Fiskalni savet upozorava: rast cena hrane u Srbiji premašuje rast plata, kupovna moć građana zaostaje za evropskim prosekom

Fiskalni savet je u najnovijem izveštaju pod nazivom „Poljoprivreda Srbije između stagnacije i reforme: Proizvodnja, cene i agrarna politika“ istakao da su cene hrane u Srbiji dostigle 96,6 odsto proseka Evropske unije u 2024. godini. Ovaj nivo predstavlja rast koji kupovna moć građana ne može da isprati, a posebno zabrinjava jer je kupovna snaga u Srbiji pala na polovinu evropskog proseka.

Cene hrane u Srbiji i poređenje sa regionom

Osim toga, prema izveštaju, ukupni nivo cena svih proizvoda i usluga u Srbiji iznosio je 60 odsto proseka EU, što je četiri do pet procentnih poena više nego u Bugarskoj i Rumuniji. Kada je reč o cenama hrane, Srbija je imala viši nivo od zemalja poput Bugarske, Rumunije, Mađarske i Hrvatske. Šest od deset kategorija prehrambenih proizvoda u Srbiji je skuplje nego u proseku Evropske unije. Najizraženije su razlike u cenama ulja i masti, koji su viši za 20 odsto u odnosu na prosek EU. Šećer, džemovi i slatkiši skuplji su za 15 odsto, dok su mleko, mlečne prerađevine i jaja skuplji za osam odsto. S druge strane, povrće je na preko 90 odsto evropskog proseka, dok su žitarice, voće i meso oko 15 odsto jeftiniji. Međutim, ove kategorije beleže ubrzan rast i približavaju se prosečnim cenama EU. Primer za to je meso, koje je sa 81,5 odsto proseka EU u 2022. godini poraslo na 88,5 odsto u 2024. godini.

Razlozi visokih cena hrane u Srbiji

Prema Fiskalnom savetu, postoje najmanje tri razloga zbog kojih bi cene hrane u Srbiji trebalo da budu niže od proseka EU. Prvi razlog je niži stepen razvijenosti, jer Srbija ima samo polovinu prosečne razvijenosti EU. Drugi razlog je činjenica da je Srbija tradicionalno izvoznik poljoprivrednih proizvoda, što bi trebalo da doprinese nižim cenama na domaćem tržištu. Treći razlog je povećanje državnih subvencija na oko jedan odsto BDP-a, što je nivo sličan evropskom. Očekivalo se da subvencije doprinesu većoj produktivnosti, stabilnijoj ponudi i manjem pritisku na cene. Na nivou primarne proizvodnje, cene su dostigle 86 odsto evropskog proseka, ali su i dalje više od proizvođačkih cena u okruženju. Maloprodajne cene, međutim, iznose 95 odsto proseka EU, što ukazuje na neefikasnosti u preradi, distribuciji i trgovačkim maržama.

Uticaj globalnih i domaćih faktora na cene hrane

Izveštaj ukazuje da je veliki skok proizvođačkih cena zabeležen 2022. godine, kada su dostigle 96 odsto evropskog proseka. Ovaj rast je delimično uzrokovan globalnim poskupljenjem berzanskih proizvoda, poput kukuruza, pšenice, soje i suncokreta, zbog rata u Ukrajini. Domaći faktori su takođe doprineli rastu cena, posebno kroz povećanje troškova mineralnih đubriva, semenskog materijala i sredstava za zaštitu bilja. Kada se radi o stočnoj proizvodnji, proizvođačke cene u Srbiji skoro su izjednačene sa evropskim prosekom i iznose 98 odsto. One su više nego u zemljama regiona, što Fiskalni savet objašnjava niskim prinosima i padom broja stoke.

Socijalne i ekonomske posledice za potrošače

Hrana i bezalkoholna pića čine oko 30 odsto potrošačke korpe u Srbiji. To ovom trendu rasta cena daje dodatnu socijalnu i ekonomsku težinu. Rast plata nije pratio rast cena hrane, što je dovelo do smanjenja kupovne moći građana na polovinu evropskog proseka. Fiskalni savet napominje da bi, po svim ekonomskim osnovama, cene hrane u Srbiji trebalo da budu znatno niže. Ipak, trenutni trendovi ukazuju da se cene sve više približavaju ili premašuju evropski nivo, dok kupovna moć zaostaje.

EBRD plasira 40 miliona evra kroz dva programa za jačanje malih i srednjih preduzeća i ulaganja u zelenu ekonomiju

AikLeasing je obezbedio kreditnu liniju od 40 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za proširenje finansiranja malih i srednjih preduzeća (MSP) širom Srbije i podršku zelenim investicijama. Ova kreditna linija, deo šireg paketa EBRD-a, obuhvata dva kredita: 30 miliona evra kroz program Financial Intermediaries Framework (FIF) SME i 10 miliona evra kroz program SME Go Green. AikBank, vlasnik AikLeasing-a, garantuje oba kredita, čime se povećava sigurnost finansiranja za korisnike.

Struktura finansiranja i ciljevi investicije

Kroz kreditnu liniju od 40 miliona evra, AikLeasing će značajno proširiti mogućnosti kreditiranja MSP sektora. Poseban fokus biće na preduzećima u ženskom vlasništvu, poljoprivrednim proizvođačima i firmama koje posluju izvan glavnog grada. Najmanje 30 odsto sredstava biće usmereno na zelene investicije, što uključuje projekte energetske efikasnosti, modernizaciju opreme i usklađivanje poslovanja sa evropskim i međunarodnim standardima. Na taj način, kompanija namerava da unapredi konkurentnost i otpornost MSP sektora, kao i njihov pristup dugoročnom finansiranju. Uporedo sa tim, investicije su usmerene i ka lancima vrednosti u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, čime se podržava održivi razvoj i diverzifikacija domaće privrede.

Podsticaji za zelene investicije i tehnička podrška

Program SME Go Green omogućava bespovratna sredstva Evropske unije za MSP koja uspešno realizuju investicione projekte. Za većinu projekata, bespovratna sredstva iznose 10 odsto vrednosti kredita, dok za investicije u obnovljive izvore energije i lance vrednosti u poljoprivredi i prehrambenoj industriji dostižu 15 odsto. Pored toga, MSP mogu računati na tehničku podršku koju finansira EU, što im dodatno olakšava planiranje i sprovođenje investicija. Kao rezultat, preduzeća u ženskom vlasništvu dobijaju pristup posebnim savetodavnim uslugama, čime se podstiče ravnopravnost i inovacije u preduzetništvu. Ova finansijska podrška ima za cilj da MSP sektoru omogući lakšu tranziciju ka održivijim poslovnim modelima i konkurentnosti na evropskom tržištu.

Pozicija AikLeasing-a na tržištu i značaj EBRD investicija

AikLeasing, osnovan 2024. godine, brzo je izgradio poziciju značajnog lizing partnera za srpska preduzeća, sa neto portfoliom od 130 miliona evra i više od 900 klijenata. Kompanija nudi lizing rešenja za komercijalna i putnička vozila, poljoprivrednu mehanizaciju i građevinsku opremu. Sa novom kreditnom linijom, AikLeasing planira dodatno širenje ponude i razvoj novih finansijskih proizvoda namenjenih MSP sektoru i zelenim ulaganjima.EBRD je do sada u Srbiji uložila više od 11 milijardi evra kroz više od 410 projekata, sa snažnim fokusom na privatni sektor, održivu infrastrukturu i razvoj zelene ekonomije. Ova investicija u AikLeasing još jednom potvrđuje stratešku ulogu EBRD-a u podršci održivom razvoju i jačanju konkurentnosti srpske privrede.

Kinesko tržište automobila beleži istorijski rekord udela električnih i hibridnih vozila, dok cene nafte ostaju visoke

Kinesko udruženje putničkih automobila (CPCA) objavilo je da je udeo električnih i hibridnih vozila u prodaji novih automobila u Kini dostigao 65,2% u martu. Ovaj rezultat predstavlja istorijski maksimum i beleži rast u odnosu na prethodni rekord od 65,1% iz februara iste godine. Ključni razlog za ovakav trend je napad SAD na Iran, što je dovelo do rasta cena goriva i ubrzalo prelazak kineskih potrošača na električna vozila.

Udeo električnih automobila u Kini na rekordnom nivou

Prema podacima CPCA, u kontinentalnoj Kini je tokom prošlog meseca prodato ukupno 1,54 miliona automobila. Od tog broja, 65,2% činila su potpuno električna i plug-in hibridna vozila. Ovim je oboren prethodni rekord i potvrđen trend rasta udela električnih automobila u ukupnoj prodaji. Pad prodaje automobila sa benzinskim motorima iznosio je 40% u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno, isporuke električnih vozila smanjene su za 10,1% prema istom izvoru. Kao rezultat, električna vozila ostvarila su dominantnu poziciju na tržištu.

Cene nafte i razvoj infrastrukture podstiču tranziciju

Cena nafte brent sredinom nedelje iznosila je oko 97 dolara po barelu, što je 34% više u poređenju sa krajem februara, kada je počeo sukob u Iranu. Zbog toga sve veći broj kineskih potrošača odustaje od konvencionalnih vozila i prelazi na električne modele. Kineski savez za promociju infrastrukture za punjenje električnih vozila saopštio je da je krajem jula u zemlji bilo 5,1 milion javnih punjača, što predstavlja rast od 21,3% u odnosu na godinu ranije. Broj kućnih punjača dostigao je 18,6 miliona, uz međugodišnji rast od 48,8%.

Izjave tržišnih aktera i uticaj tehnoloških inovacija

Prema rečima Džao Džena, direktora prodaje u šangajskom salonu Van Džuo Auto, „potrošači su sada uvereni u prednosti električnih vozila, pošto je strah od nedovoljnog dometa u velikoj meri otklonjen“. On očekuje da će udeo električnih vozila nastaviti da raste, jer sve više vozača napušta automobile sa benzinskim motorima. U prethodnih nekoliko meseci na tržištu se pojavilo nekoliko stotina novih modela električnih vozila sa naprednim sistemima pomoći vozaču i drugim inovacijama. To je, prema trgovcima, ubedilo milione kupaca da se odluče za novu kupovinu.

Izazovi i budući razvoj tržišta električnih vozila u Kini

Tranzicija na električna vozila u Kini odvija se uprkos postepenom ukidanju državnih subvencija i poreskih olakšica. Udeo električnih vozila raste čak i tokom usporavanja ekonomije i pada ukupne prodaje automobila. Kao rezultat globalnih tenzija i tehnološkog napretka, kinesko tržište automobila ulazi u novu fazu, gde električna i plug-in hibridna vozila postaju dominantan izbor potrošača.