Američki predsednik najavio pregovore o mogućim kineskim ulaganjima, fokus na tehnološki napredne proizvodne pogone

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp ove nedelje boravi u Kini gde je najavio da će tokom susreta sa predsednikom Si Đinpingom razgovarati o mogućnostima kineskih investicija u američku industriju. Prema najavama, jedan od prioriteta američke delegacije biće obezbeđivanje ulaganja kineskih kompanija u modernizaciju proizvodnih pogona u Sjedinjenim Državama.

Novinari na terenu posetili su veliku fabriku na jugu Kine u gradu Džuhai, koja prikazuje trenutno dostignuti nivo automatizacije u industriji. U fabrici, čiji je vlasnik kompanija Gree, najveći kineski proizvođač klima uređaja, proizvodnja se odvija uz korišćenje stotina robotskih ruku koje u sinhronizovanoj liniji sastavljaju na hiljade komponenti svakih nekoliko sekundi. Ovaj objekat radi neprekidno, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, a radom upravlja veštačka inteligencija.

Prema navodima generalnog menadžera kompanije Gree, Čen Huadonga, ovakva rešenja predstavljaju “budućnost proizvodnje”. On je naveo da se očekuje da će ovakve fabrike, sa velikim stepenom automatizacije i podrškom veštačke inteligencije, biti dominantan model u narednom periodu. “Ovo je izgled inteligentnih fabrika budućnosti, sa robotima i AI tehnologijom”, izjavio je Čen.

U centralnom delu pogona na velikim ekranima prikazuju se podaci o proizvodnji, prodaji i isporuci širom sveta u realnom vremenu. Iz kompanije saopštavaju da oko 60% proizvodnje izvoze, uključujući i značajne isporuke na tržište Severne Amerike. Istaknuto je i da kompanija sprovodi promotivne aktivnosti na tržištima kao što su Sjedinjene Države.

Prema procenama industrijskih izvora, Kina trenutno učestvuje sa oko 30% u globalnoj industrijskoj proizvodnji, dok se očekuje da će taj udeo dodatno rasti u narednim godinama. Menadžment kompanije Gree navodi da osim gotovih proizvoda, kineska industrija može da ponudi i rešenja za izgradnju visokoautomatizovanih fabrika.

Fabrika prikazana u Džuhaiu, koja bi po tradicionalnom modelu zapošljavala oko 10.000 radnika, sada koristi znatno manji broj zaposlenih. Prema navodima kompanije, u objektu je zaposleno oko 1.000 radnika, od kojih je trećina inženjerskog profila. Ovo, navode iz Gree, pokazuje značajan uticaj automatizacije na radnu snagu.

“Fizički rad će u budućnosti biti sve ređi, a biće potrebne nove veštine za održavanje i upravljanje ovakvim pogonima”, istakao je Čen.

Poseta predsednika Trampa Kini i razgovori sa kineskim zvaničnicima dolaze u trenutku kada se beleži ubrzana tehnološka transformacija proizvodnje, a promene u načinu rada fabrika utiču i na tržište rada u obe zemlje.

Zvaničnici američkog Ministarstva unutrašnje bezbednosti potvrdili su promenu rukovodstva, u toku tranzicija u agenciji

Američka administracija najavila je plan da David Venturella, dugogodišnji zvaničnik za imigraciona pitanja, bude imenovan za privremenog direktora Agencije za imigraciju i carinsku kontrolu (ICE), nakon što aktuelni vršilac dužnosti Todd Lyons napusti agenciju krajem meseca. Ovu informaciju potvrdili su portparol Ministarstva unutrašnje bezbednosti i dva američka zvaničnika.

David Venturella ima dugogodišnje iskustvo u radu u ICE, gde je služio pod administracijama različitih političkih orijentacija. Pre nego što je ponovo postavljen u ICE prošle godine, Venturella je radio u privatnom sektoru, uključujući GEO Group, kompaniju koja upravlja imigracionim pritvorskim centrima širom Sjedinjenih Američkih Država. Povratak Venturelle u ICE zabeležen je nakon što je predsednik Trump preuzeo predsedničku funkciju.

Agencija ICE, deo Ministarstva unutrašnje bezbednosti, odgovorna je za sprovođenje imigracionih zakona i upravljanje pritvorskim centrima u Sjedinjenim Državama. Promena rukovodstva dolazi usled odlaska aktuelnog vršioca dužnosti Todda Lyonsa, koji će napustiti agenciju do kraja meseca. Zvaničnici nisu saopštili razloge Lyonsovog odlaska.

Venturella je tokom svoje karijere radio i za druge agencije i organizacije povezane sa imigracionim pitanjima, uključujući sada neaktivnu instituciju, ali detalji o njegovim prethodnim funkcijama nisu precizirani u izveštaju. Njegovo imenovanje na mesto privremenog direktora ICE još uvek nije zvanično potvrđeno, ali se očekuje da će tranzicija biti završena nakon Lyonsovog odlaska.

Izvori iz Ministarstva unutrašnje bezbednosti navode da je cilј tranzicije obezbeđivanje kontinuiteta rada agencije tokom perioda promene čelnih ljudi. Nije objavljeno da li će biti raspisan konkurs za stalnog direktora ICE ili koliko dugo će Venturella obavljati ovu funkciju.

ICE je u prethodnim godinama bio u fokusu javnosti zbog sprovođenja imigracionih politika i upravljanja pritvorskim centrima. Promene u rukovodstvu agencije često su praćene povećanom pažnjom javnosti i civilnog društva, posebno u kontekstu aktuelnih debata o imigracionim politikama Sjedinjenih Država.

Zvaničnici nisu saopštili dodatne detalje o budućim planovima agencije, niti o eventualnim promenama u politici ili upravljanju. Dalji razvoj situacije očekuje se nakon formalnog imenovanja privremenog direktora.

Saslušanje u Senatu otvorilo pitanja o budžetu i strategiji, zabeleženi protesti u javnosti

Ministar odbrane Sjedinjenih Američkih Država Pit Hegset izjavio je pred podkomitetom za odbranu Senata da je primirje sa Iranom i dalje na snazi, uprkos povremenim razmenama vatre, i naglasio da SAD faktički kontrolišu Ormuski moreuz. Saslušanje je održano u Vašingtonu, a Hegset je branio zahtev Pentagona za vojni budžet od 1,5 biliona dolara za 2027. godinu.

Tokom rasprave, Hegset je istakao da administracija ima spremne planove za eventualnu eskalaciju, ali i za smanjenje vojnih operacija i premeštanje trupa. Na pitanje demokratske kongresmenke Beti Mekolam o alternativnim strategijama, Hegset je naveo da postoji više opcija za dalje postupanje u regionu.

Saslušanje je obeleženo oštrim kritikama demokratskih senatora, koji su izrazili zabrinutost zbog strategije Vašingtona i posledica po američke građane. “Amerikanci svakodnevno osećaju posledice kroz rast cena goriva, dok je Ormuski moreuz i dalje zatvoren”, rekao je senator Kris Kuns. Hegset je ponovio da SAD kontrolišu moreuz i da “ništa neće prolaziti ako to ne dozvole”.

Republikanska senatorka Liza Murkovski izrazila je sumnju u tvrdnje da je rat završen, ukazujući na prisustvo američkih trupa i ratnih brodova na tom području. Najavila je mogućnost predlaganja zakona kojim bi Kongres formalno odobrio upotrebu vojne sile protiv Irana.

Više demokratskih senatora osporilo je navode da je iranska vojna infrastruktura uništena, a senatorka Džin Šahin je ukazala na nastavak iranskih napada dronovima i ocenila da se ne može govoriti o pobedi dok Iran i dalje ima značajne vojne kapacitete. Saslušanje je nakratko prekinuto kada je žena iz publike protestovala protiv vojne intervencije, nakon čega ju je policija udaljila iz sale. Još nekoliko demonstranata je u tišini napustilo prostoriju.

Predsedavajući odbora Ken Kalvert i kongresmenka Beti Mekolam izrazili su zabrinutost zbog troškova rata i kontrole budžeta. Prema podacima Pentagona, troškovi rata sa Iranom iznose skoro 29 milijardi dolara, što je povećanje od četiri milijarde u odnosu na prethodne dve nedelje. Republikanski kongresmen Tom Kol naglasio je potrebu za saveznicima u budućim operacijama.