Redovni preventivni pregledi otkrivaju bolesti i kada nema simptoma, smanjuju rizik i olakšavaju lečenje

Mnoge žene u Srbiji i dalje veruju da im preventivni pregledi nisu potrebni ako se osećaju dobro. Ipak, stručnjaci upozoravaju da su zablude o preventivnim pregledima čest razlog zbog kojeg se ozbiljna stanja otkriju kasno. Bez obzira na to da li imate simptome, redovni pregledi otkrivaju bolesti u ranoj fazi. Na taj način značajno povećavate šanse za uspešno lečenje i oporavak.

Pre svega, zablude o preventivnim pregledima mogu posebno ugroziti žene koje ne osećaju tegobe. Rak dojke ili dijabetes tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno) često godinama ne izazivaju nikakve simptome. Osim toga, način života, genetika i prethodne bolesti utiču na rizik, čak i ako trenutno nemate nikakve probleme sa zdravljem.

Najčešće zablude o preventivnim pregledima kod žena

Mnogi misle da nisu u opasnosti ako u porodici nije bilo sličnih bolesti. Međutim, „porodična istorija jeste važna, ali ni ona nije dovoljan razlog da izostavite preventivni pregled“, navodi dr Ivana Petrović, specijalista ginekologije. Štaviše, bolest se može razvijati i kada nema jasnih simptoma, zbog toga je rana dijagnostika presudna. Ipak, simptomi se razlikuju od osobe do osobe, tako da poređenje sa drugima može biti pogrešno.

Zapravo, neki faktori rizika, kao što su genetske promene, ne mogu se otkriti bez testiranja. Na taj način redovni skrining postaje jedini način da na vreme saznate za potencijalni problem. Takođe, nije dovoljno da preglede radite samo kada osetite tegobe.

Zašto su preventivni pregledi ključni za svaku ženu

Konačno, rana dijagnoza smanjuje rizik od komplikacija i povećava šansu za uspešno lečenje. „Redovni preventivni pregledi omogućavaju nam da otkrijemo promene na vreme. To je važno za svaku ženu, bez obzira na godine ili porodičnu istoriju bolesti“, naglašava dr Petrović. Osim toga, vaš lekar može prilagoditi učestalost pregleda vašim ličnim faktorima rizika.

U međuvremenu, previše ili premalo pregleda može biti štetno. Zato je važno da poštujete preporuke i otvoreno razgovarate o svim nedoumicama sa svojim lekarom. Ako imate strah od rezultata, podelite to sa zdravstvenim radnikom.

Praktični saveti za redovne preventivne preglede kod žena

Pored toga, vodite evidenciju o svim pregledima i rezultatima. Na taj način olakšaćete svom lekaru praćenje promena kroz vreme. Redovni skrining uključuje ginekološki pregled, ultrazvuk dojki, PAPA test i analize krvi. Ako niste sigurni koliko često treba ići na kontrolu, obavezno pitajte svog lekara.

Na kraju, svaka žena je jedinstvena i preporuke za preglede mogu varirati. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru. Briga o zdravlju počinje sa redovnim preventivnim pregledima, bez obzira na to da li imate simptome.

Ako vam je ponestalo ideja za ručak, a želite nešto ukusno što se priprema bez mnogo komplikovanja, zapečene tortilje sa piletinom i sirom odličan su izbor. Hrskave spolja, sočne iznutra i pune ukusa, mogu se pripremiti za manje od pola sata.

Sastojci

• 4 velike tortilje
• 400 g pilećeg filea
• 1 crvena paprika
• 1 manji crni luk
• 150 g rendanog kačkavalja
• 2 kašike kisele pavlake
• 1 kašika ulja
• 1 kašičica slatke mlevene paprike
• pola kašičice belog luka u prahu
• so i biber po ukusu
• malo peršuna

Priprema

Pileći file isecite na sitne komade. U tiganju zagrejte ulje, pa dodajte meso i pržite nekoliko minuta dok ne dobije zlatnu boju.

Dodajte sitno iseckan luk i papriku, začinite solju, biberom, mlevenom paprikom i belim lukom u prahu. Sve zajedno dinstajte još nekoliko minuta, dok povrće ne omekša.

Sklonite tiganj sa šporeta i umešajte kiselu pavlaku i polovinu rendanog kačkavalja.

Na svaku tortilju stavite nekoliko kašika fila, preklopite je i poređajte u podmazanu posudu za pečenje. Odozgo pospite ostatkom kačkavalja.

Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 200°C oko 10–15 minuta, odnosno dok tortilje ne postanu hrskave, a sir se lepo ne otopi i zapeče.

Mali trik za još bolji ukus

Uz tortilje možete napraviti brzi sos od kisele pavlake, malo limunovog soka, belog luka i prstohvata soli. Ako volite ljuto, dodajte nekoliko kapi čili sosa.

Prijatno!

Dug boravak pred ekranom može biti praćen naprezanjem očiju, suvoćom očiju, zamućenim vidom ili glavoboljom. Na to mogu uticati i osvetljenje prostorije, položaj tela i udaljenost od ekrana.

Ako veći deo dana provodite uz računar ili telefon, napravite redovne pauze i povremeno pogledajte u daljinu. Obratite pažnju i na položaj ekrana — nije dobro da satima držite glavu u neprirodnom položaju.

Pomaže i dovoljno treptanja, naročito kada dugo gledate u ekran.

Ako se glavobolje često ponavljaju, postaju jače ili su praćene drugim neuobičajenim simptomima, potrebno je potražiti medicinski savet.