Italijanska bankarska grupa ostvarila je rekordne rezultate, najavila dividendu od 9,4 milijarde evra i nastavak rasta prihoda od kamata

Intesa Sanpaolo, vodeća italijanska bankarska grupa, ostvarila je neto dobit od 8,2 milijarde evra u prvih devet meseci 2026. godine. Neto dobit porasla je 8% na godišnjem nivou, dok je u trećem kvartalu zabeležen rezultat od 2,6 milijardi evra, što predstavlja najbolji treći kvartal u istoriji kompanije. Kompanija je saopštila da je po drugi put ove godine povećala projekciju neto dobiti za 2026. godinu na znatno više od 10 milijardi evra, uprkos poreskom efektu blizu milijardu evra prema italijanskom Zakonu o budžetu za 2026.

Prihodi porasli zahvaljujući diversifikovanom modelu

Rast neto dobiti ostvaren je zahvaljujući snažnim prihodima iz svih segmenata poslovanja. Prihodi od provizija i osiguranja porasli su 5%, dok su u trećem kvartalu povećani 6% u odnosu na isti period prethodne godine. Neto prihod od kamata porastao je 2%, a ukupni prihodi povećani su za više od milijardu evra. Očekuje se da će neto prihod od kamata u 2026. godini biti znatno viši od 15 milijardi evra, što ukazuje na nastavak pozitivnog trenda i u sledećoj godini.

Efikasnost i kvalitet portfolija među najboljima u Evropi

Operativni troškovi smanjeni su za 1,3% u odnosu na devet meseci 2025. godine, dok je odnos troškova i prihoda smanjen na 36,7%. To je najniža vrednost u prvih devet meseci za ovu banku i svrstava Intesa Sanpaolo među najefikasnije banke u Evropi. Anualizovani prinos na kapital (ROE) iznosi 21%, dok je prinos na materijalni kapital (ROTE) dostigao 26%. Zarada po akciji porasla je 10% na godišnjem nivou.

Pozicija na tržištu i planirane isplate akcionarima

Finansijska sredstva klijenata premašila su 1,5 biliona evra, što je rast od 100 milijardi evra na godišnjem nivou. Imovina pod upravljanjem porasla je 6%, krediti klijentima povećani su 4%, a direktni depoziti 8%. Intesa Sanpaolo je u prvih devet meseci odobrila 66,4 milijarde evra novih kredita, uključujući 15,1 milijardu evra za održivu tranziciju i 4,4 milijarde evra za inicijative sa pozitivnim društvenim uticajem. Banka će u 2026. godini isplatiti akcionarima ukupno 9,4 milijarde evra kroz dividende i otkup akcija, uz dividendni prinos od 7,5%. Privremena dividenda od 3,8 milijardi evra, odnosno 22 evrocenta po akciji, biće isplaćena 25. novembra.

Stabilnost, minimalan udeo nenaplativih kredita i akvizicija

Stopa osnovnog akcijskog kapitala (CET1) iznosi 13,1%, uključujući otkup sopstvenih akcija vredan 2,3 milijarde evra i racio isplate dobiti od 95%. Neto udeo nenaplativih kredita smanjen je na istorijski minimum od 0,8%, dok je anualizovani trošak rizika 19 baznih poena. Karlo Mesina, generalni i izvršni direktor banke, istakao je: „Ovi rezultati potvrđuju snagu našeg poslovnog modela i našu sposobnost da u potpunosti realizujemo Poslovni plan za period 2026–2029.“

Planirano preuzimanje Monte dei Paschi di Siena

Bankarska grupa je ponudila akviziciju Monte dei Paschi di Siena. Mesina je izjavio da će transakcija ojačati kapacitet grupe za upravljanje štednjom i podršku italijanskim preduzećima u zemlji i inostranstvu. Očekuje se da će nova grupa u 2029. godini ostvariti neto dobit veću od 16 milijardi evra, uz ukupne isplate akcionarima od oko 61 milijardu evra u periodu 2025–2029. Integracija će omogućiti ostvarenje ciljeva poslovnog plana tri godine ranije od predviđenog.

Nepredvidivi šokovi i paroksizmi pokazuju ranjivost finansijskih sistema i tržišta, bez mogućnosti potpune kontrole

Uprkos uloženim naporima da se realnost prikaže kroz precizne algoritme i grafikone, teorija haosa ukazuje na ograničenja ekonomske prognoze i planiranja. Fenomeni kao što su iznenadne prirodne katastrofe, globalne pandemije ili finansijski slom, izazivaju neizvesnost i pokazuju koliko je svet nepredvidiv. Ovi šokovi često utiču na finansijske tokove, poslovanje kompanija i stabilnost tržišta, jer ni najnaprednije analize ne mogu da predvide sve promene.

S jedne strane, ekonomski akteri nastoje da smanje rizik merenjem i planiranjem svakog aspekta poslovanja. Na taj način, kompanije i institucije koriste sofisticirane modele da procene buduća kretanja, ali su i dalje izložene paroksizmima. Paroksizam, termin iz nauke, označava iznenadne i intenzivne promene izazvane dugotrajnim nakupljanjem malih uzroka, što je analogno iznenadnim krizama na tržištima kapitala ili naglim padovima potrošnje.

Efekat leptira i teorija haosa u ekonomiji

Teorija haosa, koju je razvio američki matematičar i meteorolog Edvard Lorenc, pokazuje da mali događaji mogu imati dramatične posledice. Efekat leptira, metafora kojom se opisuje kako treptaj krila leptira u Brazilu može izazvati tornado u Teksasu, ilustrativno prikazuje osetljivost složenih sistema na početne uslove. U ekonomiji, to znači da sitne promene u politici, regulativi ili tržišnom sentimentu mogu pokrenuti lavinu posledica, poput naglih promena kursa ili cene akcija.

Zbog toga, finansijski sistemi, i pored stalnog praćenja parametara, ostaju ranjivi na iznenadne šokove. Takođe, nijedna analiza ne može sa apsolutnom sigurnošću da predvidi razvoj događaja, jer je nemoguće izmeriti i obuhvatiti sve početne uslove u realnom vremenu.

Slučajnost i kvantna mehanika kao izazov za ekonomske modele

Pored teorije haosa, kvantna mehanika dodatno komplikuje mogućnost savršene kontrole. Naučnici poput Nils Bora i Verner Hajzenberga dokazali su da je na nivou mikročestica slučajnost osnovna karakteristika prirode. Hajzenbergov princip neodređenosti pokazuje da je nemoguće istovremeno precizno izmeriti i položaj i brzinu čestica, što se može uporediti sa nemogućnošću preciznog predviđanja svih ekonomskih pokazatelja.

Kao rezultat, svaki pokušaj da se ekonomski sistemi modeliraju sa potpunom preciznošću suočava se sa fundamentalnim ograničenjima. U stvarnosti, iznenadni šokovi i nepredvidivi događaji mogu značajno uticati na kompanije, investitore i čitave sektore, bez obzira na nivo tehnološke razvijenosti ili dostupnost podataka. To potvrđuje da je iluzija o savršenoj kontroli često opasna, jer može dovesti do pogrešnih odluka i dodatnog rizika za privredu.

Više od 40 javnih preduzeća imalo je račune u Alta banci, ali ključna sredstva ostala su zaštićena

Državna preduzeća iz Srbije izjavila su da njihovo poslovanje nije ugroženo nakon stečaja Alta banke. Ključna sredstva većine ovih firmi nalazila su se na računima u drugim bankama, dok su depoziti u Alta banci bili ograničeni. Stečaj Alta banke pokrenut je 3. novembra 2026. godine, nakon što je njen vlasnik Davor Macura priveden zbog sumnje da je iz trezora izneo stotine miliona evra u kešu.

Uticaj stečaja Alta banke na državna preduzeća

Više od 40 javnih preduzeća i desetine firmi u državnom vlasništvu imale su račune u Alta banci. Među njima su Telekom Srbija, Pošta Srbije, EXPO 2027 i Naftna industrija Srbije (NIS). Telekom Srbija je potvrdio da je imala jedan dinarski i jedan devizni račun u Alti, ali da preko njih nije obavljala redovan platni promet. Depoziti Telekoma u ovoj banci iznosili su ispod 50 hiljada evra, što kompaniju nije izložilo značajnim rizicima. Pošta Srbije je saopštila da je likvidno i solventno preduzeće i da aktuelna situacija na bankarskom tržištu ne utiče na njeno tekuće poslovanje. EXPO 2027 je naveo da se u trenutku otvaranja stečaja na računima u Alta banci nalazilo oko četiri odsto ukupnih novčanih sredstava. Ovakva raspodela sredstava omogućila je kompaniji da zadrži stabilnost i likvidnost.

Finansijska zaštita i likvidnost preduzeća

Uporedo sa tim, NIS je imao dva računa u Alta banci, ali bez značajnih suma novca. Kompanija je transakcije obavljala preko drugih banaka, čime je smanjen rizik. Ministarstvo poljoprivrede i Sekretarijat za finansije Vojvodine takođe su bili klijenti banke. Sekretarijat je potvrdio da nije imao sredstva u Alti u momentu gašenja banke, pa budžet nije bio ugrožen. Gradovi Beograd, Leskovac, Vranje i Bor imali su račune, ali nisu odgovorili na pitanja o visini sredstava. Grad Prokuplje je naveo da u momentu ukidanja dozvole nije imao račun u banci. Elektroprivreda Srbije (EPS) je istakla da je, u trenutku oduzimanja dozvole, u Alta banci bilo manje od 0,5 odsto njenog mesečnog priliva od naplate struje. EPS je najavio da će ta sredstva potraživati u stečajnom postupku, dok se dominantan deo platnog prometa odvija preko Poštanske štedionice.

Dalji koraci i zaštita deponenata

Deponenti sa iznosima do 50.000 evra dobiće sredstva preko Poštanske štedionice, dok će svi klijenti sa većim sumama svoja potraživanja ostvarivati kroz stečajni postupak. Narodna banka Srbije je navela da se finansijsko stanje Alta banke znatno pogoršalo i da su interesi deponenata bili ugroženi. Kao rezultat, stečaj je bio neophodan kako bi se zaštitili interesi klijenata i stabilnost finansijskog sistema. Ova situacija pokazuje važnost diversifikacije bankarskih računa za državna preduzeća i ukazuje na potrebu za kontinuiranim praćenjem rizika u finansijskom sektoru.