Zvaničnici SAD navode da je vojna pomoć Ukrajini uticala na zalihe, dok ukrajinske vlasti predlažu zajedničku proizvodnju dronova

Bela kuća zatražila je od Kongresa dodatnih 200 milijardi dolara za finansiranje vojnih operacija u Iranu, navodeći kao jedan od razloga smanjenje zaliha američkog naoružanja usled prethodne pomoći Ukrajini. Predsednik Donald Tramp izjavio je 21. marta da su isporuke oružja Ukrajini tokom aktuelnog sukoba sa Rusijom uticale na količine američkih vojnih zaliha.

“Svet je vrlo nestabilan. Želimo da imamo velike količine municije, što trenutno imamo, ali je deo toga smanjen zbog pomoći Ukrajini”, izjavio je Tramp. On je tokom svog drugog predsedničkog mandata više puta kritikovao prethodnu administraciju, navodeći da je američka vojna industrija suočena sa teškoćama u brzom obnavljanju zaliha nakon isporuka Ukrajini.

Prošlog leta, nakon revizije stanja oružja, Sjedinjene Države su privremeno pauzirale određene vojne isporuke Ukrajini. Kasnije su te isporuke nastavljene, ali uz program u kojem su troškove u većoj meri preuzele članice NATO saveza. Ova pauza ukazala je na zabrinutost u Beloj kući da podrška Ukrajini može predstavljati izazov u održavanju američkih vojnih kapaciteta za eventualne buduće sukobe.

U novoj fazi, kako se vojna sredstva SAD preusmeravaju zbog sukoba u Iranu, ukrajinski zvaničnici predlažu saradnju na zajedničkoj proizvodnji vojne opreme. U subotu su predstavnici ukrajinske vlade održali sastanak sa predstavnicima administracije predsednika Trampa, na kojem se razgovaralo o mogućnosti koprodukcije bespilotnih letelica i sistema za presretanje dronova.

Prema izvorima iz Kijeva, ova inicijativa ima za cilj da pomogne obnovi američkih zaliha presretačkih projektila, koji se sada koriste i u sukobu na Bliskom istoku. Ukrajinski zvaničnici smatraju da bi ovakva saradnja mogla doneti koristi za obe strane, s obzirom na iskustvo ukrajinskih kompanija u razvoju bespilotnih sistema tokom rata sa Rusijom.

Trenutni razgovori o koprodukciji vojnih sistema deo su šireg trenda u kojem se Ukrajina nastoji pozicionirati kao partner u proizvodnji i inovacijama naoružanja, kako bi nadomestila deo podrške koja je ranije dolazila iz SAD. Zvaničnici iz Vašingtona nisu izneli dodatne detalje o toku razgovora, ali ukrajinska strana navodi da je cilj povećanje kapaciteta za zajedničku proizvodnju.

Sukob u Ukrajini traje od februara 2022. godine, kada su ruske snage pokrenule opsežnu ofanzivu. Od tada, SAD i saveznici su pružili značajnu vojnu pomoć Kijevu, dok se istovremeno beleži povećana potrošnja resursa zbog sukoba na Bliskom istoku. Nezavisni izvori ne mogu potvrditi sve detalje o količinama naoružanja i dogovorima, a razgovori između SAD i Ukrajine se nastavljaju.

Ministarstvo odbrane vodi istragu, vojne jedinice na terenu, uzrok nesreće i dalje nepoznat

Vojni transportni avion tipa „Herkules“ kolumbijskog ratnog vazduhoplovstva srušio se nedaleko od Puerto Leguizama, u departmanu Putumajo na jugozapadu Kolumbije, ubrzo nakon poletanja. Prema zvaničnoj izjavi ministra odbrane Pedra Sančeza, u avionu je navodno bilo oko 110 vojnika, ali tačan broj putnika i žrtava još nije potvrđen.

Nesreća se dogodila u ruralnom području, a vojne jedinice su brzo stigle na mesto pada letelice. Ministar Sančez je naveo da su odmah aktivirani svi protokoli za pomoć žrtvama i njihovim porodicama, a pokrenuta je i zvanična istraga o uzrocima incidenta.

“Tačan broj žrtava još uvek nije precizno utvrđen, a uzroci pada aviona su predmet detaljne analize”, izjavio je ministar Sančez. On je izrazio saučešće porodicama stradalih i apelovao na javnost da izbegava spekulacije iz poštovanja prema pogođenima.

Prema dostupnim informacijama, u avionu su se nalazila dva vojna pelotona. Spasilačke i hitne službe nalaze se na terenu, a istraga o okolnostima nesreće je u toku.

Zvaničnici potvrdili postavljanje statue pored zgrade izvršne vlasti u Vašingtonu, vlasnik je ustupio skulpturu na pozajmicu federalnim institucijama

Na prostoru pored zgrade Izvravne kancelarije Ajzenhauer u neposrednoj blizini Bele kuće u Vašingtonu, 22. marta 2026. godine postavljena je statua Kristofora Kolumba, potvrđeno je iz zvaničnih izvora. Ovaj potez deo je nastojanja aktuelne administracije da održi sećanje na ličnost Kolumba, čije nasleđe se poslednjih godina sve češće preispituje u javnosti.

Nova statua je replika skulpture koja je 2020. godine tokom protesta širom Sjedinjenih Američkih Država uklonjena iz Baltimora i potom bačena u unutrašnju luku tog grada. Postavljanje statue je zvanično najavljeno putem društvenih mreža, sa navodima iz Bele kuće da administracija želi da Kolumbu obezbedi trajno mesto u američkoj istoriji.

Prema izjavi Džona Pice, predsednika udruženja Italian American Organizations United koje je vlasnik skulpture, statua je ustupljena federalnim vlastima na pozajmicu. “Zadovoljni smo što je našla mesto gde može mirno da stoji i bude zaštićena”, naveo je Pica u saopštenju.

Autor ove replike je vajar Vil Hemzli iz Merilenda, a statua je uglavnom izrađena od mermera. Prethodna verzija iste skulpture uklonjena je iz Baltimora 4. jula 2020. godine, nakon što su protesti zbog smrti Džordža Flojda doveli do preispitivanja simbola povezivanih sa kolonijalnom prošlošću i osvajanjem američkog kontinenta.

Administracija predsednika Trampa podržava tradicionalni pogled na Kolumba, ističući njegovu ulogu u dolasku evropskih doseljenika u Ameriku i formiranju savremenog društvenog i političkog poretka. Istovremeno, pojedini društveni akteri i istoričari u SAD navode da se Kolumbo smatra simbolom evropskog osvajanja i posledica po starosedelačke narode Amerike.

Statua je postavljena uz prisustvo predstavnika vlasti i vlasnika, a šira javnost obaveštena je putem zvaničnih saopštenja. U trenutku objavljivanja vesti nisu najavljeni dodatni događaji ili komemoracije vezane za postavljanje skulpture.

Ovaj događaj deo je šireg društvenog dijaloga o interpretaciji istorijskih ličnosti u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i o ulozi spomenika u javnom prostoru. Nije bilo izveštaja o incidentima tokom postavljanja statue.