Američke sankcije Iranu nisu zaustavile pad cena sirove nafte, WTI na 87, a brent na 94 dolara po barelu

Cena nafte pala na 87 dolara po barelu uprkos novim sankcijama Iranu, pokazuju najnoviji podaci sa svetskih tržišta. Teksaška sirova nafta WTI zabeležila je nivo od oko 87 dolara po barelu, dok je severnomorska nafta brent dostigla približno 94 dolara po barelu. Ove cifre dolaze nakon što je američki ministar finansija Skot Besent najavio dodatne sankcije protiv Irana, sa ciljem dalje ekonomske izolacije te zemlje.

Investitori su pažljivo ispratili objavu novih mera i procenjuju potencijalni uticaj na izvoz iranske nafte. Pitanje koje dominira tržištem jeste da li će sankcije dovesti do smanjenja iranskog izvoza, ili će Teheran, kao i ranije, pronaći način da ih zaobiđe.

Pad cena nafte i tržišni izazovi

Pad cena nafte usledio je u trenutku kada su geopolitičke tenzije u regionu Persijskog zaliva povećane. Iako su američke sankcije usmerene na ograničavanje prihoda Irana od izvoza nafte, tržišta su ostala neodlučna. U međuvremenu, transport nafte kroz Ormuski moreuz nastavlja se bez većih poremećaja. Prema dostupnim izveštajima, tokom jedne noći prošle nedelje, ovim ključnim pomorskim pravcem prošlo je oko 16 miliona barela nafte. Ipak, količina može značajno varirati u zavisnosti od aktuelnih političkih i tržišnih okolnosti.

Novi paket sankcija, kako je upozorio Skot Besent, mogao bi obuhvatiti najmanje jednu veliku finansijsku instituciju tokom tekuće nedelje. On je naglasio da ni Kina neće biti izuzeta od novih američkih mera. Time se šalje signal o širini i odlučnosti američke administracije kada je reč o ekonomskoj izolaciji Irana. Sa druge strane, Iran je istakao da poseduje sposobnost da zaobiđe ograničenja, dok je upozorio ostale države da ne podržavaju nastojanja Sjedinjenih Američkih Država protiv Teherana.

Perspektiva za globalno tržište i dalji tok sankcija

Zbog toga tržišta ostaju oprezna i procenjuju da li će cena nafte pala na 87 dolara po barelu biti održiva ili privremena posledica trenutnih okolnosti. U dosadašnjoj praksi, Iran je uspevao da pronađe alternativne kanale za izvoz energenata, što je ublažilo očekivani efekat sankcija.

Pored toga, stabilan obim transporta kroz Ormuski moreuz sugeriše da, uprkos pojačanim geopolitičkim rizicima, globalno snabdevanje još uvek nije direktno ugroženo. Analitičari takođe ukazuju na to da kretanje cena nafte može zavisiti od daljih političkih odluka, ali i od toga koliko će tržište poverovati u efikasnost novih mera.

Na kraju, ostaje da se vidi hoće li cena nafte pala na 87 dolara po barelu ostati dugoročan trend ili će, kao rezultat prilagođavanja tržišta, doći do nove ravnoteže usled aktuelnih sankcija i globalnih događaja.

Povećanje deficita za 59 milijardi dinara, rashodi rastu brže od prihoda, jednokratna davanja građanima ključna stavka

Rebalans državnog budžeta za 2026. godinu predviđa povećanje fiskalnog deficita sa 3% na 3,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP), upozorio je Fiskalni savet u najnovijoj oceni predloga rebalansa koji je pred Skupštinom Srbije. Deficit se povećava za 59 milijardi dinara, što predstavlja izuzetak u odnosu na prethodna kretanja budžeta. Fiskalni savet ističe da bi, bez ovog rebalansa, deficit tokom 2026. godine iznosio od 2% do 2,5% BDP-a.

Povećanje deficita dolazi u trenutku kada, prema najnovijim projekcijama Vlade Srbije, privredni rast raste sa 3% na 3,3%. Fiskalni savet navodi da vanredna fiskalna ekspanzija, kakva je sada predviđena, nema ekonomsku opravdanost u odsustvu krize ili pogoršanih privrednih kretanja. Umesto podsticanja održivog rasta, dodatna sredstva mogu dodatno pojačati inflatorne pritiske i smanjiti fiskalnu stabilnost.

Rashodi i jednokratne isplate kao glavni pokretači deficita

Glavni razlog povećanja deficita su snažni rashodi, prvenstveno jednokratna davanja stanovništvu. Prema predlogu rebalansa, ukupni rashodi rastu za 172 milijarde dinara, dok prihodi rastu za 112 milijardi dinara. Najznačajniji deo nove politike predstavljaju jednokratne isplate građanima u ukupnom iznosu od gotovo 100 milijardi dinara. Od toga, 71 milijarda biće finansirana iz budžeta, a približno 28 milijardi iz Akcionarskog fonda. Iako su isplate penzionerima diferencirane prema visini penzije, većina ovog programa ostaje neselektivna i van sistemskih rešenja.

Fiskalni savet upozorava da takav pristup ima veoma ograničen efekat na smanjenje siromaštva i nejednakosti, a može čak i povećati inflaciju u trenutnim makroekonomskim uslovima. Prema proceni Saveta, bez ovih diskrecionih davanja deficit bi ostao ispod 3% BDP-a, čime bi se poštovala opšta fiskalna pravila koja su trenutno suspendovana.

Prihodi od neporeskih izvora i fiskalna pravila

Najveću promenu na strani prihoda čine neporeski prihodi, koji rastu za skoro 80 milijardi dinara. Ovaj rast dolazi uglavnom od očekivanih uplata dobiti i dividendi državnih preduzeća i Narodne banke Srbije (NBS). Fiskalni savet napominje da su ovi prihodi po prirodi volatilni i ne mogu biti dugoročna osnova za finansiranje javne potrošnje. Takođe, poreklo tih sredstava nije dovoljno transparentno prikazano u obrazloženju rebalansa.

Ranije je Fiskalni savet upozoravao da nepotrebna suspenzija fiskalnih pravila do 2029. godine otvara prostor za ad hoc vođenje politike i narušava poverenje u fiskalni okvir. Ovogodišnji rebalans prema Savetu ilustruje takav rizik, jer se fiskalni deficit povećava u uslovima stabilnog rasta, bez opravdanja u ekonomskoj realnosti.

Na kraju, Fiskalni savet zaključuje da fiskalna ekspanzija kroz jednokratna davanja i oslanjanje na volatilne prihode može ugroziti održivost javnih finansija. Kao rezultat, rast deficita sa 3% na 3,5% BDP-a u rebalansu postavlja izazove za dugoročnu fiskalnu stabilnost Srbije.

Fiskalni savet upozorava na rast deficita i privremene mere, dok prihodi rastu zahvaljujući vanrednim prilivima iz državnih preduzeća

Fiskalni savet ocenio je da rebalans budžeta za 2026. godinu povećava planirani deficit sa tri na 3,5 odsto BDP-a, odnosno za 59 milijardi dinara. Ključni razlog su jednokratne isplate građanima u iznosu od gotovo 100 milijardi dinara, koje su finansirane iz budžeta i Akcionarskog fonda. Ova odluka dolazi u trenutku kada privreda ne pokazuje znakove usporavanja koji bi opravdali fiskalnu ekspanziju, navodi Fiskalni savet u zvaničnoj oceni predloga rebalansa budžeta.

Povećanje rashoda i privremeni karakter mera

Bez rebalansa, deficit bi na kraju 2026. iznosio svega dva do 2,5 odsto BDP-a, dok rebalans povećava fiskalni rezultat za više od jednog procentnog poena. Rashodi republičkog budžeta rastu za 172 milijarde dinara, dok prihodi rastu za 112,5 milijardi dinara. Glavna nova mera su jednokratne isplate građanima, od čega oko 71 milijardu dinara dolazi iz budžeta, a 28 milijardi iz Akcionarskog fonda.
Fiskalni savet ističe da su isplate penzionerima delimično diferencirane, ali da veći deo ovog programa ostaje neselektivan i van sistemskih mehanizama socijalne politike. Kao rezultat, efekti na smanjenje siromaštva i nejednakosti su ograničeni, dok dodatna potrošnja može pojačati inflatorne pritiske.

Prihodi rastu zahvaljujući vanrednim izvorima

Ukupni prihodi rastu za 112,5 milijardi dinara. Poreski prihodi povećavaju se za 28 milijardi dinara, pre svega zbog većeg prihoda od PDV-a i poreza na dobit. Istovremeno, privremeno smanjenje akciza na naftne derivate smanjuje budžetske prihode za oko 30 milijardi dinara. Najveće povećanje beleže neporeski prihodi, koji rastu za gotovo 80 milijardi dinara, mahom od uplata dobiti i dividendi državnih preduzeća i Narodne banke Srbije.
Fiskalni savet upozorava da su ovakvi prilivi promenljivi i ne mogu biti trajan izvor finansiranja javne potrošnje. Poreklo ovih prihoda u obrazloženju rebalansa nije dovoljno transparentno prikazano, što povećava fiskalne rizike.

Promene u strukturi rashoda i transparentnost procesa

Rebalans predviđa značajno povećanje ulaganja u sektor odbrane za 41 milijardu dinara i subvencija javnim putarskim preduzećima za više od 22 milijarde dinara. Istovremeno, kapitalni rashodi u drugim oblastima smanjeni su za oko 20 milijardi dinara, a pojedini važni saobraćajni i ekološki projekti su odloženi. Deo povećanja rashoda ima za cilj ispravljanje ranijih slabosti u planiranju, posebno u domenu socijalne zaštite.
Ipak, Fiskalni savet smatra da rebalans ne predstavlja neposrednu pretnju makrofiskalnoj stabilnosti. Najveća povećanja rashoda su privremenog karaktera, dok bi javni dug tokom 2026. trebalo da ostane ispod 45 odsto BDP-a.

Nedostatak transparentnosti i kratak rok za raspravu

Poseban problem predstavlja nedovoljna transparentnost procesa usvajanja rebalansa budžeta i veoma kratki rokovi za skupštinsku raspravu. Od usvajanja predloga rebalansa na Vladi do početka plenarne sednice prolaze svega tri dana, dok se rebalans razmatra zajedno sa još 58 tačaka dnevnog reda. Fiskalni savet ocenjuje da takav način rada ostavlja premalo prostora za ozbiljnu parlamentarnu raspravu o promenama koje su značajne po obimu i sadržaju.
Na kraju, Savet zaključuje da pitanje fiskalne održivosti nije samo u visini deficita, već i u tome kako se novac troši i koliko su mere transparentno obrazložene javnosti i parlamentu.