Analize pokazuju da obroci bogati mesom mogu privremeno povisiti kreatinin, što zbunjuje mnoge žene pri tumačenju rezultata.

Mnoge žene se pitaju kako ishrana utiče na nivo kreatinina u krvi, posebno kada dobiju neočekivane rezultate laboratorijskih analiza. Povišen kreatinin može izazvati zabrinutost, jer često ukazuje na probleme sa bubrezima. Međutim, važno je znati da na ovu vrednost utiču i drugi faktori, kao što su vrsta hrane, fizička aktivnost i upotreba suplemenata. Pre svega, stručnjaci naglašavaju da jedan povišen rezultat kreatinina ne znači odmah bolest.

Kreatinin je otpadna materija koja nastaje razgradnjom kreatina iz mišića. Zdravi bubrezi izbacuju ga iz tela putem mokraće. Ipak, nivo kreatinina u krvi zavisi i od mišićne mase, godina, pola, unosa tečnosti i, što je posebno važno, hrane koju ste jeli pre vađenja krvi. Na primer, obilan obrok bogat mesom, naročito nekoliko sati pre analize, može privremeno podići nivo kreatinina. Zbog toga je važno dobro razumeti kako ishrana utiče na nivo kreatinina u krvi žena.

Kako meso i proteini utiču na rezultate analiza

Takođe, vrsta hrane igra ključnu ulogu. Termički obrađeno meso, posebno govedina, svinjetina, jagnjetina, piletina ili riba, sadrži mnogo kreatina koji tokom kuvanja prelazi u kreatinin. Na taj način, ukoliko pojedete veliki komad mesa pre vađenja krvi, rezultat može pokazati viši kreatinin nego što je stvarno stanje vaših bubrega. Ovo može biti posebno važno za žene čiji su rezultati blizu granice za dijagnozu hronične bolesti bubrega (dugotrajno smanjene funkcije bubrega).

Osim toga, mleko, jaja, sir, mahunarke i proteinski napici ne sadrže značajne količine kreatinina. Iako visok unos proteina može promeniti rad bubrega, to ne znači da će svaki obrok sa proteinima odmah povećati nivo kreatinina. Međutim, važno je da žene koje koriste suplemente za mišićnu masu obaveste svog lekara o tome. Vodeći proizvođači često nude proizvode sa dodatkom kreatina, što može uticati na laboratorijske nalaze.

Praktični saveti za žene pred analizu krvi

Pored toga, važno je napomenuti da kod zdravih žena povećan unos proteina obično ne izaziva bolest bubrega. Pravila su drugačija za žene sa već dijagnostikovanom hroničnom bolešću bubrega ili drugim rizičnim faktorima. Ipak, ako vam je kreatinin povišen, ne morate odmah da se brinete. Uzmite u obzir sve okolnosti – šta ste jeli, da li ste bili fizički aktivni ili ste koristili suplemente.

Dr Ana Petrović, nefrolog, ističe: „Jedan visok rezultat kreatinina ne mora da znači bolest. Uvek proveravamo sve okolnosti i savetujemo pacijentkinje da izbegnu obilan mesni obrok dan pre vađenja krvi. Takođe, važno je obavestiti lekara o svemu što ste koristile, uključujući suplemente i napitke za sportiste.”

Na kraju, ukoliko dobijete povišenu vrednost kreatinina, otvoreno razgovarajte sa svojim lekarom. Iskreno recite šta ste jeli i da li ste koristile suplemente. Ponekad je potrebno ponoviti analizu, ali uz izbegavanje obroka koji mogu privremeno uticati na rezultat. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Stres više nije samo osećaj nervoze pred važan događaj. Kada traje dugo, može da se odrazi na san, raspoloženje, koncentraciju, apetit i svakodnevno funkcionisanje.

Stručnjaci upozoravaju da ljudi često ignorišu prve signale organizma. Umor koji ne prolazi ni posle odmora, glavobolje, napetost u mišićima, ubrzan rad srca, problemi sa snom i promena apetita mogu biti povezani sa dugotrajnim stresom.

Posebno je važno obratiti pažnju kada se više simptoma javlja istovremeno i kada traju nedeljama.

To ne znači da je svaki takav simptom posledica stresa. Slične tegobe mogu pratiti različita zdravstvena stanja, zbog čega je kod upornih ili izraženih simptoma najbolje razgovarati sa lekarom.

Dovoljno sna, redovna fizička aktivnost, boravak na otvorenom i pauze tokom dana mogu pomoći u upravljanju svakodnevnim stresom.

Istraživanje iz Sjedinjenih Država pokazuje da visok unos ovih namirnica povećava rizik od upale kod žena

Naučnici sa Florida Atlantic University sproveli su veliko istraživanje sa više od 9.200 odraslih osoba u Sjedinjenim Američkim Državama. Studija objavljena u septembru donosi važno otkriće: veza između ultra-prerađene hrane i upale u telu posebno je izražena kod žena. Ovaj zdravstveni problem može pogoditi žene svih uzrasta, a često ostaje neprepoznat. Istraživači su otkrili da su učesnici u proseku unosili 35 odsto dnevnih kalorija iz ultra-prerađene hrane. Najveći unos beleži čak 79 odsto kalorija iz ovih proizvoda. Kao rezultat, rizik od povišenih markera upale bio je veći za 11 odsto kod onih sa najvećim unosom.

Međutim, nije reč samo o količini unete hrane. Takođe, kvalitet ishrane ima ključnu ulogu. Dugotrajna upala (stanje kada telo stalno reaguje kao da se bori protiv infekcije) može povećati rizik od srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno) i nekih vrsta raka. Pre svega, ultra-prerađena hrana uključuje industrijske grickalice, gazirane napitke, gotova jela i slatkiše. Ove namirnice često sadrže mnogo šećera, soli i aditiva.

Kako veza između ultra-prerađene hrane i upale utiče na zdravlje žena

Osim toga, mnoge žene biraju praktična rešenja u ishrani zbog brzog tempa života. Nažalost, redovna konzumacija ultra-prerađene hrane može dugoročno izazvati probleme. Žene su posebno podložne autoimunim bolestima i hormonskim poremećajima. Zbog toga je važno obratiti pažnju na svakodnevne izbore hrane. Prema rečima dr Allison H. Ferris, autorke studije: „Važan je i kvalitet hrane koju biramo svaki dan.” Štaviše, ona ističe: „Naše istraživanje pokazuje da čak i umereno povećanje unosa ultra-prerađene hrane može imati negativan uticaj na upalne procese u organizmu.”

Takođe, registrovana dijetetičarka Sonya Angelone naglašava: „Ultra-prerađena hrana može smanjiti unos zaštitnih nutrijenata iz povrća, voća i integralnih žitarica.” Pored toga, nutricionistkinja Jessica Cording dodaje: „Kada žene često posežu za brzom hranom, mogu nesvesno povećati nivoe upale u telu. To može pogoršati postojeće zdravstvene probleme.”

Praktični saveti za smanjenje rizika od upale kroz ishranu

Ipak, male promene u rutini mogu doneti značajne koristi. Pre svega, birajte obroke bogate povrćem, voćem i integralnim žitaricama. Takođe, ograničite unos industrijskih grickalica, gaziranih pića i gotovih obroka. Pročitajte sastav na deklaraciji i birajte proizvode sa manje aditiva i šećera. Na taj način smanjujete izloženost štetnim sastojcima. Na kraju, redovna briga o ishrani može pomoći u prevenciji hronične upale i očuvanju zdravlja. Ako primetite promene u zdravlju ili imate pitanja, za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.