Troškovi života postali su jedna od tema o kojima građani najčešće razmišljaju. Iako visina prihoda igra veliku ulogu, gotovo svako domaćinstvo svakodnevno mora da pravi prioritete i odlučuje na šta će potrošiti novac.

Najveći deo kućnog budžeta obično odlazi na hranu, stanovanje i račune. Poskupljenja osnovnih namirnica posebno su primetna jer se kupovina hrane ponavlja svakog dana ili svake nedelje. Građani zato sve češće porede cene, biraju jeftinije proizvode i odustaju od određenih kupovina.

Veliki izdatak predstavljaju i stanarina ili kredit za stan, kao i računi za struju, grejanje, vodu i internet. Za porodice koje imaju decu dodatni troškovi mogu biti školski pribor, garderoba, prevoz, aktivnosti i druge potrebe.

Prevoz je još jedna značajna stavka. Troškovi goriva, održavanja automobila ili javnog prevoza direktno utiču na svakodnevni budžet, posebno kod ljudi koji putuju na posao ili školu.

Kada se pokriju osnovne potrebe, često ostaje manje novca za izlaske, putovanja, kulturu, zabavu i hobije. Upravo se na tim stvarima najlakše štedi. Građani mogu da odlože putovanje, ređe odlaze u restorane ili biraju besplatne aktivnosti.

Poseban problem predstavlja nepredviđeni trošak. Kvar automobila, popravka uređaja, zdravstveni trošak ili drugi iznenadni izdatak može ozbiljno da poremeti mesečni budžet domaćinstva koje nema dovoljno ušteđevine.

Zbog toga se odnos prema novcu menja. Planiranje budžeta, praćenje akcija i odvajanje novca za nepredviđene situacije postaju sve važniji deo svakodnevnog života.

Zaključak: troškovi života ne utiču samo na to koliko građani troše, već i na njihove odluke i stil života. Kada osnovne potrebe zauzimaju sve veći deo prihoda, manje prostora ostaje za štednju, zabavu i dugoročno planiranje. Zato pitanje troškova života nije samo ekonomsko pitanje — ono direktno utiče na kvalitet svakodnevnog života građana.

Krompir je jedna od onih namirnica koje gotovo uvek imamo kod kuće. Može biti prilog, glavno jelo, dodatak čorbi ili osnova za potpuno novi obrok. Ako vam je dosadio običan krompir iz rerne ili pire, evo sedam jednostavnih ideja.

Krompir je zahvalan jer se može pripremati na veliki broj načina.

Može se kuvati, peći, pržiti, gnječiti ili kombinovati sa mesom, sirom, povrćem i začinima.

A najbolje od svega je što za većinu recepata nisu potrebne skupe namirnice.

1. Hrskavi krompir iz rerne

Krompir operite, po želji oljuštite i isecite na kriške ili veće kocke.

Dodajte malo ulja, so, biber i mlevenu papriku. Možete dodati beli luk u prahu, ruzmarin ili origano.

Rasporedite krompir u jednom sloju na pleh.

Pecite u dobro zagrejanoj rerni dok ne dobije zlatnu i hrskavu koricu, a unutrašnjost omekša.

Trik: nemojte pretrpati pleh. Ako se komadi dodiruju i nema dovoljno prostora, krompir će se više kuvati nego peći.

2. Krompir-pogačice sa sirom

Sastojci:

• 500 g kuvanog krompira
• 1 jaje
• 100 g sira
• 2–3 kašike brašna
• so i biber
• malo ulja

Kuvani krompir izgnječite, dodajte jaje, sir, brašno i začine.

Formirajte male pljeskavice.

Možete ih ispeći u tiganju na malo ulja ili u rerni.

Dobijate jednostavan obrok koji se može poslužiti uz jogurt i salatu.

3. Krompir sa jajima

Krompir skuvajte ili prethodno ispecite, a zatim ga isecite na manje komade.

Stavite ga u tiganj i kratko zapecite.

Umutite nekoliko jaja, začinite i prelijte preko krompira.

Poklopite i pecite dok se jaja ne stegnu.

Za dodatni ukus možete ubaciti papriku, mladi luk ili malo sira.

4. Kremasti pire krompir

Pire ne mora biti samo krompir i mleko.

Krompir skuvajte u posoljenoj vodi i dobro ocedite.

Izgnječite ga dok je još topao, dodajte puter i postepeno sipajte zagrejano mleko.

Za kremastiju teksturu potrebno je izbeći preterano mešanje, jer pire može postati lepljiv.

Uz meso, povrće ili sos, dobićete klasičan ručak koji retko kome dosadi.

5. Punjeni krompir iz rerne

Veće krompire operite i ispecite u rerni.

Kada omekšaju, pažljivo ih zasecite i deo unutrašnjosti izdubite.

Pomešajte krompir sa sirom, jogurtom, mladim lukom ili drugim sastojcima po želji.

Vratite smesu u krompir i kratko zapecite.

Možete dodati i prethodno termički obrađenu piletinu ili drugo meso.

6. Brza krompir čorba

U šerpi kratko prodinstajte crni luk.

Dodajte krompir isečen na kockice, šargarepu i po želji drugo povrće.

Prelijte vodom ili bujonom.

Začinite i kuvajte dok povrće ne omekša.

Ako želite gušću čorbu, deo krompira možete izgnječiti direktno u šerpi.

Na kraju dodajte svež peršun.

7. Musaka od krompira

Za klasičnu musaku potrebni su krompir, mleveno meso, luk, jaja i mleko ili jogurt za preliv.

Krompir isecite na tanke kolutove.

Luk i mleveno meso kratko prodinstajte.

U podmazanu posudu ređajte sloj krompira, meso i ponovo krompir.

Prelijte umućenim jajima i mlekom ili jogurtom.

Pecite dok krompir potpuno ne omekša, a površina dobije zlatnu boju.

Jedna namirnica, mnogo mogućnosti

Krompir je odličan primer da za dobar obrok nije uvek potrebno mnogo namirnica.

Ako imate krompir, nekoliko jaja, malo sira, luka ili povrća, već imate osnovu za nekoliko različitih jela.

Zato sledeći put kada otvorite kuhinjski ormarić i pomislite da „nema ništa za ručak“, prvo pogledajte imate li – krompir.

Možda vam upravo on daje sedam novih ideja.

Dok većina ljudi kompliment doživljava kao nešto prijatno, postoje osobe kojima previše pohvala zapravo stvara nelagodu. Umesto osmeha i zahvalnosti, one počinju da umanjuju ono što su uradile, menjaju temu ili čak pokušavaju da objasne zašto kompliment nije opravdan.

Jedan od razloga može biti nesigurnost u sopstvenu vrednost. Ako osoba ne veruje u pozitivnu sliku koju drugi imaju o njoj, pohvala može da bude u sukobu sa načinom na koji samu sebe vidi. Tada joj je lakše da kompliment odbaci nego da prihvati da ga možda zaista zaslužuje.

Kod nekih ljudi problem je i strah od očekivanja. Kada ih neko mnogo hvali zbog određenog uspeha, mogu da osete pritisak da ubuduće moraju da budu jednako dobri ili još bolji.

Postoje i osobe koje jednostavno nisu navikle da primaju pažnju. Ako su tokom odrastanja retko dobijale pohvale ili su naučile da se ne ističu, kompliment može da im deluje neobično i neprijatno.

Zanimljivo je da odbijanje komplimenta ne znači nužno da osoba ne ceni tuđe mišljenje. Ponekad upravo suprotno – pohvala pogodi mesto u koje osoba i sama nije potpuno sigurna.

Zato sledeći put kada neko na vaš kompliment odgovori sa „ma nije to ništa“, možda ne pokušava da bude skroman. Moguće je da jednostavno još nije naučio kako da poveruje lepim stvarima koje drugi vide u njemu.