Connect with us

Domaće

Dinarska štednja premašila 244 milijarde dinara, učešće dostiglo rekordnih 10 odsto

Dinarska štednja raste 18,4 odsto od početka godine, dok devizna štednja prelazi 17 milijardi evra u 2026.

Objavljeno pre

2 сата

,

Dinarska štednja premašila 244 milijarde dinara, učešće dostiglo rekordnih 10 odsto Foto Izvor: Pixabay / nattanan23

Dinarska štednja raste 18,4 odsto od početka godine, dok devizna štednja prelazi 17 milijardi evra u 2026.

Narodna banka Srbije saopštila je da je dinarska štednja premašila 244 milijarde dinara sredinom avgusta 2026. godine. To predstavlja rast od 37,9 milijardi dinara ili 18,4 odsto od početka godine. Dinarska štednja prvi put premašila je protivvrednost od dve milijarde evra, dok je devizna štednja dostigla 17 milijardi evra.

Učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji stanovništva tokom prve polovine 2026. godine prvi put je prešlo 10 odsto. To je značajan napredak, imajući u vidu da je u junu 2012. godine njeno učešće bilo ispod dva odsto. Prema podacima NBS, štednja stanovništva, i u domaćoj i u stranoj valuti, nastavila je trend rasta i dostigla rekordne iznose.

Rast dinarske štednje i struktura oročenja

Dinaska štednja povećana je više od 13 puta u poslednjih 14 godina. Najveći rast zabeležen je kod ročnosti od šest do 12 meseci, sa 16,1 milijardu dinara, što čini 56,9 odsto ukupne dinarske štednje. Štednja oročena na tri do šest meseci porasla je za 9,2 milijarde dinara. Na kraju juna 2026, prosečan iznos dinarske štednje po partiji premašio je 205.000 dinara.

Devizna štednja povećana je više od dva puta, sa 7,9 milijardi evra u junu 2012. na 16,9 milijardi evra krajem juna 2026. godine. U prvoj polovini 2026. devizna štednja porasla je za 735,5 miliona evra (4,6 odsto). Najveći rast zabeležen je kod štednje na rok od šest do 12 meseci (443,2 miliona evra) i štednje po viđenju (334,8 miliona evra), koja čini 64,7 odsto ukupne devizne štednje. Prosečan iznos devizne štednje po partiji iznosio je preko 4.000 evra.

Isplativost i faktori rasta dinarske štednje

Rezultati polugodišnje Analize isplativosti dinarske i devizne štednje NBS, koja je obuhvatila period od juna 2012. do juna 2026, pokazali su da je dinarska štednja bila isplativija i kratkoročno i dugoročno. Većoj isplativosti doprinose stabilan kurs dinara prema evru, viši nivo kamatnih stopa na dinarsku štednju i povoljniji poreski tretman, jer se na kamatu u dinarima ne plaća porez. Prema NBS, oročavanje 100.000 dinara 2012. godine na godinu dana, uz reoročavanje, donelo bi štediši preko 62.600 dinara (533 evra) više nego štednja u evrima.

„Štednja u domaćoj valuti je povećana preko 13 puta u proteklih 14 godina, što odražava poverenje građana u dinar i bankarski sektor“, navodi Narodna banka Srbije. Dinarska štednja oročena na godinu dana bila je isplativija u gotovo 99 odsto godišnjih potperioda u poslednjih 14 godina. U 2025/2026. godini, oročavanje 100.000 dinara na godinu dana donelo bi štediši preko 1.800 dinara više nego ekvivalent u evrima.

Makroekonomski okvir i uticaj na štednju

Od septembra 2025. inflacija se kretala u granicama ciljanog raspona, a u julu 2026. godine je usporila na 1,9 odsto međugodišnje. Kurs dinara prema evru zadržao je relativnu stabilnost, uz intervencije NBS na deviznom tržištu (neto prodaja 185 miliona evra). Bruto devizne rezerve NBS iznosile su 30,5 milijardi evra krajem jula 2026. godine, što pokriva sedam meseci uvoza robe i usluga, dvostruko više od međunarodnog standarda.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima smanjeno je sa 22,4 odsto u avgustu 2015. na dva odsto u junu 2026. godine. Kreditni rejting Srbije ostao je na nivou BB+, uz potvrđene pozitivne izglede za dobijanje investicionog ranga u julu 2026. godine. To je rezultat adekvatne ekonomske politike, visokih deviznih rezervi i rasta bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika u poređenju sa zemljama istog rejtinga.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

McDonald’s otvorio 42. restoran u Srbiji, prvi u Čačku sa McDrive uslugom

Američki lanac proširio mrežu na 42 objekta u Srbiji, otvaranjem restorana u Čačku i novim radnim mestima

Objavljeno pre

21 минут

,

август 26, 2026

Objavio:

McDonald’s otvorio 42. restoran u Srbiji, prvi u Čačku sa McDrive uslugom – McDonalds restoran Srbija

Američki lanac proširio mrežu na 42 objekta u Srbiji, otvaranjem restorana u Čačku i novim radnim mestima

McDonald’s Srbija otvorio je 42. restoran u Srbiji, a prvi u Čačku, čime je nastavljena ekspanzija ovog globalnog lanca brze hrane na domaćem tržištu. Novi objekat nalazi se u okviru tržnog centra BIG Čačak i raspolaže McCafé i McDrive uslugom, što omogućava gostima brz pristup poznatim proizvodima i dodatnu fleksibilnost. Radno vreme restorana je od 8.00 do 24.00 časa, dok je McDrive otvoren 24 sata, čime se dodatno povećava dostupnost za lokalno stanovništvo i putnike.

Restoran ima 104 mesta za sedenje u zatvorenom prostoru i dodatnih 76 mesta u bašti. Kao rezultat otvaranja, Čačak dobija novi ekonomski podsticaj kroz mogućnosti za zapošljavanje lokalnog stanovništva, što je u skladu sa strategijom kompanije da ulaže u razvoj zajednica u kojima posluje.

Ekspanzija mreže i značaj za lokalnu ekonomiju

Otvaranje 42. restorana u Srbiji deo je šireg plana McDonald’s Srbija da svoju ponudu učini dostupnom što većem broju potrošača. Kompanija kontinuirano ulaže u obuku i razvoj zaposlenih, a novi restoran u Čačku nudi priliku meštanima da postanu deo međunarodnog sistema sa visokim standardima. Takođe, kompanija navodi da su objekti više od mesta za konzumaciju hrane – predstavljaju priliku za lični razvoj zaposlenih kroz obuku i sticanje iskustva u sektoru usluga.

Pre svega, restoran u Čačku donosi McDrive uslugu, koja omogućava vozačima da brzo i jednostavno poruče obrok bez izlaska iz vozila. Ova usluga je posebno značajna za putnike i stanovnike u pokretu, čime se povećava konkurentnost lokacije u odnosu na druge ugostiteljske objekte u regionu.

Izjave rukovodstva i budući pravci razvoja

„Veoma nam je drago što smo danas otvorili novi restoran u Čačku i što smo našu ponudu učinili dostupnom još većem broju gostiju. Svako novo otvaranje za nas predstavlja važan korak u razvoju poslovanja, ali i priliku da budemo deo lokalne zajednice“, izjavila je Anđelka Đurić, direktorka kompanije McDonald’s u Srbiji. Ona je istakla da kompanija želi da njihovi restorani budu mesta gde ljudi mogu da rade, uče i napreduju, što je naročito važno za mlade iz Čačka i okoline.

Kao rezultat otvaranja ovog objekta, McDonald’s Srbija nastavlja da investira u razvoj poslovne mreže i ljudskih resursa. Kompanija ističe da je pažnja posvećena razvoju zaposlenih jedan od glavnih razloga njihovog uspeha na tržištu. Pored toga, dostupnost McDrive usluge i McCafé segmenta doprinosi diferencijaciji ponude i privlačenju različitih grupa potrošača.

Otvaranje 42. restorana u Srbiji potvrđuje strategiju McDonald’s da nastavi investiranje u lokalne zajednice i proširenje svojih kapaciteta na tržištu. Na taj način, kompanija doprinosi ne samo zapošljavanju, već i razvoju sektora ugostiteljskih usluga i unapređenju standarda usluge u regionu.

Pročitaj još

Domaće

Troškovi rada od kuće ostaju nedefinisani u Srbiji, zakon ne propisuje iznos naknade

Zaposleni u Srbiji snose troškove rada od kuće, dok zakon ne utvrđuje metodologiju obračuna, a porez iznosi 10%

Objavljeno pre

21 минут

,

август 26, 2026

Objavio:

Zaposleni u Srbiji snose troškove rada od kuće, dok zakon ne utvrđuje metodologiju obračuna, a porez iznosi 10%

Troškovi rada od kuće ostaju pravno nedefinisani u Srbiji, iako sve više zaposlenih koristi ovaj model rada. Prema važećem Zakonu o radu, naknada za korišćenje sopstvene opreme, interneta ili električne energije nije jasno propisana, niti postoji jedinstvena metodologija obračuna. Ovakva situacija stvara pravnu nesigurnost za poslodavce i zaposlene, potvrdila je Branka Anđelković, direktorka organizacije Re: People – Centar za društvo i tehnologiju.

Zakon predviđa da ugovor o radu ili aneks mora da sadrži odredbe o sredstvima za rad i naknadi troškova njihove upotrebe. Međutim, ne postoji zatvorena lista troškova koje poslodavac mora da nadoknadi zaposlenima. U praksi, to se najčešće odnosi na korišćenje ličnog računara, internet konekciju, električnu energiju ili telefon. Zbog toga, ako ugovor ili aneks ne reguliše ovu oblast, dolazi do sporova između zaposlenih i poslodavaca, jer zakon ne nudi jasno rešenje.

Kako evropske zemlje rešavaju troškove rada od kuće

Srbija još nije usvojila model koji bi definisao minimalne standarde za troškove rada od kuće. U Belgiji postoje paušalne naknade, dok Austrija i Nemačka koriste poreske olakšice za zaposlene i poslodavce. Takva rešenja olakšavaju obračun troškova i smanjuju rizik od sporova, navodi Anđelković. Kod domaćih poslodavaca najčešće postoje tri modela: paušalna mesečna naknada, refundacija stvarnih troškova ili obaveza poslodavca da obezbedi opremu i dodatnu naknadu. S druge strane, bez jasnih pravila, zaposleni su često prepušteni dogovoru sa poslodavcem, što ne garantuje pravičnost.

Pored direktnih troškova, rad od kuće otvara i pitanje bezbednosti podataka. Prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, poslodavac mora da obezbedi tehničke i organizacione mere zaštite, uključujući službene uređaje, VPN pristup, enkripciju i antivirus zaštitu. Međutim, troškovi za ove bezbednosne sisteme često nisu vidljivi u javnoj raspravi. Odgovornost zaposlenog postoji samo ako je prekršio jasno definisana pravila, na primer korišćenjem neodobrene opreme ili deljenjem pristupnih podataka.

Poreski tretman i posledice za poslodavce i zaposlene

Ministarstvo finansija propisuje da se na naknadu troškova za korišćenje sopstvenih sredstava rada zaposlenog koji radi od kuće plaća porez od 10%. Ova stopa je identična oporezivanju zarada, dok se na troškove ne plaća obavezno socijalno osiguranje. Poreski savetnik Milan Trbojević smatra da ovaj tretman nije logičan, jer postoje druge neoporezive naknade, poput onih za prevoz na posao. Prema njegovim rečima, poreske olakšice za rad od kuće mogle bi učiniti ovaj model privlačnijim za poslodavce i zaposlene.

Rad od kuće takođe povećava potrebu za jasno definisanim internim aktima poslodavca, kao što su politike sajber bezbednosti i procedure za reagovanje na incidente. Bez takvih dokumenata, poslodavac ne može dokazati da je preduzeo potrebne mere zaštite. Ipak, mnoge kompanije u Srbiji još uvek nemaju jasno uređene politike rada od kuće, što dodatno komplikuje situaciju.

Troškovi rada od kuće ostaju otvoreno pitanje na domaćem tržištu rada. Bez jasnog zakonskog okvira, zaposlenima i poslodavcima preostaje individualni dogovor, što često dovodi do sporova i neizvesnosti u praksi.

Pročitaj još

Domaće

U evrozoni korišćenje AI dostiglo 52 odsto, Srbija i region daleko iza

Dok polovina radnika u evrozoni koristi veštačku inteligenciju, u Srbiji to čini tek 34% kompanija, a mali biznisi značajno zaostaju.

Objavljeno pre

27 минута

,

август 26, 2026

Objavio:

U evrozoni korišćenje AI dostiglo 52 odsto, Srbija i region daleko iza

Dok polovina radnika u evrozoni koristi veštačku inteligenciju, u Srbiji to čini tek 34% kompanija, a mali biznisi značajno zaostaju.

Evropska centralna banka objavila je da je korišćenje veštačke inteligencije u evrozoni udvostručeno za samo dve godine. Udeo zaposlenih koji koriste AI porastao je sa 26% u 2024. na 41% u 2025, a zatim na 52% u 2026. godini. Ovaj rast pozicionira evrozonu kao lidera u implementaciji novih tehnologija na radnom mestu.

Korisnici veštačke inteligencije najčešće koriste AI alate oko tri dana nedeljno. Veći deo mladih i visokoobrazovanih radnika koristi ove tehnologije, dok 61% zaposlenih sa visokim obrazovanjem koristi AI, naspram 37% sa nižim obrazovanjem. Uporedo sa tim, udeo mlađih radnika koji koriste AI veći je za oko 20 procentnih poena u odnosu na starije zaposlene. Radnici koji koriste AI štede prosečno tri sata nedeljno, što čini oko 7,7% radnog vremena, dok ukupna ušteda za celu ekonomiju iznosi 3,8% kada se uračunaju i oni koji AI ne koriste.

Rast korišćenja AI u evrozoni i poređenje sa regionom

Najveće uštede beleže se u poslovima programiranja i otklanjanja grešaka, gde AI štedi gotovo osam sati nedeljno, iako samo 8% zaposlenih koristi AI za te zadatke. Zapažene efikasnosti ostvarene su i u analizi podataka, automatizaciji rutinskih poslova i kreiranju audio-vizuelnog sadržaja. S druge strane, najčešća primena AI u oblastima istraživanja, prikupljanja informacija i pisanju teksta donosi manju uštedu vremena.

Stav zaposlenih prema AI postao je nešto negativniji, pa je udeo onih sa pozitivnim mišljenjem pao sa 43% na 41%. Zaposleni sa negativnim stavom prema AI češće su pesimistični u pogledu ekonomije i izražavaju veću zabrinutost za bezbednost radnog mesta i rast prihoda. Približno polovina zaposlenih u evrozoni nije još uvek uključila AI u svoje radne zadatke, pri čemu trećina smatra da AI nije relevantan za njihov posao, a 41% nije zainteresovano za njegovu primenu. Prema Evropskoj centralnoj banci, obuka i bolje razumevanje koristi AI tehnologija predstavljaju glavne podsticaje za njeno šire usvajanje.

Primena AI u Srbiji i susednim zemljama

Za razliku od evrozone, u Srbiji i regionu ne postoje direktni podaci o korišćenju AI na nivou zaposlenih. Najpouzdaniji izvor, istraživanje ICT Huba, pokazuje da samo 34% kompanija u Srbiji koristi veštačku inteligenciju u poslovanju. Ova brojka značajno varira po veličini firme: 85% velikih, 74% srednjih i svega 27,9% malih preduzeća ima razvijenu AI strategiju. Najveća primena je u sektoru informacija i komunikacija, gde 60% firmi koristi AI, dok prerađivačka industrija znatno zaostaje.

U Bugarskoj i Rumuniji, prema Eurostat podacima, u 2025. godini AI je koristilo 8,6% bugarskih i 5,2% rumunskih preduzeća sa više od 10 zaposlenih. Ove stope su najniže u EU i daleko ispod proseka od gotovo 20%. U Hrvatskoj, podaci variraju: Državni zavod za statistiku beleži 40% velikih preduzeća sa AI primenom, dok prema EIB istraživanju, svega 22% firmi koristi AI, naspram 37% na nivou EU. Crna Gora, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina nemaju uporedive analize, ali se očekuju promene sa izgradnjom EU „AI fabrika“ u regionu.

Zaključak Evropske centralne banke je da AI već donosi značajne uštede vremena, ali da pun potencijal za povećanje produktivnosti još nije iskorišćen. Ključni izazovi ostaju integracija tehnologije u radne procese i edukacija zaposlenih, kao i spremnost kompanija da novostečene veštine pretoče u veću proizvodnju.

Pročitaj još

U Trendu