Povećanje deficita za 59 milijardi dinara, rashodi rastu brže od prihoda, jednokratna davanja građanima ključna stavka

Rebalans državnog budžeta za 2026. godinu predviđa povećanje fiskalnog deficita sa 3% na 3,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP), upozorio je Fiskalni savet u najnovijoj oceni predloga rebalansa koji je pred Skupštinom Srbije. Deficit se povećava za 59 milijardi dinara, što predstavlja izuzetak u odnosu na prethodna kretanja budžeta. Fiskalni savet ističe da bi, bez ovog rebalansa, deficit tokom 2026. godine iznosio od 2% do 2,5% BDP-a.

Povećanje deficita dolazi u trenutku kada, prema najnovijim projekcijama Vlade Srbije, privredni rast raste sa 3% na 3,3%. Fiskalni savet navodi da vanredna fiskalna ekspanzija, kakva je sada predviđena, nema ekonomsku opravdanost u odsustvu krize ili pogoršanih privrednih kretanja. Umesto podsticanja održivog rasta, dodatna sredstva mogu dodatno pojačati inflatorne pritiske i smanjiti fiskalnu stabilnost.

Rashodi i jednokratne isplate kao glavni pokretači deficita

Glavni razlog povećanja deficita su snažni rashodi, prvenstveno jednokratna davanja stanovništvu. Prema predlogu rebalansa, ukupni rashodi rastu za 172 milijarde dinara, dok prihodi rastu za 112 milijardi dinara. Najznačajniji deo nove politike predstavljaju jednokratne isplate građanima u ukupnom iznosu od gotovo 100 milijardi dinara. Od toga, 71 milijarda biće finansirana iz budžeta, a približno 28 milijardi iz Akcionarskog fonda. Iako su isplate penzionerima diferencirane prema visini penzije, većina ovog programa ostaje neselektivna i van sistemskih rešenja.

Fiskalni savet upozorava da takav pristup ima veoma ograničen efekat na smanjenje siromaštva i nejednakosti, a može čak i povećati inflaciju u trenutnim makroekonomskim uslovima. Prema proceni Saveta, bez ovih diskrecionih davanja deficit bi ostao ispod 3% BDP-a, čime bi se poštovala opšta fiskalna pravila koja su trenutno suspendovana.

Prihodi od neporeskih izvora i fiskalna pravila

Najveću promenu na strani prihoda čine neporeski prihodi, koji rastu za skoro 80 milijardi dinara. Ovaj rast dolazi uglavnom od očekivanih uplata dobiti i dividendi državnih preduzeća i Narodne banke Srbije (NBS). Fiskalni savet napominje da su ovi prihodi po prirodi volatilni i ne mogu biti dugoročna osnova za finansiranje javne potrošnje. Takođe, poreklo tih sredstava nije dovoljno transparentno prikazano u obrazloženju rebalansa.

Ranije je Fiskalni savet upozoravao da nepotrebna suspenzija fiskalnih pravila do 2029. godine otvara prostor za ad hoc vođenje politike i narušava poverenje u fiskalni okvir. Ovogodišnji rebalans prema Savetu ilustruje takav rizik, jer se fiskalni deficit povećava u uslovima stabilnog rasta, bez opravdanja u ekonomskoj realnosti.

Na kraju, Fiskalni savet zaključuje da fiskalna ekspanzija kroz jednokratna davanja i oslanjanje na volatilne prihode može ugroziti održivost javnih finansija. Kao rezultat, rast deficita sa 3% na 3,5% BDP-a u rebalansu postavlja izazove za dugoročnu fiskalnu stabilnost Srbije.

Fiskalni savet upozorava na rast deficita i privremene mere, dok prihodi rastu zahvaljujući vanrednim prilivima iz državnih preduzeća

Fiskalni savet ocenio je da rebalans budžeta za 2026. godinu povećava planirani deficit sa tri na 3,5 odsto BDP-a, odnosno za 59 milijardi dinara. Ključni razlog su jednokratne isplate građanima u iznosu od gotovo 100 milijardi dinara, koje su finansirane iz budžeta i Akcionarskog fonda. Ova odluka dolazi u trenutku kada privreda ne pokazuje znakove usporavanja koji bi opravdali fiskalnu ekspanziju, navodi Fiskalni savet u zvaničnoj oceni predloga rebalansa budžeta.

Povećanje rashoda i privremeni karakter mera

Bez rebalansa, deficit bi na kraju 2026. iznosio svega dva do 2,5 odsto BDP-a, dok rebalans povećava fiskalni rezultat za više od jednog procentnog poena. Rashodi republičkog budžeta rastu za 172 milijarde dinara, dok prihodi rastu za 112,5 milijardi dinara. Glavna nova mera su jednokratne isplate građanima, od čega oko 71 milijardu dinara dolazi iz budžeta, a 28 milijardi iz Akcionarskog fonda.
Fiskalni savet ističe da su isplate penzionerima delimično diferencirane, ali da veći deo ovog programa ostaje neselektivan i van sistemskih mehanizama socijalne politike. Kao rezultat, efekti na smanjenje siromaštva i nejednakosti su ograničeni, dok dodatna potrošnja može pojačati inflatorne pritiske.

Prihodi rastu zahvaljujući vanrednim izvorima

Ukupni prihodi rastu za 112,5 milijardi dinara. Poreski prihodi povećavaju se za 28 milijardi dinara, pre svega zbog većeg prihoda od PDV-a i poreza na dobit. Istovremeno, privremeno smanjenje akciza na naftne derivate smanjuje budžetske prihode za oko 30 milijardi dinara. Najveće povećanje beleže neporeski prihodi, koji rastu za gotovo 80 milijardi dinara, mahom od uplata dobiti i dividendi državnih preduzeća i Narodne banke Srbije.
Fiskalni savet upozorava da su ovakvi prilivi promenljivi i ne mogu biti trajan izvor finansiranja javne potrošnje. Poreklo ovih prihoda u obrazloženju rebalansa nije dovoljno transparentno prikazano, što povećava fiskalne rizike.

Promene u strukturi rashoda i transparentnost procesa

Rebalans predviđa značajno povećanje ulaganja u sektor odbrane za 41 milijardu dinara i subvencija javnim putarskim preduzećima za više od 22 milijarde dinara. Istovremeno, kapitalni rashodi u drugim oblastima smanjeni su za oko 20 milijardi dinara, a pojedini važni saobraćajni i ekološki projekti su odloženi. Deo povećanja rashoda ima za cilj ispravljanje ranijih slabosti u planiranju, posebno u domenu socijalne zaštite.
Ipak, Fiskalni savet smatra da rebalans ne predstavlja neposrednu pretnju makrofiskalnoj stabilnosti. Najveća povećanja rashoda su privremenog karaktera, dok bi javni dug tokom 2026. trebalo da ostane ispod 45 odsto BDP-a.

Nedostatak transparentnosti i kratak rok za raspravu

Poseban problem predstavlja nedovoljna transparentnost procesa usvajanja rebalansa budžeta i veoma kratki rokovi za skupštinsku raspravu. Od usvajanja predloga rebalansa na Vladi do početka plenarne sednice prolaze svega tri dana, dok se rebalans razmatra zajedno sa još 58 tačaka dnevnog reda. Fiskalni savet ocenjuje da takav način rada ostavlja premalo prostora za ozbiljnu parlamentarnu raspravu o promenama koje su značajne po obimu i sadržaju.
Na kraju, Savet zaključuje da pitanje fiskalne održivosti nije samo u visini deficita, već i u tome kako se novac troši i koliko su mere transparentno obrazložene javnosti i parlamentu.

Digitalna arhiva sa 100 miliona mejlova i 30 miliona linija koda postaje ključan resurs za razvoj veštačke inteligencije

Google je ponudio 10 miliona dolara za digitalnu arhivu kompanije Spirit Airlines, što ukazuje na to da poslovna dokumentacija postaje nova vredna „hrana“ za veštačku inteligenciju. Ova arhiva sadrži oko 100 miliona mejlova, 500 miliona poruka sa Microsoft Teams platforme, poslovne dokumente, tabele, kalendare i oko 30 miliona linija programskog koda. Prodaja još nije završena, a u međuvremenu je kompanija Micro1 ponudila 12,5 miliona dolara, dok se sindikat bivših stjuardesa protivi prodaji zbog zaštite podataka zaposlenih.

Značaj poslovne arhive za veštačku inteligenciju

Iako se do sada poslovna arhiva kompanija često zanemarivala, sada postaje centralna u nadmetanju tehnoloških giganata. Ova arhiva ne sadrži samo završne dokumente, već i elektronsku prepisku, interne izveštaje i radne verzije programskog koda. Na taj način, digitalna arhiva omogućava uvid u to kako je kompanija funkcionisala tokom vremena, kako su zaposleni donosili odluke i rešavali probleme u realnim poslovnim okolnostima. Kao rezultat, arhiva postaje dragoceni izvor podataka koji prevazilazi puk prikaz krajnjih rezultata rada.

Spirit Airlines arhiva omogućava analizu procesa koji su doveli do određenih odluka, uključujući ideje od kojih se odustalo, pogrešne procene i razloge za izabrana rešenja. Osim toga, ovakvi podaci su ključni za razvoj naprednih AI sistema koji treba da razumeju složene poslovne procese i planiraju više koraka unapred.

Poslovna dokumentacija kao izvor znanja iz grešaka i neuspeha

Interna poslovna arhiva ne sadrži samo uspešne projekte, već i podatke o greškama, propuštenim prilikama i neuspelim pokušajima rešavanja problema. Zbog toga, arhiva Spirit Airlinesa može pružiti vredne uvide u to kako su zaposleni postupali u realnim situacijama, kakve su informacije imali na raspolaganju i gde su se pojavile slabosti u procesu odlučivanja. Takvi primeri su važni za AI sisteme koji procenjuju rizike i pomažu pri donošenju poslovnih odluka. S druge strane, analiza arhive ne može objasniti sve razloge propasti kompanije, jer su na njen rezultat uticali i eksterni faktori, ali može ukazati na konkretne korake koji su doveli do problema.

Pored toga, spajanje podataka iz različitih odeljenja i vremenskih perioda omogućava celovitiju analizu poslovanja nego što je to bilo moguće tokom svakodnevnog rada. Digitalna arhiva tako postaje ne samo tehnička vrednost već i strateški resurs, čije korišćenje menja način na koji kompanije i investitori razmišljaju o vrednosti nematerijalne imovine.

Rast vrednosti digitalnih arhiva na tržištu

Nadmetanje između Google i Micro1 za digitalnu arhivu Spirit Airlinesa pokazuje koliko je ovakav tip imovine postao značajan za tehnološke kompanije. Prodaja nije završena jer sindikat zaposlenih insistira na zaštiti privatnosti podataka, što dodatno ističe kompleksnost ovakvih transakcija. Međutim, činjenica da su ponude dostigle 12,5 miliona dolara za poslovnu arhivu firme u stečaju ukazuje na novu dinamiku na tržištu nematerijalne imovine.

Kao rezultat, očekuje se da će u budućnosti kompanije sve pažljivije čuvati i vrednovati svoje interne podatke i poslovnu dokumentaciju, jer ona može predstavljati ključni resurs za razvoj novih tehnologija i proizvoda.