Planom iz 2026. predviđena je dažbina na zaslađena pića od 2028, dok „zero“ i „light“ proizvodi ostaju izuzeti

Nemačka će od 2028. godine uvesti poseban porez na zaslađena bezalkoholna pića. Očekuje se da taj porez godišnje donese oko 450 miliona evra, prema proceni Finansijske komisije za zdravstvo. Ova mera ima za cilj smanjenje potrošnje šećera i rasterećenje sistema javnog zdravstvenog osiguranja.

Porez na zaslađena pića i očekivani efekti

Vlada je 29. aprila 2026. usvojila ključne budžetske parametre za 2027. godinu. U njima se najavljuje uvođenje poreza na zaslađena pića od 2028. godine, kao deo plana za konsolidaciju javnih finansija. Prema zvaničnim podacima, konkretan model biće zasnovan na preporuci broj 66 Finansijske komisije za zdravstvo.
Komisija je osnovana u septembru 2025. godine na inicijativu ministarke zdravlja Nine Varken. Njen zadatak bio je da predloži mere za stabilizaciju finansiranja zakonskog zdravstvenog osiguranja. Prvi izveštaj komisije objavljen je 30. marta 2026. godine, a predložena proizvođačka dažbina na zaslađena pića našla se među 66 preporuka.
Osnovna ideja je da proizvođači dobiju finansijski podsticaj za smanjenje šećera u svojim proizvodima. Kao rezultat, očekuje se i smanjenje troškova zdravstvene zaštite, koji sada iznose oko 3,5 milijardi evra godišnje zbog povećane potrošnje zaslađenih pića.

Isključenje „zero“ i „light“ proizvoda iz oporezivanja

Prošle nedelje u javnost je dospeo interni dokument Ministarstva finansija, koji je sugerisao mogućnost da porez obuhvati i pića bez šećera, uključujući „zero“ i „light“ verzije. Međutim, ministar finansija Lars Klingbajl javno je odbacio ovu opciju. „To se neće dogoditi“, naglasio je Klingbajl na Instagramu, uz obrazloženje da „porez na šećer za pića koja ne sadrže šećer nema smisla“.
Dokument koji je izazvao polemiku bio je samo radna verzija i nije predstavljao zvaničan ili politički usaglašen predlog vlade. Klingbajl je objasnio da stručnjaci moraju razmatrati razne mogućnosti tokom pripreme zakona. Konačno, vlada ostaje pri prvobitnom planu: porez će se odnositi isključivo na pića sa šećerom, dok su „zero“ i „light“ proizvodi izuzeti.

Dugoročne finansijske i zdravstvene implikacije

Procene komisije pokazuju da bi porez na zaslađena pića mogao doneti godišnje prihode do 450 miliona evra. Ti prihodi biće iskorišćeni za rasterećenje sistema zdravstvenog osiguranja, posebno za finansiranje preventivnih programa. Istovremeno, dugoročne uštede za zdravstveni sistem procenjuju se između 20 i 170 miliona evra godišnje.
Potrošnja šećera u Nemačkoj trenutno iznosi oko 90 grama dnevno po stanovniku, što je više nego dvostruko iznad preporuka Svetske zdravstvene organizacije. Zbog toga je predložena proizvođačka dažbina, a ne klasičan porez na potrošače, kako bi se podstakli proizvođači na promenu receptura. Planiran je prelazni period od 12 meseci za prilagođavanje industrije.
Kao rezultat, iskustva iz Velike Britanije pokazuju da slične mere mogu značajno uticati na reformulaciju napitaka i smanjenje unosa šećera. Nemačka očekuje sličan efekat, uz dodatno jačanje finansijske stabilnosti javnog zdravstvenog sistema.

Letnji međunarodni vozovi nastavljaju saobraćaj do kraja septembra, dok se domaći redovi vožnje prilagođavaju produženoj sezoni

Srbijavoz je objavio da će zbog povećanog interesovanja putnika sezonski međunarodni vozovi na liniji Subotica–Bar saobraćati do 30. septembra 2026. godine. Ova odluka o produženju sezonskih vozova do Bara omogućava putnicima dodatne termine za putovanje tokom septembra, navodi se u zvaničnom saopštenju kompanije. Voz „Tara“, broj 1131, polazi iz Subotice u 8.04, a stiže u Bar u 21.10 i nastaviće saobraćaj do kraja meseca.

Detalji produženja sezonskih linija i izmene u domaćem saobraćaju

U povratnom smeru, voz broj 1130 iz Bara kreće u 9.00 i stiže u Suboticu u 21.55, sa poslednjom vožnjom 1. oktobra 2026. godine. Kao rezultat produženja saobraćaja, menja se i red vožnje pojedinih domaćih linija. Tako Inter Regio voz broj 615 Petrovaradin–Užice počinje da vozi od 1. oktobra. Inter Regio voz broj 616 Užice–Petrovaradin startuje 2. oktobra, dok Regio voz broj 2121 Zemun–Priboj i voz broj 2120 Priboj–Zemun takođe kreću od 1. oktobra.

Letnji međunarodni vozovi i preporuke za putnike

Međunarodni noćni voz „Lovćen“, broj 433, nastavlja u letnjem sastavu do 30. septembra, sa polaskom iz Zemuna u 19.35 i dolaskom u Bar u 6.54. Povratni voz broj 432 iz Bara polazi u 20.10, a dolazak u Zemun je zakazan za 7.25 sledećeg dana, zaključno sa 1. oktobrom. Osim toga, Srbijavoz preporučuje putnicima da zbog velikog interesovanja planiraju putovanja unapred i blagovremeno kupe karte. Dodatne informacije mogu se dobiti putem Kol centra na broj +381 11 360 2899.

Uticaj na putnički saobraćaj i tržišni kontekst

Produženje sezonskih vozova do Bara odražava rast tražnje za železničkim prevozom tokom kasnog leta. Ovaj potez omogućava većem broju putnika da iskoriste pristupačan prevoz do jadranske obale i iz unutrašnjosti Srbije. Uporedo sa tim, prilagođavanje domaćih redova vožnje obezbeđuje kontinuitet železničkog saobraćaja bez zastoja između sezonskog i redovnog režima. Takva fleksibilnost je od značaja za Srbijavoz, s obzirom na rast konkurencije u putničkom saobraćaju i povećane potrebe za integrisanim transportnim rešenjima. Kao rezultat, produženje sezone može pozitivno uticati na ukupne prihode kompanije i dodatno podstaći razvoj turističkog saobraćaja.

Zaposleni u Srbiji snose troškove rada od kuće, dok zakon ne utvrđuje metodologiju obračuna, a porez iznosi 10%

Troškovi rada od kuće ostaju pravno nedefinisani u Srbiji, iako sve više zaposlenih koristi ovaj model rada. Prema važećem Zakonu o radu, naknada za korišćenje sopstvene opreme, interneta ili električne energije nije jasno propisana, niti postoji jedinstvena metodologija obračuna. Ovakva situacija stvara pravnu nesigurnost za poslodavce i zaposlene, potvrdila je Branka Anđelković, direktorka organizacije Re: People – Centar za društvo i tehnologiju.

Zakon predviđa da ugovor o radu ili aneks mora da sadrži odredbe o sredstvima za rad i naknadi troškova njihove upotrebe. Međutim, ne postoji zatvorena lista troškova koje poslodavac mora da nadoknadi zaposlenima. U praksi, to se najčešće odnosi na korišćenje ličnog računara, internet konekciju, električnu energiju ili telefon. Zbog toga, ako ugovor ili aneks ne reguliše ovu oblast, dolazi do sporova između zaposlenih i poslodavaca, jer zakon ne nudi jasno rešenje.

Kako evropske zemlje rešavaju troškove rada od kuće

Srbija još nije usvojila model koji bi definisao minimalne standarde za troškove rada od kuće. U Belgiji postoje paušalne naknade, dok Austrija i Nemačka koriste poreske olakšice za zaposlene i poslodavce. Takva rešenja olakšavaju obračun troškova i smanjuju rizik od sporova, navodi Anđelković. Kod domaćih poslodavaca najčešće postoje tri modela: paušalna mesečna naknada, refundacija stvarnih troškova ili obaveza poslodavca da obezbedi opremu i dodatnu naknadu. S druge strane, bez jasnih pravila, zaposleni su često prepušteni dogovoru sa poslodavcem, što ne garantuje pravičnost.

Pored direktnih troškova, rad od kuće otvara i pitanje bezbednosti podataka. Prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, poslodavac mora da obezbedi tehničke i organizacione mere zaštite, uključujući službene uređaje, VPN pristup, enkripciju i antivirus zaštitu. Međutim, troškovi za ove bezbednosne sisteme često nisu vidljivi u javnoj raspravi. Odgovornost zaposlenog postoji samo ako je prekršio jasno definisana pravila, na primer korišćenjem neodobrene opreme ili deljenjem pristupnih podataka.

Poreski tretman i posledice za poslodavce i zaposlene

Ministarstvo finansija propisuje da se na naknadu troškova za korišćenje sopstvenih sredstava rada zaposlenog koji radi od kuće plaća porez od 10%. Ova stopa je identična oporezivanju zarada, dok se na troškove ne plaća obavezno socijalno osiguranje. Poreski savetnik Milan Trbojević smatra da ovaj tretman nije logičan, jer postoje druge neoporezive naknade, poput onih za prevoz na posao. Prema njegovim rečima, poreske olakšice za rad od kuće mogle bi učiniti ovaj model privlačnijim za poslodavce i zaposlene.

Rad od kuće takođe povećava potrebu za jasno definisanim internim aktima poslodavca, kao što su politike sajber bezbednosti i procedure za reagovanje na incidente. Bez takvih dokumenata, poslodavac ne može dokazati da je preduzeo potrebne mere zaštite. Ipak, mnoge kompanije u Srbiji još uvek nemaju jasno uređene politike rada od kuće, što dodatno komplikuje situaciju.

Troškovi rada od kuće ostaju otvoreno pitanje na domaćem tržištu rada. Bez jasnog zakonskog okvira, zaposlenima i poslodavcima preostaje individualni dogovor, što često dovodi do sporova i neizvesnosti u praksi.