Dok polovina radnika u evrozoni koristi veštačku inteligenciju, u Srbiji to čini tek 34% kompanija, a mali biznisi značajno zaostaju.

Evropska centralna banka objavila je da je korišćenje veštačke inteligencije u evrozoni udvostručeno za samo dve godine. Udeo zaposlenih koji koriste AI porastao je sa 26% u 2024. na 41% u 2025, a zatim na 52% u 2026. godini. Ovaj rast pozicionira evrozonu kao lidera u implementaciji novih tehnologija na radnom mestu.

Korisnici veštačke inteligencije najčešće koriste AI alate oko tri dana nedeljno. Veći deo mladih i visokoobrazovanih radnika koristi ove tehnologije, dok 61% zaposlenih sa visokim obrazovanjem koristi AI, naspram 37% sa nižim obrazovanjem. Uporedo sa tim, udeo mlađih radnika koji koriste AI veći je za oko 20 procentnih poena u odnosu na starije zaposlene. Radnici koji koriste AI štede prosečno tri sata nedeljno, što čini oko 7,7% radnog vremena, dok ukupna ušteda za celu ekonomiju iznosi 3,8% kada se uračunaju i oni koji AI ne koriste.

Rast korišćenja AI u evrozoni i poređenje sa regionom

Najveće uštede beleže se u poslovima programiranja i otklanjanja grešaka, gde AI štedi gotovo osam sati nedeljno, iako samo 8% zaposlenih koristi AI za te zadatke. Zapažene efikasnosti ostvarene su i u analizi podataka, automatizaciji rutinskih poslova i kreiranju audio-vizuelnog sadržaja. S druge strane, najčešća primena AI u oblastima istraživanja, prikupljanja informacija i pisanju teksta donosi manju uštedu vremena.

Stav zaposlenih prema AI postao je nešto negativniji, pa je udeo onih sa pozitivnim mišljenjem pao sa 43% na 41%. Zaposleni sa negativnim stavom prema AI češće su pesimistični u pogledu ekonomije i izražavaju veću zabrinutost za bezbednost radnog mesta i rast prihoda. Približno polovina zaposlenih u evrozoni nije još uvek uključila AI u svoje radne zadatke, pri čemu trećina smatra da AI nije relevantan za njihov posao, a 41% nije zainteresovano za njegovu primenu. Prema Evropskoj centralnoj banci, obuka i bolje razumevanje koristi AI tehnologija predstavljaju glavne podsticaje za njeno šire usvajanje.

Primena AI u Srbiji i susednim zemljama

Za razliku od evrozone, u Srbiji i regionu ne postoje direktni podaci o korišćenju AI na nivou zaposlenih. Najpouzdaniji izvor, istraživanje ICT Huba, pokazuje da samo 34% kompanija u Srbiji koristi veštačku inteligenciju u poslovanju. Ova brojka značajno varira po veličini firme: 85% velikih, 74% srednjih i svega 27,9% malih preduzeća ima razvijenu AI strategiju. Najveća primena je u sektoru informacija i komunikacija, gde 60% firmi koristi AI, dok prerađivačka industrija znatno zaostaje.

U Bugarskoj i Rumuniji, prema Eurostat podacima, u 2025. godini AI je koristilo 8,6% bugarskih i 5,2% rumunskih preduzeća sa više od 10 zaposlenih. Ove stope su najniže u EU i daleko ispod proseka od gotovo 20%. U Hrvatskoj, podaci variraju: Državni zavod za statistiku beleži 40% velikih preduzeća sa AI primenom, dok prema EIB istraživanju, svega 22% firmi koristi AI, naspram 37% na nivou EU. Crna Gora, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina nemaju uporedive analize, ali se očekuju promene sa izgradnjom EU „AI fabrika“ u regionu.

Zaključak Evropske centralne banke je da AI već donosi značajne uštede vremena, ali da pun potencijal za povećanje produktivnosti još nije iskorišćen. Ključni izazovi ostaju integracija tehnologije u radne procese i edukacija zaposlenih, kao i spremnost kompanija da novostečene veštine pretoče u veću proizvodnju.

Oko 100 pivara i 1.000 aktera sektora protiv obaveznog slogana ‘Alkohol šteti zdravlju’ i restrikcija u marketingu

Belgijsko udruženje pivara zatražilo je od savezne vlade Belgije da preispita nova pravila o reklamiranju alkoholnih pića. Prema dogovoru Saveta ministara od 27. marta, planiraju se stroža ograničenja, uključujući obavezno zdravstveno upozorenje ‘Alkohol šteti zdravlju’ u svim oglasima. Udruženje, koje okuplja oko 100 pivara i 1.000 drugih aktera iz sektora, ističe da takva pravila mogu negativno uticati na sektor piva, koji je važan deo belgijske privrede i kulture.

Nova pravila za reklamiranje alkohola

Nova pravila predviđaju više ograničenja u oglašavanju alkoholnih pića. Biće zabranjeno deljenje besplatnog alkohola uz časopise, a influenseri i mediji sa velikom mladom publikom više neće moći da reklamiraju alkohol. Frank Vandenbruk, ministar javnog zdravlja Belgije, izjavio je da je cilj novih mera smanjenje izloženosti maloletnika marketingu alkohola. On je naglasio da je važno bolje informisati odrasle o zdravstvenim rizicima.

Stav pivara i značaj sektora piva

Krišan Modgal, izvršni direktor Belgijskog udruženja pivara, naglasio je da industrija podržava borbu protiv zloupotrebe alkohola. On je istakao da slogan ‘Alkohol šteti zdravlju’, koji podseća na upozorenja sa paklica cigareta, nepotrebno stigmatizuje ceo sektor. Udruženje tvrdi da je belgijska kultura piva priznato nematerijalno kulturno nasleđe UNESKO-a, zbog čega smatra da sektor zaslužuje drugačiji tretman.

Reakcije i predlozi alternativnih mera

Belgijski pivari pozivaju vladu da otvori dijalog o alternativnim merama. Podržavaju inicijative kao što je kampanja BOB, koja promoviše odgovornu vožnju bez alkohola. Prema njihovom mišljenju, moguće je raditi na smanjenju zloupotrebe alkohola bez generalizovanog negativnog uticaja na čitav sektor. S druge strane, Frida Matis, predsednica Stalne radne grupe za mentalno zdravlje Visokog saveta za zdravlje, podržava novi slogan. Prema njenim rečima, savremena istraživanja ukazuju da svaka konzumacija alkohola nosi određeni zdravstveni rizik. Rizik je niži kod male, a veći kod veće količine alkohola. Ona zaključuje da cilj upozorenja nije zabrana konzumacije, već informisanje javnosti o rizicima.

Uticaj na sektor i širi ekonomski kontekst

S obzirom na značaj industrije piva za Belgiju, stroža pravila mogu uticati na prihode pivara i celokupnu privredu. Pivari napominju da je važno voditi javno-zdravstvenu politiku koja balansira između informisanja potrošača i očuvanja kulturno-ekonomskog značaja sektora. Na kraju, ostaje otvoreno pitanje da li će belgijska vlada pronaći kompromis između zaštite javnog zdravlja i očuvanja statusa sektora piva.

Dinarska štednja raste 18,4 odsto od početka godine, dok devizna štednja prelazi 17 milijardi evra u 2026.

Narodna banka Srbije saopštila je da je dinarska štednja premašila 244 milijarde dinara sredinom avgusta 2026. godine. To predstavlja rast od 37,9 milijardi dinara ili 18,4 odsto od početka godine. Dinarska štednja prvi put premašila je protivvrednost od dve milijarde evra, dok je devizna štednja dostigla 17 milijardi evra.

Učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji stanovništva tokom prve polovine 2026. godine prvi put je prešlo 10 odsto. To je značajan napredak, imajući u vidu da je u junu 2012. godine njeno učešće bilo ispod dva odsto. Prema podacima NBS, štednja stanovništva, i u domaćoj i u stranoj valuti, nastavila je trend rasta i dostigla rekordne iznose.

Rast dinarske štednje i struktura oročenja

Dinaska štednja povećana je više od 13 puta u poslednjih 14 godina. Najveći rast zabeležen je kod ročnosti od šest do 12 meseci, sa 16,1 milijardu dinara, što čini 56,9 odsto ukupne dinarske štednje. Štednja oročena na tri do šest meseci porasla je za 9,2 milijarde dinara. Na kraju juna 2026, prosečan iznos dinarske štednje po partiji premašio je 205.000 dinara.

Devizna štednja povećana je više od dva puta, sa 7,9 milijardi evra u junu 2012. na 16,9 milijardi evra krajem juna 2026. godine. U prvoj polovini 2026. devizna štednja porasla je za 735,5 miliona evra (4,6 odsto). Najveći rast zabeležen je kod štednje na rok od šest do 12 meseci (443,2 miliona evra) i štednje po viđenju (334,8 miliona evra), koja čini 64,7 odsto ukupne devizne štednje. Prosečan iznos devizne štednje po partiji iznosio je preko 4.000 evra.

Isplativost i faktori rasta dinarske štednje

Rezultati polugodišnje Analize isplativosti dinarske i devizne štednje NBS, koja je obuhvatila period od juna 2012. do juna 2026, pokazali su da je dinarska štednja bila isplativija i kratkoročno i dugoročno. Većoj isplativosti doprinose stabilan kurs dinara prema evru, viši nivo kamatnih stopa na dinarsku štednju i povoljniji poreski tretman, jer se na kamatu u dinarima ne plaća porez. Prema NBS, oročavanje 100.000 dinara 2012. godine na godinu dana, uz reoročavanje, donelo bi štediši preko 62.600 dinara (533 evra) više nego štednja u evrima.

„Štednja u domaćoj valuti je povećana preko 13 puta u proteklih 14 godina, što odražava poverenje građana u dinar i bankarski sektor“, navodi Narodna banka Srbije. Dinarska štednja oročena na godinu dana bila je isplativija u gotovo 99 odsto godišnjih potperioda u poslednjih 14 godina. U 2025/2026. godini, oročavanje 100.000 dinara na godinu dana donelo bi štediši preko 1.800 dinara više nego ekvivalent u evrima.

Makroekonomski okvir i uticaj na štednju

Od septembra 2025. inflacija se kretala u granicama ciljanog raspona, a u julu 2026. godine je usporila na 1,9 odsto međugodišnje. Kurs dinara prema evru zadržao je relativnu stabilnost, uz intervencije NBS na deviznom tržištu (neto prodaja 185 miliona evra). Bruto devizne rezerve NBS iznosile su 30,5 milijardi evra krajem jula 2026. godine, što pokriva sedam meseci uvoza robe i usluga, dvostruko više od međunarodnog standarda.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima smanjeno je sa 22,4 odsto u avgustu 2015. na dva odsto u junu 2026. godine. Kreditni rejting Srbije ostao je na nivou BB+, uz potvrđene pozitivne izglede za dobijanje investicionog ranga u julu 2026. godine. To je rezultat adekvatne ekonomske politike, visokih deviznih rezervi i rasta bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika u poređenju sa zemljama istog rejtinga.