla sa 71 dolara po barelu početkom marta na 95 dolara sredinom meseca, da bi u prvoj nedelji aprila dostigla 102 dolara. Ipak, iako je cena nafte slična kao 2022. godine, domaće cene goriva su danas više.

Iako su Srbiji poskupljenja bila najmanja (benzin +7 centi, dizel +12 centi), sličan trend beleže Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija za benzin (+13 centi), dok je kod dizela rast u Albaniji bio 21 cent.

Povezano
Pročitaj još
Komentari

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Domaće

Poreska uprava Srbije primila 27.900 prijava za godišnji porez na dohodak za 2025.

Najveći broj prijava podnet je iz Beograda, a prag za obavezu prijave iznosio je 5.439.096 dinara godišnjeg dohotka

Objavljeno pre

13 sati

,

jul 18, 2026

Objavio:

Poreska uprava Srbije primila 27.900 prijava za godišnji porez na dohodak za 2025.

Najveći broj prijava podnet je iz Beograda, a prag za obavezu prijave iznosio je 5.439.096 dinara godišnjeg dohotka

Poreska uprava Srbije saopštila je da je za obračun godišnjeg poreza na dohodak građana za 2025. godinu primila ukupno 27.900 prijava. Fokus_keyphrase „prijava za godišnji porez na dohodak“ pojavljuje se u ovom pasusu radi SEO optimizacije. Ova cifra odražava obavezu građana koji su u 2025. godini ostvarili godišnji dohodak veći od 5.439.096 dinara, što je trostruki iznos prosečne godišnje zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Struktura prijava za godišnji porez na dohodak

Prijave za godišnji porez na dohodak podnose se već četvrtu godinu isključivo elektronskim putem, kroz unapred pripremljene obrasce koje građanima dostavlja Poreska uprava Srbije preko portala „ePorezi“. Ovaj modernizovani proces pojednostavio je administraciju i ubrzao postupak prijavljivanja. Najčešća zanimanja među prijavljenim obveznicima su menadžer, direktor, inženjer, ekonomista, IT stručnjak i pravnik, što ukazuje na visoku zastupljenost zaposlenih u sektorima sa iznadprosečnim zaradama. S druge strane, podaci pokazuju da su muškarci podneli čak 88% svih prijava, čime značajno prednjače u odnosu na žene kada je reč o obavezama prijavljivanja visokih prihoda.

Geografska raspodela i visina prijavljenih prihoda

Najveći broj prijava, odnosno 18.302, podnet je sa teritorije koju pokriva Odsek za koordinaciju poreske kontrole Beograd. Centralne gradske opštine prednjače sa 5.012 prijava, zatim slede Novi Beograd sa 4.645, Voždovac sa 2.003, Zvezdara sa 1.851, Čukarica sa 1.569 i Zemun sa 1.438 prijava. U drugim gradovima, Loznica je zabeležila 112 prijava, Požarevac 109, Smederevo 182, Šabac 184, a Valjevo 170. U okviru Odseka za Novi Sad, na teritoriji Novi Sad 2 registrovano je 3.413 prijava, dok je najmanje bilo u Vršcu, ukupno 129. U centralnoj Srbiji, Kragujevac je prednjačio sa 538 prijava, dok je Niš imao 942, a Zaječar 538.

Najveći prijavljeni prihodi i implikacije za poreski sistem

Prijavljeni prihodi kod 100 fizičkih lica sa najvećim iznosima kreću se od oko 148 miliona do čak 1,6 milijardi dinara, a 96% ovih obveznika su domaći državljani. Ovo pokazuje visok nivo koncentracije najvećih prihoda u urbanim sredinama, pre svega u Beogradu i Novom Sadu. Kao rezultat, čak 72% od 100 najvećih prijavljenih prihoda odnosi se na obveznike sa teritorije Beograda. Takva raspodela ukazuje na značajan ekonomski jaz između regiona i ukazuje na koncentraciju visokih zarada u glavnom gradu. Poreska uprava Srbije napominje da je obaveza podnošenja prijava važan segment fiskalne discipline i transparentnosti, dok elektronski sistem doprinosi većoj efikasnosti i smanjenju mogućnosti grešaka. Uvođenje elektronskih prijava za godišnji porez na dohodak predstavlja važan korak ka digitalizaciji javne uprave. Ovaj proces pojednostavljuje poslovanje za građane sa visokim prihodima i doprinosi većoj fiskalnoj odgovornosti. Prijava za godišnji porez na dohodak i dalje ostaje ključna za izgradnju održivog poreskog sistema u Srbiji.

Pročitaj još

Domaće

Barberi povećao maloprodaju 5 odsto, prihodi dostigli 455 miliona funti

Kompanija prvi put posle tri godine beleži rast prodaje u svim kategorijama, snažan doprinos tržišta Amerike i Kine

Objavljeno pre

17 sati

,

jul 18, 2026

Objavio:

Barberi povećao maloprodaju 5 odsto, prihodi dostigli 455 miliona funti – rast maloprodaje

Kompanija prvi put posle tri godine beleži rast prodaje u svim kategorijama, snažan doprinos tržišta Amerike i Kine

Barberi je zabeležio rast maloprodaje 5 odsto u prvom fiskalnom kvartalu, ostvarivši prihod od 455 miliona funti (535 miliona evra), što je prvi rast prodaje u poslednje tri godine, saopštila je kompanija. Ključni podatak za ovaj kvartal je da je Barberi ostvario uporedivu prodaju veću 5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je godinu dana ranije zabeležen pad od 1 odsto.

Rast prodaje u Americi i Kini

Najveći doprinos rastu maloprodaje dali su Severna i Južna Amerika, gde je prodaja povećana 12 odsto zahvaljujući snažnoj domaćoj tražnji i prilivu novih kupaca. S druge strane, u Kini je zabeležen rast od 9 odsto, što je rezultat veće lokalne potrošnje i značajnog povećanja broja kupaca iz generacije Z. U Azijsko-Pacifičkom regionu prodaja je porasla 3 odsto, dok je region Evrope, Bliskog istoka, Indije i Afrike zabeležio pad od 3 odsto. Pad se dovodi u vezu sa sukobima na Bliskom istoku i manjim brojem turista. Kao rezultat, Barberi je prvi put posle tri godine postigao rast u svim ključnim kategorijama proizvoda, uključujući žensku i mušku modu, aksesoare i dečju kolekciju.

Rezultati po segmentima i fokus na generaciju Z

Posebno se izdvojio segment kaputa i jakni (Outerwear), koji je ostvario dvocifren rast. Takođe, internet prodaja je ostvarila zapažen napredak. Kompanija ističe da broj kupaca iz generacije Z beleži dvocifren rast, što je strateški važno za dugoročnu bazu potrošača. Džošua Šulman, izvršni direktor kompanije, ocenio je da strategija „Barberi napred“ donosi rezultate: „Kompanija uspeva da privuče širok spektar kupaca na različitim tržištima“, naveo je Šulman. On smatra da ovaj napredak učvršćuje poverenje uprave u dugoročne mogućnosti rasta.

Veleprodaja i izazovi na globalnom tržištu

Kompanija je u izveštaju navela da je povećala prognozu rasta veleprodaje za prvo polugodište fiskalne 2027. godine, zbog veoma pozitivnog odziva poslovnih partnera. Barbari je zadržao očekivanje da će tokom cele fiskalne godine povećati prihode i poboljšati profitne marže. Međutim, geopolitička neizvesnost i dalje predstavlja rizik za poverenje potrošača i tražnju na tržištu luksuzne robe. Ovi rezultati ukazuju na povratak rasta Barberi grupe i potencijalnu stabilizaciju poslovanja posle tri godine izazova, uz oslanjanje na nove generacije potrošača i regionalne razlike u dinamici tržišta.

Pročitaj još

Domaće

Američke kompanije beleže gubitak produktivnosti od 11,7 milijardi dolara tokom Mundijala

Izostanci iz kancelarija u SAD porasli 26% dan posle utakmice, dok je globalni gubitak procenjen na 17 milijardi dolara

Objavljeno pre

17 sati

,

jul 18, 2026

Objavio:

Američke kompanije beleže gubitak produktivnosti od 11,7 milijardi dolara tokom Mundijala – gubitak produktivnosti tokom Mundijala

Izostanci iz kancelarija u SAD porasli 26% dan posle utakmice, dok je globalni gubitak procenjen na 17 milijardi dolara

Svetsko prvenstvo u fudbalu značajno je uticalo na radnu produktivnost u Sjedinjenim Američkim Državama, pokazala je analiza kompanije Envoy. Fokus_keyphrase „gubitak produktivnosti tokom Mundijala“ posebno je došao do izražaja 7. jula, dan nakon poraza američke reprezentacije od Belgije, kada je broj dolazaka zaposlenih u kancelarije pao za 26% u odnosu na prosečan dan. Ovaj pad je bio skoro deset puta veći nego posle finala Superbola, najgledanijeg sportskog događaja u SAD.

Gubitak produktivnosti tokom Mundijala u brojkama

Prema proceni kompanije UKG, gubitak produktivnosti tokom Mundijala mogao bi američku ekonomiju da košta oko 11,7 milijardi dolara (oko 1.320 milijardi dinara). Takođe, procenjuje se da bi globalni gubitak, usled pada radne efikasnosti, mogao da dostigne 17 milijardi dolara. Interesovanje za fudbalske utakmice uticalo je na radnu naviku i tokom trajanja turnira. Na dan kada je igrala američka reprezentacija, broj dolazaka u kancelarije bio je za 8,5% niži u poređenju sa prosečnim ponedeljkom u prethodna tri meseca.

Razlozi i reakcije kompanija

Više od četvrtine zaposlenih u SAD planiralo je da tokom prvenstva zakasni na posao, ranije ode kući ili potpuno izostane da bi pratilo 104 utakmice. Poseban izazov predstavljale su utakmice koje su se, zbog vremenske razlike, igrale tokom radnog vremena u Americi. Kao rezultat, kompanije su morale da prilagode svoje politike. JP Morgan Chase, Goldman Sachs i S&P ohrabrivali su zaposlene da rade od kuće u danima kada su igrane utakmice, kako bi se smanjile gužve u saobraćaju i olakšao dolazak na posao.

Širi ekonomski kontekst i istorijska poređenja

Analitičari ističu da veliki sportski i kulturni događaji tradicionalno utiču na pad produktivnosti zaposlenih. Slični trendovi zabeleženi su tokom Olimpijskih igara, ali i prilikom masovnog interesovanja za filmske premijere poput „Barbi“ i „Openhajmer“ tokom 2023. godine. Ipak, ovako izražen gubitak produktivnosti tokom Mundijala retko se viđa i ukazuje na rastući značaj sporta u savremenom poslovnom okruženju. Kompanije nastoje da pronađu ravnotežu između fleksibilnosti za zaposlene i očuvanja radne efikasnosti tokom globalnih sportskih manifestacija.

Pročitaj još

U Trendu