Pogrešan izbor doručka može uzrokovati umor, pad energije i dugoročno uticati na zdravlje žena

Izbor doručka ima ključnu ulogu za svakodnevnu energiju, koncentraciju i celokupno zdravlje, upozoravaju nutricionisti širom Srbije. Klinički dijetetičar Laura Isakson ističe da način na koji započnete dan određuje kako ćete se osećati tokom jutra i utiče na metabolizam na duže staze. Najčešća greška kod žena je konzumiranje doručka bogatog šećerom, kao što su krofne, slatka peciva ili zaslađene žitarice. Dijetetičarka Loren Tvig objašnjava da ovakvi obroci izazivaju nagli skok šećera u krvi, što daje kratkotrajan nalet energije, a zatim sledi brz pad. ‘Kada doručak sadrži visok nivo šećera, bez dovoljno proteina i vlakana, telo ga brzo apsorbuje, što često rezultira umorom, nervozom i željom za još slatkih namirnica već sredinom jutra’, naglašava Tvig.

Ovakav način ishrane ne utiče samo na dnevni nivo energije. Prema rečima Laure Isakson, ponavljani skokovi šećera mogu ‘doprineti razvoju insulinske rezistencije, povećanju telesne težine i povećanom riziku za dijabetes tipa 2’. Zbog toga je posebna pažnja na kvalitet doručka važna, posebno za žene koje žele da smanje telesnu težinu ili se bore sa umorom.

Osim slatkog doručka, i pržena, masna hrana kao i proizvodi od belog brašna predstavljaju problem jer usporavaju varenje i izazivaju osećaj tromosti. Prerađeno meso, često prisutno na trpezama, donosi višak soli i loših masti, što može dugoročno nepovoljno uticati na zdravlje srca. Takođe, kafa na prazan stomak može pogoršati osećaj nervoze i nelagodnosti.

Posebnu pažnju treba posvetiti ženama sa problemima insulina, kao i deci i adolescentima. Pedijatar Markita Lajons-Smit ističe: ‘Deca i tinejdžeri ne bi trebalo da unose više od 25 grama dodatog šećera dnevno, jer višak povećava rizik od gojaznosti i metaboličkih poremećaja.’

Stručnjaci preporučuju doručke bogate proteinima, vlaknima i zdravim mastima. Izbor poput jaja, grčkog jogurta, orašastih plodova, avokada ili ovsene kaše omogućava postepeno oslobađanje energije i stabilnost tokom celog jutra. Nutricionisti poručuju da doručak ne mora biti savršen, ali je važno da bude uravnotežen i stabilan, kako bi podržao zdravlje i dao dobar početak svakom danu.

Stručnjaci otkrivaju kako vreme konzumacije jogurta utiče na probavu, energiju i imunitet, te koju vrstu birati

Jogurt je nezaobilazna namirnica u mnogim domaćinstvima, a nutricionisti naglašavaju njegove brojne benefite po zdravlje, posebno zbog uticaja na crevnu floru i varenje. Veliko istraživanje sa 150.000 učesnika u periodu od trideset godina pokazalo je da osobe koje redovno jedu jogurt dva puta nedeljno smanjuju rizik od raka debelog creva zahvaljujući pozitivnom efektu na mikrobiotu creva.

Prema rečima nutricionistkinje Lauren Manaker, važno je birati jogurt sa ‘živim i aktivnim kulturama’, jer upravo takav proizvod donosi pravu probiotsku vrednost. Ova praksa doprinosi raznovrsnoj i zdravoj crevnoj mikrobioti, što može redukovati nadutost, poboljšati varenje i omogućiti bolju apsorpciju nutrijenata.

Najzdravija vrsta jogurta zavisi od ličnog ukusa, ali nutricionisti se slažu da je običan, nezaslađen jogurt najbolji izbor – on pomaže varenju, jača imunitet i kosti, dok šest unci sadrži oko 8 grama proteina. Grčki jogurt, poznat po gušćoj teksturi i kiselijem ukusu, nudi čak dvostruko više proteina i manje ugljenih hidrata i šećera, pa duže održava sitost i stabilizuje nivo šećera u krvi. Skir, islandski jogurt od obranog mleka, ima još više proteina, dok je kefir odličan za zdravlje creva i ublažavanje upalnih procesa.

Što se tiče idealnog vremena za konzumaciju, integrativna doktorka Prarthana Shah ističe da ne postoji univerzalno pravilo, ali je probava najaktivnija u prvoj polovini dana, kada enzimi i želudačna kiselina rade najintenzivnije, pa se tada jogurt lakše vari. Istraživanja su pokazala da su osetljivost na insulin i efikasnost varenja najveći ujutru i tokom ručka, pa je za mnoge žene jogurt najbolji izbor za doručak, užinu ili ručak.

Dr Niti Munjal savetuje da se jogurt jede uz glavni obrok, a ne na prazan stomak: ‘Kada jedemo jogurt zajedno sa obrokom, varenje je efikasnije i organizam bolje iskorišćava hranljive materije’, izjavila je Munjal.

Za optimalan efekat, preporučuje se kombinacija jogurta sa svežim voćem, orašastim plodovima ili semenkama, što doprinosi bogatijem unosu vlakana i nutrijenata. Ove navike naročito su korisne ženama koje žele da očuvaju zdrav digestivni sistem, imunitet i osećaj energije tokom čitavog dana.

Stručnjaci otkrivaju glavne razloge sezonskog umora i savetuju kako lakše pronaći ritam u martu i aprilu

Sa dolaskom proleća i produženjem dnevnog svetla, mnoge žene u Srbiji suočavaju se sa poteškoćama u održavanju svakodnevnog ritma – teže zaspu, ujutru su neispavane i tokom dana osećaju nedostatak energije. Ove promene najizraženije su u martu i aprilu, kada se menja svetlosni režim i prelazi se sa zimskih navika na prolećne.

Prema rečima stručnjaka za spavanje, produženje dana utiče na hormone – kortizol, hormon budnosti, počinje da se luči ranije, dok melatonin, zadužen za san, kasni sa svojim efektom. Zbog toga nastaje osećaj “umorna ali budna”, kad telo traži odmor, a mozak je i dalje aktivan. Ova hormonska neravnoteža može potrajati danima ili čak nedeljama, što dodatno otežava funkcionisanje ženama koje balansiraju brojne obaveze.

Pored toga, prelazak na letnje računanje vremena dodatno remeti prirodni bioritam. Iako je reč o samo jednom satu razlike, organizmu može biti potrebno i nekoliko nedelja da se navikne na novu rutinu. Kako objašnjava dr Milena Jovanović: “Mnogi pacijenti mi se žale da se osećaju iscrpljeno i bezvoljno u periodu posle pomeranja sata. To nije znak slabosti, već normalna reakcija tela na promenu ritma.”

Tokom zime fizička aktivnost je često smanjena, više vremena provodimo pred ekranima, a kvalitet sna je lošiji. Ove navike ostavljaju posledice koje postaju očigledne tek s dolaskom proleća, kroz simptome poput upornog umora, smanjenja koncentracije, nervoze, pojačane želje za slatkišima i napetosti.

Dobra vest je da postoje načini da se brže prilagodite. Stručnjaci savetuju da ujutru provedete vreme na prirodnom svetlu – čak i kratka šetnja može “resetovati” organizam. Uveče je poželjno izbegavati jaka svetla i ekrane, kao i uvesti umirujuće navike pred spavanje, poput toplog tuša ili čitanja knjige. “Ako se osećate iscrpljeno i van svog ritma, to nije znak lenjosti već signal da telu treba vremena za prilagođavanje”, dodaje dr Jovanović.

Razumevanje ovih promena pomaže ženama da budu nežnije prema sebi u ovom periodu i lakše pronađu ravnotežu između odmora i svakodnevnih obaveza.