Svako se ponekad oseća tužno, umorno ili bezvoljno. Međutim, kada takvo raspoloženje traje, počne da utiče na svakodnevni život i osoba izgubi interesovanje za stvari koje su joj ranije pričinjavale zadovoljstvo, moguće je da se ne radi samo o lošem periodu.

Depresija je ozbiljno stanje mentalnog zdravlja koje može uticati na raspoloženje, razmišljanje, san, apetit, energiju i svakodnevno funkcionisanje. Ne izgleda isto kod svake osobe, pa je važno obratiti pažnju na promene koje traju i ponavljaju se.

Koji su najčešći simptomi depresije?

Među simptomima mogu biti dugotrajna tuga ili praznina, gubitak interesovanja za aktivnosti koje su ranije prijale, izražen umor, teškoće sa koncentracijom, promene sna ili apetita, kao i osećaj bezvrednosti ili krivice.

Neki ljudi se povlače iz društva i prestaju da uživaju u svakodnevnim aktivnostima, dok se kod drugih depresija može ispoljiti kroz razdražljivost i probleme sa spavanjem.

Kada treba potražiti pomoć?

Ne treba čekati da simptomi postanu toliko izraženi da svakodnevni život postane gotovo nemoguć. Razgovor sa lekarom, psihologom ili psihijatrom može biti važan prvi korak ka proceni stanja i odgovarajućoj pomoći.

Depresija se leči, a način lečenja zavisi od težine simptoma i potreba osobe. Psihoterapija, lekovi ili kombinacija različitih pristupa mogu biti deo tretmana.

Podrška je važna

Osobi koja se suočava sa depresijom često nije dovoljno reći „razvedri se“ ili „misli pozitivno“. Mnogo korisnije može biti pokazati razumevanje, saslušati je bez osuđivanja i ohrabriti je da potraži stručnu pomoć.

Depresija nije znak slabosti i nije nešto što osoba jednostavno može da „prebrodi“ snagom volje. Prepoznavanje simptoma i pravovremeno traženje stručne pomoći mogu napraviti važnu razliku.

Ako osoba ima misli o samoubistvu ili samopovređivanju, potrebno je odmah potražiti hitnu stručnu pomoć i ne ostavljati je samu.

Gubitak jednog ili više zuba ne utiče samo na izgled osmeha. Može promeniti način žvakanja, govor i raspored preostalih zuba. Zbog toga se sve više ljudi odlučuje za zubne implantate kao trajno rešenje za nadoknadu zuba.

Zubni implantat je mali nosač, najčešće izrađen od titanijuma, koji se hirurški postavlja u viličnu kost i služi kao osnova za zubnu nadoknadu. Nakon perioda zarastanja i srastanja implantata sa kosti, na njega se postavlja krunica ili druga protetska nadoknada.

Ko može da ugradi zubni implantat?

Implantati nisu automatski odgovarajuće rešenje za svaku osobu. Pre ugradnje stomatolog procenjuje stanje zuba, desni i vilične kosti, kao i opšte zdravstveno stanje pacijenta.

Kod pojedinih pacijenata potrebno je prethodno lečenje desni ili nadoknada izgubljene kosti kako bi se stvorili odgovarajući uslovi za implantat.

Da li je ugradnja bolna?

Sam postupak se najčešće obavlja uz lokalnu anesteziju, pa pacijent tokom intervencije ne bi trebalo da oseća bol. Nakon zahvata mogu se javiti otok, osetljivost ili nelagodnost, koji se obično mogu kontrolisati terapijom koju preporuči stomatolog.

Koliko traje oporavak?

Proces ne završava samom ugradnjom implantata. Potrebno je vreme da implantat zaraste i integriše se sa kosti, a trajanje procesa zavisi od individualne situacije i vrste terapije.

Dobra oralna higijena i redovne kontrole kod stomatologa važni su i nakon završetka terapije.

Zubni implantati mogu biti dugoročno rešenje za osobe kojima nedostaju zubi, ali odluka o njihovoj ugradnji treba da bude individualna. Najbolji prvi korak je pregled kod stomatologa, koji može proceniti stanje usne duplje i objasniti koje su opcije dostupne.

Nije svakome potrebno isto vremena za spavanje, ali jedno je sigurno – kvalitetan san nije luksuz. Ako se svakog jutra budite iscrpljeni, teško se koncentrišete ili vam je tokom dana potrebna kafa da biste „funkcionisali“, možda ne spavate dovoljno ili dovoljno kvalitetno.

Potrebe za snom menjaju se sa godinama. Odraslim osobama uglavnom je potrebno najmanje sedam sati sna tokom noći, dok deca i tinejdžeri imaju veće potrebe za snom zbog rasta i razvoja.

Nije važan samo broj sati

Možete provesti osam sati u krevetu, a ipak se probuditi umorni. Buđenje tokom noći, kasno korišćenje telefona, stres, nepravilna rutina i neprijatni uslovi za spavanje mogu uticati na kvalitet sna.

Zato se pitanje „koliko sati treba spavati“ ne odnosi samo na trajanje, već i na to da li se organizam tokom noći zaista odmara.

Šta se događa kada ne spavamo dovoljno?

Nedostatak sna može uticati na pažnju, raspoloženje, koncentraciju i sposobnost donošenja odluka. Ako se manjak sna ponavlja, može imati šire posledice po zdravlje.

Zbog toga nije dobra ideja da radnim danima spavamo premalo, a da pokušavamo da sve „nadoknadimo“ vikendom.

Kako da poboljšate san?

Pomaže ako svakog dana odlazite u krevet i budite se približno u isto vreme. Pred spavanje smanjite korišćenje telefona i drugih ekrana, izbegavajte obilne obroke neposredno pre odlaska u krevet i neka prostorija bude tamna, tiha i prijatne temperature.

Dobar san počinje mnogo pre nego što legnemo u krevet. Ako često imate probleme sa spavanjem, glasno hrčete, budite se uz osećaj gušenja ili ste izrazito pospani tokom dana, razgovarajte sa lekarom.