Connect with us

Domaće

Kreditna aktivnost u Srbiji porasla 16,6 odsto, rast zaduženja stanovništva i privrede

Najveći rast beleže gotovinski i stambeni krediti, dok prosečna kamatna stopa na dinarske kredite iznosi 8,4 odsto

Objavljeno pre

1 сат

,

Kreditna aktivnost u Srbiji porasla 16,6 odsto, rast zaduženja stanovništva i privrede Foto Izvor: Pixabay / OleksandrPidvalnyi

Najveći rast beleže gotovinski i stambeni krediti, dok prosečna kamatna stopa na dinarske kredite iznosi 8,4 odsto

Narodna banka Srbije saopštila je da je kreditna aktivnost u Srbiji porasla za 16,6 odsto u junu 2026. godine. Ovaj rast kreditne aktivnosti u Srbiji zabeležen je tokom drugog tromesečja, kada je međugodišnji rast bio blago niži nego u martu. Stanovništvo je zabeležilo rast kreditiranja od 20,0 odsto, dok je privreda povećala zaduženost za 11,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Kreditna aktivnost u Srbiji i struktura rasta

Krediti privredi tokom drugog tromesečja povećani su za 67,5 milijardi dinara ili 3,5 odsto, najviše zahvaljujući visokoj realizaciji u junu. Rast se u potpunosti odnosi na zaduženje privrednih društava, a podjednako su odobravani krediti za likvidnost i obrtna sredstva kao i investicioni krediti. Najveće zaduženje beleže preduzeća iz oblasti građevinarstva, poslovanja nekretninama i trgovine, dok je u sektoru saobraćaja i energetike zabeležen pad zaduženja. Više od 65 odsto ukupnog prirasta kredita u ovom periodu odnosi se na mikro, mala i srednja preduzeća. Učešće kredita ovom segmentu povećano je na 60,7 odsto ukupnih kredita privredi, a njihov međugodišnji rast ubrzan je na 12,6 odsto.

Rast gotovinskih i stambenih kredita, povoljni uslovi zaduživanja

Krediti stanovništvu povećani su tokom drugog tromesečja za 4,7 odsto, odnosno 95 milijardi dinara. Ovaj rast predvode gotovinski i stambeni krediti, dok mere kao što su ublaženi kreditni standardi i povoljne kamatne stope dodatno podstiču zaduživanje, posebno kod građana sa nižim primanjima i mladih kroz specijalizovane programe za kupovinu prve nekretnine. Iako su kamatne stope blago povećane, uslovi zaduživanja ostali su povoljni zahvaljujući prethodnom ublažavanju monetarne politike Narodna banka Srbije i Evropske centralne banke. Gotovinski i stambeni krediti beleže usporavanje međugodišnjeg rasta zbog visoke baze iz prethodnog perioda.

Kamatne stope i kvalitet kreditnog portfolija

U drugom tromesečju prosečna kamatna stopa na dinarske kredite stanovništvu iznosila je 8,4 odsto, što je blago povećanje u odnosu na prethodno tromesečje. Kamatna stopa na kredite u evrima ostala je na 4,7 odsto. Kod kredita privredi, prosečna kamatna stopa na dinarske kredite porasla je na 7,2 odsto sa prethodnih 6,8 odsto, dok je za kredite u evrima povećana na 5,1 odsto sa 4,9 odsto. Zahvaljujući rastu kreditne aktivnosti i održavanju kvaliteta aktive banaka, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima smanjeno je na novu najnižu vrednost od 2,0 odsto u junu. Ove tendencije, prema izveštaju Narodna banka Srbije, odražavaju nastavak povoljnih uslova za kreditiranje u domaćem bankarskom sektoru i stabilnost finansijskog sistema.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

OFAC produžio Lukoilu rok za prodaju međunarodne imovine do 19. septembra

Američka kancelarija omogućila Lukoilu nastavak pregovora o imovini vrednoj 1,66 biliona rubalja, prodaja zavisi od regulatora

Objavljeno pre

14 минута

,

август 21, 2026

Objavio:

OFAC produžio Lukoilu rok za prodaju međunarodne imovine do 19. septembra

Američka kancelarija omogućila Lukoilu nastavak pregovora o imovini vrednoj 1,66 biliona rubalja, prodaja zavisi od regulatora

OFAC je produžio Lukoilu rok za pregovore o prodaji međunarodne imovine do 19. septembra. Odluka Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD omogućava ruskom naftnom gigantu da nastavi razgovore o prodaji svojih rafinerija i oko 2.500 benzinskih stanica u 19 zemalja. Prethodna dozvola trebalo je da istekne 22. avgusta, ali je novom licencom Lukoilu dat dodatni mesec za sklapanje uslovnih sporazuma sa potencijalnim kupcima.

Prodaja međunarodne imovine i finansijski gubici

Međunarodna imovina Lukoila uključuje rafinerije u Bugarskoj, Rumuniji i Holandiji. Takođe, kompanija upravlja velikim lancem maloprodajnih objekata u Evropi, što čini značajan deo njenog stranog portfolija. Pre uvođenja sankcija, Lukoil je bio prisutan i u naftnim projektima u Azerbejdžanu, Kazahstanu, Uzbekistanu, Iraku i Egiptu. Zbog sankcija, kompanija je već otpisala vrednost ovog poslovanja i prijavila gubitak od 1,66 biliona rubalja (oko 18 milijardi evra). Prvi pokušaj prodaje međunarodne imovine, dogovoren sa kompanijom Gunvor, nije uspeo jer OFAC nije odobrio transakciju.

Pregovori sa investicionim fondom i regulatorni izazovi

Krajem januara 2026, Lukoil je postigao sporazum sa američkim investicionim fondom Karlajl o prodaji međunarodne aktive. Međutim, ovaj dogovor i dalje čeka odobrenje američkog regulatora. OFAC je izdao dozvolu koja Lukoilu omogućava da vodi pregovore i sklapa uslovne sporazume za kompaniju LUKOIL International GmbH (LIG), koja upravlja glavnim delom inostrane imovine. Svaka konačna prodaja i dalje zahteva posebno odobrenje američkih vlasti, što dodatno komplikuje proces. Kompanija je još u oktobru 2025. najavila povlačenje iz međunarodnog poslovanja nakon uvođenja sankcija.

Tržišne implikacije i širi kontekst

Produženje roka za prodaju međunarodne imovine Lukoila ima šire posledice za naftnu industriju u regionu. Na Balkanu i u Centralnoj Evropi, prisustvo Lukoila u maloprodaji i rafinerijama ima direktan uticaj na snabdevanje i cene goriva. Ako prodaja ne bude realizovana, postoji rizik poremećaja na tržištima gde kompanija ima značajan udeo. S druge strane, nastavak pregovora sa potencijalnim kupcima kao što je Karlajl Grupa ostavlja prostor za restrukturiranje i stabilizaciju poslovanja u uslovima sankcija. Kao rezultat, odluka OFAC-a omogućava dodatno vreme svim zainteresovanim stranama da pronađu održivo rešenje za imovinu vrednu milijarde evra i tako spreče dalje gubitke i poremećaje na regionalnom tržištu.

Pročitaj još

Domaće

Finansijski sektor procenjuje inflaciju od 3,5 odsto u narednih godinu dana

Očekivanja o inflaciji u Srbiji blago snižena, dok privreda i stanovništvo zadržavaju više procene u istom periodu

Objavljeno pre

24 минута

,

август 21, 2026

Objavio:

Finansijski sektor procenjuje inflaciju od 3,5 odsto u narednih godinu dana – inflacija finansijski sektor

Očekivanja o inflaciji u Srbiji blago snižena, dok privreda i stanovništvo zadržavaju više procene u istom periodu

Finansijski sektor u Srbiji procenjuje inflaciju od 3,5 odsto za narednih godinu dana. Ovaj podatak proistekao je iz julske ankete agencije Ninamedija, a predstavlja blago smanjenje u poređenju sa prethodnim mesecom kada je inflacija procenjena na 3,6 odsto. Narodna banka Srbije (NBS) zvanično je objavila rezultate ankete i istakla da su srednjoročna inflaciona očekivanja na centralnoj vrednosti cilja od 3,0 odsto.

Detaljna analiza inflacionih očekivanja

U julskoj anketi, srednjoročna očekivanja finansijskog sektora ostala su na 3,0 odsto, što je u skladu sa ciljem NBS. Očekivanja za dve godine unapred dodatno su snižena na 3,0 odsto, dok su u junu iznosila 3,5 odsto. Očekivanja za tri godine unapred nisu se promenila i ostaju na nivou od 3,0 odsto. U isto vreme, prema avgustovskoj anketi agencije Blumberg, kratkoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora smanjena su sa 4,0 na 3,9 odsto. Ta vrednost se poklapa sa prosečnim nivoom od početka godine. Kao rezultat, tržište pokazuje tendenciju stabilizacije inflacionih očekivanja.

Očekivanja privrede i stanovništva

Prema rezultatima julske ankete Ninamedije, kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja predstavnika privrede zadržana su na 5,0 odsto već četvrti mesec zaredom. S druge strane, stanovništvo i dalje očekuje inflaciju od 10 odsto, što je nepromenjeno u odnosu na prethodni mesec. Ove razlike ukazuju na to da percepcija inflacije među različitim ekonomskim subjektima ostaje diverzifikovana. Osim toga, ovakva razlika može uticati na potrošačku i investicionu dinamiku u narednim mesecima.

Šira ekonomska slika i značaj za sektor

Stabilizacija inflacionih očekivanja finansijskog sektora u skladu je sa monetarnom politikom Narodna banka Srbije. Smanjenje inflacionih očekivanja sugeriše pozitivan trend u kontroli cena i doprinosi predvidljivosti za investitore i privredu. Pored toga, održavanje inflacije u okviru ciljanih vrednosti od strane centralne banke od ključnog je značaja za makroekonomsku stabilnost Srbije. Dugoročna stabilnost inflacije može doprineti boljem kreditnom rejtingu zemlje i povoljnijim uslovima za finansiranje, što je važno za celokupnu privredu.

Pročitaj još

Domaće

Cene goriva u Srbiji porasle, evrodizel dostiže 231 dinar po litru

Maloprodajne cene goriva rastu zbog nafte brent iznad 93 dolara, kapacitet prerade u Pančevu povećan

Objavljeno pre

44 минута

,

август 21, 2026

Objavio:

Cene goriva u Srbiji porasle, evrodizel dostiže 231 dinar po litru – gorivo u Srbiji

Maloprodajne cene goriva rastu zbog nafte brent iznad 93 dolara, kapacitet prerade u Pančevu povećan

Gorivo u Srbiji zabeležilo je novo poskupljenje nakon što je cena nafte brent iznad 93 dolara za barel, saopštilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. Maksimalna maloprodajna cena evrodizela sada iznosi 231 dinar za litar, dok je benzin evropremijum BMB 95 dostigao 202 dinara za litar. Nove cene goriva u Srbiji važe do petka, 28. avgusta 2026. godine, u 15 časova. U odnosu na prethodnu nedelju, oba najprodavanija derivata poskupela su za dva dinara po litru.

Gorivo u Srbiji pod uticajem svetskih kretanja cena nafte

Na svetskom tržištu, cena nafte brent jutros je iznosila 93,468 dolara po barelu, što predstavlja rast od 0,36 odsto. Istovremeno, američka nafta WTI porasla je 0,51 odsto na 86,409 dolara po barelu. Ova kretanja utiču na formiranje cena goriva u Srbiji, uz dodatni uticaj kursa dolara i domaćih tržišnih uslova. Investitori trenutno prate objavu podataka o indeksima menadžera nabavke (PMI) iz evrozone, Nemačke, Francuske i Velike Britanije, što može dodatno oblikovati trendove na tržištu energenata.

Odluke vlade i povećanje kapaciteta rafinerije

Vlada Srbije je produžila uredbu o ograničenju najviših maloprodajnih cena derivata nafte za narednih 60 dana. Prethodna uredba važila je do 19. avgusta, a nova stupa na snagu danas. U međuvremenu, Rafinerija nafte Pančevo povećava kapacitet prerade sirove nafte na oko 13.000 tona dnevno kako bi odgovorila na potrebe domaćeg tržišta. Prema izjavama iz Naftne industrije Srbije (NIS), prioritet kompanije ostaje uredno snabdevanje svih vrsta goriva u složenim globalnim okolnostima. „NIS će i u narednom periodu doprinos energetskoj stabilnosti Republike Srbije staviti u prioritet svog poslovanja“, poručuju iz kompanije.

Tržišni i ekonomski značaj aktuelnih cena goriva

Rast cena goriva u Srbiji direktno je povezan sa globalnim kretanjima na tržištu nafte i odlukama domaćih institucija. Ograničenje maloprodajnih cena ima za cilj da zaštiti potrošače i stabilizuje tržište u periodu naglih promena cena sirovina. Povećanje kapaciteta prerade u Pančevu dodatno jača energetsku sigurnost Srbije. Kao rezultat, tržište očekuje da će stabilnost snabdevanja biti očuvana, dok će se kretanje cena goriva u Srbiji i dalje formirati pod uticajem svetskih faktora i domaće regulative.

Pročitaj još

U Trendu