Povećanje deficita za 59 milijardi dinara, rashodi rastu brže od prihoda, jednokratna davanja građanima ključna stavka

Rebalans državnog budžeta za 2026. godinu predviđa povećanje fiskalnog deficita sa 3% na 3,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP), upozorio je Fiskalni savet u najnovijoj oceni predloga rebalansa koji je pred Skupštinom Srbije. Deficit se povećava za 59 milijardi dinara, što predstavlja izuzetak u odnosu na prethodna kretanja budžeta. Fiskalni savet ističe da bi, bez ovog rebalansa, deficit tokom 2026. godine iznosio od 2% do 2,5% BDP-a.

Povećanje deficita dolazi u trenutku kada, prema najnovijim projekcijama Vlade Srbije, privredni rast raste sa 3% na 3,3%. Fiskalni savet navodi da vanredna fiskalna ekspanzija, kakva je sada predviđena, nema ekonomsku opravdanost u odsustvu krize ili pogoršanih privrednih kretanja. Umesto podsticanja održivog rasta, dodatna sredstva mogu dodatno pojačati inflatorne pritiske i smanjiti fiskalnu stabilnost.

Rashodi i jednokratne isplate kao glavni pokretači deficita

Glavni razlog povećanja deficita su snažni rashodi, prvenstveno jednokratna davanja stanovništvu. Prema predlogu rebalansa, ukupni rashodi rastu za 172 milijarde dinara, dok prihodi rastu za 112 milijardi dinara. Najznačajniji deo nove politike predstavljaju jednokratne isplate građanima u ukupnom iznosu od gotovo 100 milijardi dinara. Od toga, 71 milijarda biće finansirana iz budžeta, a približno 28 milijardi iz Akcionarskog fonda. Iako su isplate penzionerima diferencirane prema visini penzije, većina ovog programa ostaje neselektivna i van sistemskih rešenja.

Fiskalni savet upozorava da takav pristup ima veoma ograničen efekat na smanjenje siromaštva i nejednakosti, a može čak i povećati inflaciju u trenutnim makroekonomskim uslovima. Prema proceni Saveta, bez ovih diskrecionih davanja deficit bi ostao ispod 3% BDP-a, čime bi se poštovala opšta fiskalna pravila koja su trenutno suspendovana.

Prihodi od neporeskih izvora i fiskalna pravila

Najveću promenu na strani prihoda čine neporeski prihodi, koji rastu za skoro 80 milijardi dinara. Ovaj rast dolazi uglavnom od očekivanih uplata dobiti i dividendi državnih preduzeća i Narodne banke Srbije (NBS). Fiskalni savet napominje da su ovi prihodi po prirodi volatilni i ne mogu biti dugoročna osnova za finansiranje javne potrošnje. Takođe, poreklo tih sredstava nije dovoljno transparentno prikazano u obrazloženju rebalansa.

Ranije je Fiskalni savet upozoravao da nepotrebna suspenzija fiskalnih pravila do 2029. godine otvara prostor za ad hoc vođenje politike i narušava poverenje u fiskalni okvir. Ovogodišnji rebalans prema Savetu ilustruje takav rizik, jer se fiskalni deficit povećava u uslovima stabilnog rasta, bez opravdanja u ekonomskoj realnosti.

Na kraju, Fiskalni savet zaključuje da fiskalna ekspanzija kroz jednokratna davanja i oslanjanje na volatilne prihode može ugroziti održivost javnih finansija. Kao rezultat, rast deficita sa 3% na 3,5% BDP-a u rebalansu postavlja izazove za dugoročnu fiskalnu stabilnost Srbije.

Digitalna arhiva sa 100 miliona mejlova i 30 miliona linija koda postaje ključan resurs za razvoj veštačke inteligencije

Google je ponudio 10 miliona dolara za digitalnu arhivu kompanije Spirit Airlines, što ukazuje na to da poslovna dokumentacija postaje nova vredna „hrana“ za veštačku inteligenciju. Ova arhiva sadrži oko 100 miliona mejlova, 500 miliona poruka sa Microsoft Teams platforme, poslovne dokumente, tabele, kalendare i oko 30 miliona linija programskog koda. Prodaja još nije završena, a u međuvremenu je kompanija Micro1 ponudila 12,5 miliona dolara, dok se sindikat bivših stjuardesa protivi prodaji zbog zaštite podataka zaposlenih.

Značaj poslovne arhive za veštačku inteligenciju

Iako se do sada poslovna arhiva kompanija često zanemarivala, sada postaje centralna u nadmetanju tehnoloških giganata. Ova arhiva ne sadrži samo završne dokumente, već i elektronsku prepisku, interne izveštaje i radne verzije programskog koda. Na taj način, digitalna arhiva omogućava uvid u to kako je kompanija funkcionisala tokom vremena, kako su zaposleni donosili odluke i rešavali probleme u realnim poslovnim okolnostima. Kao rezultat, arhiva postaje dragoceni izvor podataka koji prevazilazi puk prikaz krajnjih rezultata rada.

Spirit Airlines arhiva omogućava analizu procesa koji su doveli do određenih odluka, uključujući ideje od kojih se odustalo, pogrešne procene i razloge za izabrana rešenja. Osim toga, ovakvi podaci su ključni za razvoj naprednih AI sistema koji treba da razumeju složene poslovne procese i planiraju više koraka unapred.

Poslovna dokumentacija kao izvor znanja iz grešaka i neuspeha

Interna poslovna arhiva ne sadrži samo uspešne projekte, već i podatke o greškama, propuštenim prilikama i neuspelim pokušajima rešavanja problema. Zbog toga, arhiva Spirit Airlinesa može pružiti vredne uvide u to kako su zaposleni postupali u realnim situacijama, kakve su informacije imali na raspolaganju i gde su se pojavile slabosti u procesu odlučivanja. Takvi primeri su važni za AI sisteme koji procenjuju rizike i pomažu pri donošenju poslovnih odluka. S druge strane, analiza arhive ne može objasniti sve razloge propasti kompanije, jer su na njen rezultat uticali i eksterni faktori, ali može ukazati na konkretne korake koji su doveli do problema.

Pored toga, spajanje podataka iz različitih odeljenja i vremenskih perioda omogućava celovitiju analizu poslovanja nego što je to bilo moguće tokom svakodnevnog rada. Digitalna arhiva tako postaje ne samo tehnička vrednost već i strateški resurs, čije korišćenje menja način na koji kompanije i investitori razmišljaju o vrednosti nematerijalne imovine.

Rast vrednosti digitalnih arhiva na tržištu

Nadmetanje između Google i Micro1 za digitalnu arhivu Spirit Airlinesa pokazuje koliko je ovakav tip imovine postao značajan za tehnološke kompanije. Prodaja nije završena jer sindikat zaposlenih insistira na zaštiti privatnosti podataka, što dodatno ističe kompleksnost ovakvih transakcija. Međutim, činjenica da su ponude dostigle 12,5 miliona dolara za poslovnu arhivu firme u stečaju ukazuje na novu dinamiku na tržištu nematerijalne imovine.

Kao rezultat, očekuje se da će u budućnosti kompanije sve pažljivije čuvati i vrednovati svoje interne podatke i poslovnu dokumentaciju, jer ona može predstavljati ključni resurs za razvoj novih tehnologija i proizvoda.

Logistička grupacija izgubila lidera, bogatstvo od 21–22 milijarde franaka prebačeno na Fondaciju Kine, vlasništvo ostaje u porodičnim rukama

Kühne+Nagel, jedna od najvećih svetskih logističkih kompanija, saopštila je da je njen većinski vlasnik i dugogodišnji lider Klaus-Mihael Kine preminuo u 90. godini. Ključni ekonomski podatak je da će bogatstvo od 21–22 milijarde švajcarskih franaka, prema proceni švajcarskog magazina Bilanc, biti preneto na Fondaciju Kine, što predstavlja značajan prelazak vlasništva. Kompanija je istakla da je Kine bio član upravnog odbora i najveći akcionar grupacije, a vest je potvrđena u zvaničnom saopštenju.

Kine se kompaniji Kühne+Nagel pridružio 1958. godine, a već 1966. postao je generalni direktor. Pod njegovim vođstvom, kompanija je iz klasičnog nemačkog špeditera izrasla u jednu od vodećih globalnih logističkih grupacija. Danas ima skoro 90.000 zaposlenih i prisutna je u gotovo 100 zemalja. Ovakav rast pokazuje koliko su strateške odluke i kontinuitet upravljanja važne za uspeh u logističkom sektoru.

Prelazak vlasništva fondaciji i ekonomski značaj

Osim što je bio većinski vlasnik Kühne+Nagel, Kine je kroz svoju holding kompaniju ulagao u više značajnih preduzeća. Njegovi udeli uključuju kompanije kao što su Lufthansa, Hapag-Lloyd, Brenntag i Flix, kao i u fudbalski klub HSV iz Hamburga. Prelazak vlasništva od 21–22 milijarde franaka na Fondaciju Kine imaće dugoročne posledice za korporativnu strukturu i buduće upravljanje grupacijom.

Kine i njegova supruga Kristina nisu imali naslednike, pa je celokupno bogatstvo prebačeno fondaciji. Ovaj potez obezbeđuje stabilnost kompanije i kontinuitet vlasništva, što je od presudnog značaja za velike logističke sisteme sa globalnim operacijama. S druge strane, ovakav model može poslužiti kao primer za druge porodične firme koje razmatraju prelazak vlasništva na institucionalne subjekte.

Rast kompanije i pozicioniranje u globalnom transportu

Rast Kühne+Nagel pod Kineovim vođstvom bio je izuzetno dinamičan. Kompanija je iz Hamburga proširila svoje aktivnosti na skoro 100 zemalja i zapošljava oko 90.000 ljudi. Ovo je jedna od najvažnijih karakteristika logističkog sektora – potreba za internacionalizacijom i diversifikacijom poslovanja. Kine se 1975. godine preselio u Švajcarsku, gde je imao glavno prebivalište, što je dodatno doprinelo globalizaciji poslovanja.

Predsednik kompanije, Jerg Vole, izjavio je da je „kompanija izgubila vizionara, velikog preduzetnika i izuzetnu ličnost“. Ovakve izjave naglašavaju uticaj pojedinca na razvoj čitave industrije. Fondacija Kine sada preuzima ključnu ulogu u održavanju kontinuiteta i strateškog razvoja grupacije.

Uporedo sa tim, prelazak vlasništva fondaciji osigurava da će kompanija nastaviti da funkcioniše bez direktnog naslednika, što može značiti veću stabilnost i predvidljivost za zaposlene, partnere i investitore. Zbog toga, ovakve promene vlasničke strukture privlače pažnju i drugih velikih logističkih i transportnih kompanija širom sveta.

Na kraju, primer Kühne+Nagel pokazuje koliko su održivost, institucionalno vlasništvo i strateško upravljanje ključni za dugoročni uspeh u transportnoj i logističkoj industriji.