Dok polovina radnika u evrozoni koristi veštačku inteligenciju, u Srbiji to čini tek 34% kompanija, a mali biznisi značajno zaostaju.

Evropska centralna banka objavila je da je korišćenje veštačke inteligencije u evrozoni udvostručeno za samo dve godine. Udeo zaposlenih koji koriste AI porastao je sa 26% u 2024. na 41% u 2025, a zatim na 52% u 2026. godini. Ovaj rast pozicionira evrozonu kao lidera u implementaciji novih tehnologija na radnom mestu.

Korisnici veštačke inteligencije najčešće koriste AI alate oko tri dana nedeljno. Veći deo mladih i visokoobrazovanih radnika koristi ove tehnologije, dok 61% zaposlenih sa visokim obrazovanjem koristi AI, naspram 37% sa nižim obrazovanjem. Uporedo sa tim, udeo mlađih radnika koji koriste AI veći je za oko 20 procentnih poena u odnosu na starije zaposlene. Radnici koji koriste AI štede prosečno tri sata nedeljno, što čini oko 7,7% radnog vremena, dok ukupna ušteda za celu ekonomiju iznosi 3,8% kada se uračunaju i oni koji AI ne koriste.

Rast korišćenja AI u evrozoni i poređenje sa regionom

Najveće uštede beleže se u poslovima programiranja i otklanjanja grešaka, gde AI štedi gotovo osam sati nedeljno, iako samo 8% zaposlenih koristi AI za te zadatke. Zapažene efikasnosti ostvarene su i u analizi podataka, automatizaciji rutinskih poslova i kreiranju audio-vizuelnog sadržaja. S druge strane, najčešća primena AI u oblastima istraživanja, prikupljanja informacija i pisanju teksta donosi manju uštedu vremena.

Stav zaposlenih prema AI postao je nešto negativniji, pa je udeo onih sa pozitivnim mišljenjem pao sa 43% na 41%. Zaposleni sa negativnim stavom prema AI češće su pesimistični u pogledu ekonomije i izražavaju veću zabrinutost za bezbednost radnog mesta i rast prihoda. Približno polovina zaposlenih u evrozoni nije još uvek uključila AI u svoje radne zadatke, pri čemu trećina smatra da AI nije relevantan za njihov posao, a 41% nije zainteresovano za njegovu primenu. Prema Evropskoj centralnoj banci, obuka i bolje razumevanje koristi AI tehnologija predstavljaju glavne podsticaje za njeno šire usvajanje.

Primena AI u Srbiji i susednim zemljama

Za razliku od evrozone, u Srbiji i regionu ne postoje direktni podaci o korišćenju AI na nivou zaposlenih. Najpouzdaniji izvor, istraživanje ICT Huba, pokazuje da samo 34% kompanija u Srbiji koristi veštačku inteligenciju u poslovanju. Ova brojka značajno varira po veličini firme: 85% velikih, 74% srednjih i svega 27,9% malih preduzeća ima razvijenu AI strategiju. Najveća primena je u sektoru informacija i komunikacija, gde 60% firmi koristi AI, dok prerađivačka industrija znatno zaostaje.

U Bugarskoj i Rumuniji, prema Eurostat podacima, u 2025. godini AI je koristilo 8,6% bugarskih i 5,2% rumunskih preduzeća sa više od 10 zaposlenih. Ove stope su najniže u EU i daleko ispod proseka od gotovo 20%. U Hrvatskoj, podaci variraju: Državni zavod za statistiku beleži 40% velikih preduzeća sa AI primenom, dok prema EIB istraživanju, svega 22% firmi koristi AI, naspram 37% na nivou EU. Crna Gora, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina nemaju uporedive analize, ali se očekuju promene sa izgradnjom EU „AI fabrika“ u regionu.

Zaključak Evropske centralne banke je da AI već donosi značajne uštede vremena, ali da pun potencijal za povećanje produktivnosti još nije iskorišćen. Ključni izazovi ostaju integracija tehnologije u radne procese i edukacija zaposlenih, kao i spremnost kompanija da novostečene veštine pretoče u veću proizvodnju.

Potrošnja mobilnog interneta van zemlje porasla je 17 odsto, dok je 1,8 miliona korisnika koristilo roming u regionu

Korisnici mobilnih usluga iz Srbije ostvarili su u 2024. godini ukupno 7.255 terabajta internet saobraćaja u romingu. To predstavlja rast od 17 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kada je zabeleženo 6.182 terabajta, prema podacima RATEL-a. Ključna tema roming bez iznenađenja postaje sve važnija zbog povećane upotrebe mobilnih telefona tokom putovanja.

Letnji meseci doneli su posebno intenzivnu upotrebu mobilnog interneta. U trećem kvartalu 2024. godine, oko 1,8 miliona korisnika iz Srbije makar jednom je koristilo roming u regionu Zapadnog Balkana. To je tri puta više nego tokom prvog kvartala iste godine. Kao rezultat, mobilni internet postao je redovan deo putnih troškova, dok nepoznavanje pravila može dovesti do neočekivanih izdataka.

Roming bez iznenađenja: ključni ekonomski podaci i pravila

Korišćenje rominga u Evropskoj uniji regulisano je principom „roming kao kod kuće“ od 2017. godine. Od 1. jula 2021. isti princip važi i u regionu Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju i AP Kosovo i Metohiju. U ovim zemljama korisnici mobilnih usluga koriste internet po uslovima sličnim onima u matičnoj mreži. Međutim, Hrvatska nije deo ovog regionalnog sporazuma, što često dovodi do zabuna i potencijalnih dodatnih troškova za putnike iz Srbije.

Još jedna česta zabluda je da je roming potpuno ukinut, iako tehnička usluga i dalje postoji. Cena i uslovi korišćenja zavise od destinacije i tarifnog paketa korisnika. Mobilni signal može preći državnu granicu, pa se u pograničnim oblastima telefon može automatski povezati na mrežu susedne zemlje. Zbog toga stručnjaci preporučuju ručni odabir mreže, posebno u blizini granica.

Kontrola troškova i praktični saveti za korisnike

Potrošnja interneta može rasti čak i bez aktivnog korišćenja telefona, zbog automatskih ažuriranja aplikacija i sinhronizacije podataka. Pre putovanja savetuje se da korisnici provere da li njihov paket uključuje internet u romingu za određenu destinaciju. Takođe, korisnici mogu pratiti potrošnju putem posebnih USSD kodova ili aplikacija svog operatora.

Prilikom putovanja brodom ili avionom, postoji rizik od povezivanja na pomorske ili satelitske mreže, koje mogu generisati visoke troškove. Osim toga, javne Wi-Fi mreže nisu uvek bezbedne, pa treba izbegavati unos lozinki i podataka sa platnih kartica na nepoznatim mrežama. Na kraju, roming bez iznenađenja zahteva informisanost i proaktivno upravljanje potrošnjom, što je ključno za planiranje budžeta na putovanjima.

Oko 100 pivara i 1.000 aktera sektora protiv obaveznog slogana ‘Alkohol šteti zdravlju’ i restrikcija u marketingu

Belgijsko udruženje pivara zatražilo je od savezne vlade Belgije da preispita nova pravila o reklamiranju alkoholnih pića. Prema dogovoru Saveta ministara od 27. marta, planiraju se stroža ograničenja, uključujući obavezno zdravstveno upozorenje ‘Alkohol šteti zdravlju’ u svim oglasima. Udruženje, koje okuplja oko 100 pivara i 1.000 drugih aktera iz sektora, ističe da takva pravila mogu negativno uticati na sektor piva, koji je važan deo belgijske privrede i kulture.

Nova pravila za reklamiranje alkohola

Nova pravila predviđaju više ograničenja u oglašavanju alkoholnih pića. Biće zabranjeno deljenje besplatnog alkohola uz časopise, a influenseri i mediji sa velikom mladom publikom više neće moći da reklamiraju alkohol. Frank Vandenbruk, ministar javnog zdravlja Belgije, izjavio je da je cilj novih mera smanjenje izloženosti maloletnika marketingu alkohola. On je naglasio da je važno bolje informisati odrasle o zdravstvenim rizicima.

Stav pivara i značaj sektora piva

Krišan Modgal, izvršni direktor Belgijskog udruženja pivara, naglasio je da industrija podržava borbu protiv zloupotrebe alkohola. On je istakao da slogan ‘Alkohol šteti zdravlju’, koji podseća na upozorenja sa paklica cigareta, nepotrebno stigmatizuje ceo sektor. Udruženje tvrdi da je belgijska kultura piva priznato nematerijalno kulturno nasleđe UNESKO-a, zbog čega smatra da sektor zaslužuje drugačiji tretman.

Reakcije i predlozi alternativnih mera

Belgijski pivari pozivaju vladu da otvori dijalog o alternativnim merama. Podržavaju inicijative kao što je kampanja BOB, koja promoviše odgovornu vožnju bez alkohola. Prema njihovom mišljenju, moguće je raditi na smanjenju zloupotrebe alkohola bez generalizovanog negativnog uticaja na čitav sektor. S druge strane, Frida Matis, predsednica Stalne radne grupe za mentalno zdravlje Visokog saveta za zdravlje, podržava novi slogan. Prema njenim rečima, savremena istraživanja ukazuju da svaka konzumacija alkohola nosi određeni zdravstveni rizik. Rizik je niži kod male, a veći kod veće količine alkohola. Ona zaključuje da cilj upozorenja nije zabrana konzumacije, već informisanje javnosti o rizicima.

Uticaj na sektor i širi ekonomski kontekst

S obzirom na značaj industrije piva za Belgiju, stroža pravila mogu uticati na prihode pivara i celokupnu privredu. Pivari napominju da je važno voditi javno-zdravstvenu politiku koja balansira između informisanja potrošača i očuvanja kulturno-ekonomskog značaja sektora. Na kraju, ostaje otvoreno pitanje da li će belgijska vlada pronaći kompromis između zaštite javnog zdravlja i očuvanja statusa sektora piva.