Još jedna kompanija napušta organizovano tržište kapitala u Srbiji, odluku potvrdio Centralni registar hartija od vrednosti

Krušik Plastika donela je odluku o povlačenju akcija sa Beogradske berze, što predstavlja još jedan slučaj povlačenja kompanije sa organizovanog tržišta kapitala u Srbiji. Ova odluka potvrđena je na vanrednoj Skupštini akcionara održanoj 1. oktobra u prostorijama kompanije u Osečini, prema izveštaju koji je objavio Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (CRHoV). Izveštaj o povlačenju akcija sa Beogradske berze potpisao je predsednik Skupštine akcionara Zoran Urošević, čime je formalizovan izlazak kompanije sa javnog trgovanja.

Povlačenje akcija sa Beogradske berze od strane kompanije Krušik Plastika ukazuje na nastavak trenda smanjenja broja kompanija koje posluju na domaćem organizovanom tržištu kapitala. Ovakav potez može imati posledice na likvidnost berze, ali i na mogućnosti ulaganja za domaće i strane investitore. U poslednjih nekoliko godina, više kompanija odlučilo se na povlačenje akcija, što dodatno utiče na ukupnu transparentnost tržišta i mogućnosti za širu diversifikaciju portfolija investitora.

Povlačenje akcija sa Beogradske berze

Odluka o povlačenju akcija Krušik Plastika doneta je na vanrednoj Skupštini akcionara 1. oktobra, pri čemu su svi formalni koraci sprovedeni u skladu sa procedurama Centralnog registra hartija od vrednosti. Povlačenje akcija sa organizovanog tržišta kapitala podrazumeva prestanak javnog trgovanja akcijama kompanije na Beogradskoj berzi, što za akcionare znači da više neće moći da kupuju ili prodaju ove hartije od vrednosti putem berzanskog sistema.

Kao rezultat ove odluke, investitori koji su do sada trgovali akcijama Krušik Plastika moraće da pronađu alternativne načine za realizaciju svojih ulaganja, kao što su direktna kupoprodaja ili vanberzanske transakcije. Osim toga, povlačenje akcija često smanjuje transparentnost poslovanja kompanije, jer više nije obavezna da javno objavljuje finansijske izveštaje i druge informacije predviđene za javna akcionarska društva. Takođe, smanjuje se i mogućnost privlačenja novih investitora putem berzanskog tržišta.

Tržišni kontekst i značaj za kapitalno tržište

S obzirom na trend povlačenja akcija sa Beogradske berze, domaće tržište kapitala suočava se sa izazovima vezanim za likvidnost i atraktivnost za investitore. U proteklom periodu, više preduzeća odlučilo je da napusti organizovano tržište, što može imati dugoročne implikacije na razvoj domaće berze. Iako pojedine kompanije navode razloge kao što su visoki troškovi kotacije ili smanjeni interes investitora, ovakve odluke smanjuju mogućnost diversifikacije portfolija i transparentnosti poslovanja.

Međutim, povlačenje akcija Krušik Plastika sa Beogradske berze ne menja osnovne ekonomske pokazatelje kompanije, ali utiče na način trgovanja akcijama i dostupnost informacija akcionarima. Investitori sada moraju dodatno da vode računa o rizicima povezanim sa nelikvidnošću i ograničenim pristupom ključnim podacima o poslovanju kompanije. Ovakve promene dodatno komplikuju mogućnost prodaje ili sticanja akcija za male akcionare, koji su ranije mogli jednostavno trgovati putem berzanskog sistema.

Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti ostaje ključna institucija u procesu evidentiranja i sprovođenja odluka o povlačenju akcija, dok Beogradska berza nastavlja da radi na unapređenju regulatornog okvira i privlačenju novih emitenta na tržište. Kao rezultat, tržište kapitala u Srbiji moraće da se prilagođava ovim promenama kako bi zadržalo konkurentnost i privuklo nove investitore.

Republička izborna komisija primenjuje centralnoevropsko vreme na biralištima u dijaspori, što znači glasanje tokom noći u nekim državama

Republička izborna komisija (RIK) donela je odluku da se birališta u dijaspori otvaraju i zatvaraju po centralnoevropskom vremenu, isto kao u Srbiji. Ova odluka, usvojena 5. oktobra 2026. godine, znači da će glasanje u nekim državama, poput Novog Zelanda, trajati od 19 časova do 8 ujutru po lokalnom vremenu. Time se glasanje u dijaspori organizuje po istom principu kao i u Srbiji, a odluka izaziva brojne reakcije među članovima RIK-a i dijaspore.

Birališta u dijaspori otvorena kao u Srbiji: noćno glasanje i kritike članova RIK-a

Većina u RIK-u podržala je ovu odluku, tvrdeći da je ona u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, član 91, stav 4, koji propisuje da izborni dan i u inostranstvu traje 13 časova, najkasnije do 20 časova po vremenu u Srbiji. Kao rezultat toga, birališta u državama sa značajnom vremenskom razlikom, poput Australije, Indonezije ili Novog Zelanda, biće otvorena tokom noći. To je izazvalo zabrinutost kod pojedinih članova komisije, koji smatraju da se biračima u dijaspori na taj način dodatno otežava ostvarivanje biračkog prava. Ivan Šebek, dugogodišnji član RIK-a, izjavio je da Ministarstvo spoljnih poslova nije imalo nadležnost da predlaže ovakvu satnicu, te da se ovakva praksa do sada nije pojavljivala. “Ovim predlogom dodatno uskraćujete prava biračima, i praktično im vreme za ostvarenje glasačkog prava svodite na pola… Ovo je prevazišlo sve od sada viđeno”, naveo je Šebek.

Bezbednost i integritet izbornog procesa: argumenti za i protiv

S druge strane, pojedini članovi komisije, poput Željke Radete i Tatjane Kitanović, podržali su odluku uz obrazloženje da se time sprečava prelivanje rezultata iz inostranstva na društvene mreže pre zatvaranja birališta u Srbiji. “Ova odluka je u skladu sa zakonom i štiti integritet izbornog procesa”, izjavila je Radeta. Međutim, protivnici ističu probleme bezbednosti. Marko Živanović je ukazao na to da organizacija glasanja u gradovima sa visokom stopom kriminala, poput Čikaga, tokom noći može ugroziti bezbednost birača. Takođe, Jasmina Belić je kritikovala proces donošenja odluke i navela da ovakav pristup nije primeren ozbiljnoj državi.

Implikacije odluke na dijasporu i izborni proces

Usvajanje jedinstvenog vremena za glasanje u dijaspori može imati dugoročne posledice po izlaznost i dostupnost biračkih mesta za građane Srbije koji žive u inostranstvu. Pojedini članovi komisije upozorili su da je ovakva odluka presedan i da može izazvati nezadovoljstvo među dijasporom. Sa druge strane, zagovornici ističu da je cilj odluke zaštita izbornog procesa od manipulacija i neovlašćenog objavljivanja rezultata. Očekuje se da će Republička izborna komisija pratiti sprovođenje odluke i potencijalne probleme tokom izbornog dana.

Indeks poslovne klime u sektoru pao sa minus 22 na minus 35 poena, kompanije procenjuju pad zarada i slabu tražnju

Nemačka auto-industrija zabeležila je oštar pad sentimenta u septembru, prema izveštaju Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo) iz Minhena. Ključni indeks poslovne klime u auto-sektoru pao je sa minus 22 na minus 35 poena, što ukazuje na pogoršanje uslova za proizvođače i dobavljače. Sentiment kompanija u industriji automobila ostaje na niskom nivou, uz dalji pad očekivanja za naredni period, navodi Ifo institut.

Pad poslovnog sentimenta i trenutnih ocena

U septembru su proizvođači automobila u Nemačkoj znatno negativnije ocenili svoju trenutnu poslovnu situaciju. Takođe, kompanije su prijavile slabije knjige porudžbina u poređenju sa prethodnim mesecima, dok su očekivanja vezana za izvoz, koja su pokazala oporavak tokom jula i avgusta, ponovo pala. Kao rezultat, ukupni sentiment u sektoru automobila dodatno je opao, što potvrđuje nastavak krize u ovoj industriji.

Analiza tržišnih okolnosti i uticaj na rezultate

Osim pada sentimenta, nemačke automobilske kompanije navode da su zarade u trećem kvartalu 2026. godine znatno niže u odnosu na drugo tromesečje. Ovaj trend prati i pad potražnje kako na domaćem, tako i na međunarodnom tržištu, što dodatno otežava poslovanje. Pored toga, indikator očekivanja za naredne mesece ostao je na veoma niskom nivou, što ukazuje na izostanak optimizma u industriji.

Komentari stručnjaka i širi ekonomski kontekst

Prema rečima Anite Velfl, eksperta za auto-industriju pri Ifo institutu, “automobilska industrija i dalje je zarobljena u krizi”. Ovo pogoršanje nije ograničeno samo na unutrašnje faktore, već se reflektuje i kroz slabljenje izvoza, što je dodatno naglašeno u poslednjem izveštaju. Poslovna klima u nemačkoj auto-industriji već je ranije pokazivala znake slabosti, ali ovako nagli pad sentimenta ukazuje na dublje strukturne izazove. S obzirom na značaj automobilske industrije za nemačku ekonomiju, ovakvi trendovi mogu imati šire posledice po zapošljavanje i privredni rast. Uporedo sa tim, kompanije u sektoru suočavaju se sa globalnim izazovima, uključujući konkurenciju iz Kine i promene u potrošačkim preferencijama. Kao rezultat, pad sentimenta u nemačkoj auto-industriji signalizira nastavak perioda prilagođavanja i potrebu za strateškim promenama u sektoru.